u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Definitivno opredeljenje
2011/08/31,20:02

 

   Definitivno, rad oslobadja od misli!

   Nisam sigurna da oslobadja coveka, ali od dubokoumnog razmisljanja svakako.

       

   Misao ravna. Izjednacila se u amplitudi zice sto povezuje dva uha.

   Ostalo, promaja. 

   Tek, samo dve slike i zelje se vrte.

    Kupanjeeeeee!

       

   I.....

   Kreveeeeeet!

       

   Nista vise... Telo diktira zelje. Misli idu sa njima.

   Ne! Definitivno: NE!

   Stacu u redove boraca za dokolicu! Ne odstupam!

   Idem do kraja!

       

   Da bi zivela misao, mora dokolice biti. Moramo je osloboditi.

   Zato, definitivno, zauzimam opredeljenje i stav za slobodno lencarenje!

       

   Inace.........misli nece biti.........magarcenje ce je ubiti. 

Lenstvovanje
2011/08/29,20:59

 

   Prolaze avgustovski poslednji dani... 

   Sakupljam sunce i toplinu.

   Peskom razvejavam misli, rasterujem nelagodu

   i uzivam jos malo pred septembarsko ubrzavanje.

   Slike jednog lenstvovanja...

       

       

       

       

  Koktel :)

       

        

       

       

       

       

   I masem...

       

 

 

Miris i ljubav za vecnost
2011/08/27,14:51

 

   Cekam ponoc...

   Upornoscu vetra vodim borbu sa snom.

   Nacickana zeljama i osecanjima.

   Nestrpljiva sam poput kukavice staroga sata.

   Osluskujem noc, a sve vec peva u meni.

   Samo da ti dotaknem topli obraz. Poljubac da ti dam.

   Da namirisem onu bebu u tebi, mili.

   Na onom finom pregibu vrata, tu odmah ispod uha,

   sto sam ga upijala svih ovih godina...

   Sto mi je davao snagu da izdrzim.

   Da mogu sve!

   Da hocu sve!

   Sretan ti rodjendan, milo moje!

   Tvoj cetrnaesti rodjendan.

   Ljubim te, lagano da ti snove ne razbijem.

   Smesis se. Sanjas...

   Sanjaj, i ne prestaj nikad da se smesis!

   Ljubim te, vecno...

      

Koncentrovana toplina
2011/08/24,20:07

 

   Toplina u suncu, sunce u vremenu, vreme u nama...

   Sunce je rastopilo vreme.

   Napokon ga izjednacilo. Skoro zaustavilo.

   Ono unutrasnje stopilo se sa ovim spolja. 

   Razmazano i uhvaceno u trenu.

        

   Treperi dan od zestine. Tromost misli raspletenih i raspustenih.

   Vazduh stoji. Uhvacen u mrezu vremena i sunca.

   Dah je plitak i kratak.

   Visi i rasteze se kao prekratki tregeri na preraslim pantalonama.

   Suzila vrelina prostor.

   Sakupila ga od ljutine.

   Tako koncentrovana u ove malene papricice stala.

        

   Tek, da se i u zimskim danima pojavi i najavi...

 

Mesec je oblika sljive...
2011/08/10,21:49

            

 

   Jesen lagano, al' sigurno, gricka leto. Ispija mu sokove.

   Deo po deo, kap po kap...

   Dan lagano u noci nestaje.

   Toplotu izjeda mesec. Hladnoca raste u ritmu otkucaja sata...

   Mesec je oblika sljive.

   Noc je sljivasto-crvenkasto-plava...

 

                      

                          

Zvuk zvekira
2011/08/09,18:44

      

       

   Zvekir.

   Ritam.

   Najava.

   Ukras.

   Umetnost.

   Zaboravljena proslost u sitnim detaljima.

   Zvekir kao odjek proslih vremena u meni...

   Kao veza spolja sa iznutra.

       

   Zvekir kao najava pridoslih. Kao susret sa zvukom. 

   Zvekir sto lupa i zvekir sto kucka.

   Zvekir sto razbija i zvekir sto moli.

   Zvuk sto prolama tisinu...

   Duse u dodiru.

   Metal i drvo.  Vatra i voda. Zemlja i vazduh.

   Duhovi sto traze... Sto dozivaju... Sto mole...

   Odgovore traze.

   Zvuk zvekira sto nocu, na put za smislom poziva...

 

                       

      

 

Igracke koje to ne bi trebale biti
2011/08/08,20:53

   Sunce, plaza, odmor... Nista vise. Tromost dana prenela se i na vece. Svezina noci jos ne dolazi. Ipak oblacici se polako skupljaju. Mozda najavljena kisa uskoro stize. Pcele u ekstazi. Ne staju. Rade. Za njih se dan nije zavrsio.

       

Jos samo da nahranim nezasite gladnice, skuvam kafu i sednem na klupicu sanjalicu. Za danas toliko. 

      

    Da, u komsiluku novi clan. Primetih graju dece, guzvu i ciku, a medju njima ko loptica iz ruke u ruku jedan mali crni psic.

      

Ovo popodne, posveceno njemu. U centru paznje! Decije igre! 

   Hm, sada je vece. Noc se dovukla. Decu su u kucu namamili. Kroz prozor cujem uzasno tuzan plac. Malog psica su zatvorili. Ostavili. Zavrsila se dnevna igra. On sada zavija. Duga ce biti ova noc... Opet ponovljena prica. Prethodni je isto igracka bio. "Deca vole! Bas im je zanimljivo!" A, kad je malisa narastao, jednoga dana samo je nestao.

       

"Prlja travnjak!"- tako su rekli... Ti uzasno cisti i pedantni ljudi. Ne, necu da pricam.

   Negde procitah da ispravljanjem vlastitih gresaka evoluiramo. Da je vrlo suptilna granica izmedju greske i zlocina. Da  prva greska i moze biti oprostena, al' ponavljanje iste je:

      GOSPODO ZLOCIN!

Vama graditelji
2011/08/07,13:30

      

   Ne, ne divim se vama graditelji, sto prkosite zakonima zemlje i mora!

       

   Ne, ne ostajem bez daha, pred spomenicima vaseg uzdiglog ega!

   Ne, ne prihvatam vas kao posebne i vredne. 

   Sve dotle, dok negde postoje i ovakve tuzne oci...

      

 Ne, ne prihvatam vas...

Plevljenje tisine
2011/08/06,19:34

   Danas sam plevila bastu. Zacupavila se. Ove kise osmelise korov. Rasprostro se kroz cvece i povrce, pa ga gusi i povija. Sunca mu ne da. Njemu ne treba mnogo. Samo malo nepaznje, tek oko na cas da skrene u stranu. I, eto ga! Buja! Korov bastom zagospodari...

      

   Nesto slicno i sa ljudima... Zapustis misli i dusu pa ne primetis klice korova. Ne primetis zavist, ljubomoru, pakost, mrznju, a ona se rasklija! Tiho i podmuklo dusu pokori. Porobi...

   I, tad je potrebno plevljenje. Rascupavanje. Samo, za to je potrebna tisina... Utisavanje svih bombardera nasih misli. Porobljivaca nasih zelja. Nametljivaca i zagovaraca. Jednostavna tisina. Ona, kad ostanes sam sa sobom. Pa, u tisini napipas misli. Jos lepse, ako do osecanja dopres. Onda je tisina prava...

   Smemo li ostati sa takvom tisinom?

      

Reciklirane misli
2011/08/05,14:02

  

   Originalnost. Neponovljivost. Svezina misli. Ideja!

       

   Hm, tesko mu nekako sve to dodje u ovo vreme. Vreme nedoreceno i onecoveceno. Vreme destruktivno po opste , a sebicno za licno. Sve nekako istroseno i pregazeno. Razvuceno...

   Bar, kada bi ova kisa uspela da skupi ovo vreme, da ga bar za neki procenat skrati. Po duzini i sirini. Kao lan. Laneno platno. Al' ne ono se razvuklo i rasteglilo. Istroseno vreme...   

   Istroseno vreme sa istrosenom planetom. Planeta sa istrosenim ljudima. Ljudi sa istrosenim mislima. Ponovno ponavljanje. Reciklaza! Vreme reciklaze. Vreme recikliranih misli...

       

Pletilje u predahu
2011/08/04,21:58

   Zaklonjen liscem i granama, pauk je pleo mrezu. Strpljivo je radio. Niti su se nizale jedna za drugom. Svoje delo privodio je kraju. Proveravao je uvek nanovo, da ne propusti nesto. Zadovoljan, povukao se u kutak i cekao...

      

 Svilobuba je negde cinila isto. Blizila se kraju svoga puta. Odlucila i stala, a zatim se nezno u niti zavila. Zadremala. Na kratko predahnula.

       

   Pletilje u predahu... Ne staju. Samo promene ritam i nanovo krecu. Nizu se niti jedna za drugom. Nepogresivo i dosledno. Nema gresaka, ni zamrsenih klupcadi. Nema paranja. Ono sto se isplelo ostaje. 

   Bezbroj primera nevidljivih pletilja i malih graditelja. Nit po nit. Slamcica uz slamcicu. Grade... Grade svetove i vasione. Nevidljive teleskopima i neznane zvezdama. Ti mali, neumorni graditelji... Sveopsta i prosta. Istina... Jednostavna i razasuta pred ocima nam biva... U svojoj jednostavnosti neprimetna. Gola osnova i gola potka. Strpljenje i marljivost, a potom odanost i predanost. Vernost ideji. Sustini. Svrsi...

      

   Primer jednostavan. Ocigledan. Svakome svoje niti na cast i obraz nek sluze...  

Kvantas i strudla
2011/08/02,21:40

   Kvantas! To uzurbano i uskovitlano mesto. Zbrka  povika i rada masina. Guzva. Guranje i radoznalost. Odmeravanje i premeravanje. Nadmudrivanje. Procenjivanje. Volim pijace. Volim taj ritam i volim tu raznolikost ljudi koji prolaze. Odlaze i dolaze...

       

Cud ljudska na dlanu. Sve otkriveno, kao i roba. Ostaje samo nadmudrivanje i cenkanje. Pa ko je prodorniji i uporniji, njemu bolje. On zadovoljniji. Drugom ostaje sledeci kupac ili prodavac. Zavisno od uloge.

   Da, kvantas, spas za nas koji premeravamo dvaput, mozda i triput, al' nema veze. Bitno da postoji i da zivi. Pre izvesnog vremena podjoh po mak. Zamirisale strudle i ne odmicu se od nosa. Golicaju i provociraju. Mame.

       

Znam da ga u ponudi, kvantas ima. Samo treba pronaci. Hm, opet nove cene. Ne uklapa se u spisak... Vidim, ima ga i u zrnu. Nije vakum pakovanje, na kakvo navikoh, al' sta je tu je. Setih se babine masine za mak negde u nekom budzaku je. Mozda i zardjala, vredi probati. Pridjoh prodavcu. Mlad, simpatican. Naocari nosi. No, osmeh je bitan. Lice mu se ozarilo. I oci mu se smese. Znam ih odavno, odnosno oca. Goranci. Pojma nisam imala ko su Goranci, sve do 90-tih. Tad, naidjoh pored njihove radnje, razbijen izlog. Na vratima pise: "Mi smo Goranci!" Divni ljudi! Vredni i posteni. Uvek ljubazni. Uvek nasmejani. Jedino neka tiha seta ih prati. Obavija. Zaplaseni. Zateceni. Zapoceh pricu o strudli. Smesi se. Ubedjuje me, kaze:"Bakina masinica je sigurno dobra. One cuvaju. One su znale cuvati!" Dobro, strudla i dalje mirise. Kupicu mak u zrnu.

Na odlasku me pita:"Jel' vi pravite strudlu?"

-"Pa, naravno! Ko drugi!"-smesim se.

- "Jel' lepa? Volim strudlu. Obozavam je!"

-"E, pa, ovaj recept ne omasiva. Uvek na sarm i ukus dobiva. Donecu ti da probas. Jel' hoces?"

Osmeh mu postade veci. Oci mu se zacaklise. Lice mu radost prekri. U neverici...

"Stvarno biste hteli da mi donesete strudle?"-tiho ponavlja. U njemu dete i cista radost treperi.

-"Zurim. Vidimo se u ponedeljak! Sa strudlom stizem!"

   I sada, vec dugo posle, njegov osmeh me prati. Oci i radost! Zahvalnost. Postovanje. Meni zadovoljstvo. Cisto zadovoljstvo.

   Da, tezgi prilazim tek kad vidim oci prodavca. I osmeh. Ako se oci ne smese, odlazim...

       

 

Smesak za pticu
2011/07/31,15:16

   Vreme diktira ritam. Oblaci i sunce toniraju raspolozenje. Kisa nosi melanholiju... Misli uslovljene vremenskom prognozom. Sve nekako spojivo. Neraskidivo. Pocetak grize svoj kraj. U sredini, ne znam sta je...

       

Zamrseno hirovitim vetrovima. Besom u cvorove spetljano. Zakatanceno nesposobnoscu poimanja. Svetlo smenjuje mrak, i obrnuto.

   Gde sam tu ja? I gde smo tu mi? I ko sam ja i ko smo mi? U krug povezani. Nanizani... Smesak za pticu. Za krila sto je nose. Za oblake sto je miluju. Ona vidi i ona zna. Samo smo tacke sa tih visina. Male mrlje sto se krecu. Proticu. Ogoljeni prolaznoscu. Nebitnoscu... 

   Samo tisina. Sve iscezava. Muk koji necujemo...

       

  

Klupko igre i svetla
2011/07/20,23:37

   Ponekad se tuga raskrilati. I, ne moze se obuzdati... Potece i ponese. Zazubori.

      

Zasumori... Uskovitla se i zaigra. U bezbroj krila se razvija. Pa zaleprsa i uzvija. K'o mlad leptir, sto u noci, svoju igru oko svetiljke povija. Ne, ne moze se obuzdati... Ni razduvati, ni oduvati. Ni, prevariti, ni zavesti.

   Samo lukavstvu se, tada mora pribeci. Jednu svetiljku upaliti. Da se zasvetli u tami.Njenom svetloscu leptire tuge privuci.

      

Sakupiti ih u klupko krila i svetla. Pa, neka bar na okupu budu...
U strahu su velike oci
2011/07/18,22:24

   U strahu su velike oci...

      

      

      

      

   A, sve je samo  ugao i nezgodan trenutak :)))

      

Mjauu.... Tasa, u uobicajenoj pozi.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu