u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Cudaci vremena sadasnjeg
2012/05/29,22:00

 

U onim zimskim satima kad se magla u povesmima izvlaci iz preslice noci i kad ostaje nejasan svaki obris i svaki lik, ili u trenucima kad mesec ostaje skriven nekim bacenim klupkom tame, onda kad svak’ drugi spi, pojavljuju se svi oni koji se od svetla kriju.

 

Onaj ko zna i onaj ko sme, da se zaputi u susret njima sresce bezbroj cudaka sto po noci lutaju. Vrckavi patuljci, sasavi vilenjaci, smuseni carobnjaci i poneka vila. Bezbroj likova iz prica, bajki i basni. Izvuceni iz okrilja dalekog sveta, rastereceni dugovecnoscu i oslobodjeni od moralnih pridika i raznoraznih poduka, postaju ono sto su oduvek hteli biti. Slobodni, nesputani, mali mastari. Sa raspustenim snovima uspavanih davnina, namucenih dugom tisinom, potiskivani ocekivanjima i pravilima. Noc, kad onaj ko je spreman da zadje u procep vremena, gde se cuje jeka smeha i zagor najcistijih ideja, postaje deo jednog potpuno drugacijeg sveta. Sveta malih cudaka. Onih sto znaju da se iskreno smeju. Sto umeju da placu i da im suze iskreno teku, a ne samo za ucenu neku. Onih sto umeju da vicu istinu glasno i besno okrenu ledja od svega sto puze i gmize. Onih sto zvezdama mashu, a vetru shapucu najdublje tajne.

Svet malih, nevidljivih cudaka, sastavljen od shashavih vilenjaka, smushenih carobnjaka I jos ponekog retkog cudaka. Tad, kad jednom zadjes, obradovan shvatis da  je to ono mesto za kojim sanjas. Pronadjes napokon sebi slicne.

Vise ti nije vazno sto oni, sto te na svetlu vide, kazu lako je tebi! Sto odmahnu rukom kad se okrenes i tihim polusapatom, sto oci skriva, kazu: ma, to su cudaci!

A, ti napokon srecan! Nasao si mesto za sebe. Medju onim koji na tebe lice…

I, kad se magle i noci razvuku i ponovo izblede pred svetlom sto se nanovo budi, ti nastavljas da zivis ono sto sanjas, iza skrivenih kapaka sto u tami stvaras, prateci smeh svih onih malih cudaka sto se kriju od onih sto ne umeju da vide i osmisle caroliju…

 

Molim vas...oprostite
2012/05/16,18:00
 
 

 

 

 

 

 

 

 

 


 Ako slucajno, negde vidite ovog malisu,

voli da jede jabuke i mandarine, obozava smoki, za keksom je lud,

a odaziva se na Fleki,

recite mu da ga cekam luda od brige sto ga  nema…

Molim vas…

 

 

 

 

 Briznost je nadjacala svaki razum...

 Danas je skitnica stigao, po prvi put za 10 godina, nije ga bilo dva i po dana.

 

 

 
Pastorala u zutom
2012/05/12,18:55
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Jedan magarac zastao u hladu i sanja...
Ovce ko ovce otisle su ranije, a coban uporno veselo reva. Samo ponekad prasne u glasan smeh sto ga brda razbiju u sitne praporcice i izmesaju sa pesmom ptica.
O, cemu magarac razmislja dok slusa svog cuvara kako ga imitira?
Mozda je zato spustio glavu i zaostao za svima, tek da se odmori od drustva  koje mu je sudbina dodelila...
(pogled iz mog vocnjaka i prizor danasnji sa istinitim akterima, samo steta sto nemam bolji fotoaparat)
 
 
 
 

 
Mish u lavu
2012/05/10,17:15
 
 
 
 
Ima dana i nekih sitnih minuta,
kad se onaj scucureni mish u meni uznemiri i uzjoguni pa cvili i drhti nepomican i neuhvatljiv.
I, dzaba tad rastresam svoju lavlju grivu i ogrcem crveno,
dzaba u shapi nosim sir i krupno zito, on ostaje skriven i utucen.
Ma, samo repic da mu proviri, brcice da  pokaze pa da ga shapom stisnem.
Da ga primirim i ohrabrim, ispricam pricu o lavu i misu. Mozda ga u prijateljskom zagrljaju
 
 
 
 
podsetim na sopstvenu hrabrost i snagu...
 
 
 
 
 
 
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu