u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Cudaci vremena sadasnjeg
2012/05/29,22:00

 

U onim zimskim satima kad se magla u povesmima izvlaci iz preslice noci i kad ostaje nejasan svaki obris i svaki lik, ili u trenucima kad mesec ostaje skriven nekim bacenim klupkom tame, onda kad svak’ drugi spi, pojavljuju se svi oni koji se od svetla kriju.

 

Onaj ko zna i onaj ko sme, da se zaputi u susret njima sresce bezbroj cudaka sto po noci lutaju. Vrckavi patuljci, sasavi vilenjaci, smuseni carobnjaci i poneka vila. Bezbroj likova iz prica, bajki i basni. Izvuceni iz okrilja dalekog sveta, rastereceni dugovecnoscu i oslobodjeni od moralnih pridika i raznoraznih poduka, postaju ono sto su oduvek hteli biti. Slobodni, nesputani, mali mastari. Sa raspustenim snovima uspavanih davnina, namucenih dugom tisinom, potiskivani ocekivanjima i pravilima. Noc, kad onaj ko je spreman da zadje u procep vremena, gde se cuje jeka smeha i zagor najcistijih ideja, postaje deo jednog potpuno drugacijeg sveta. Sveta malih cudaka. Onih sto znaju da se iskreno smeju. Sto umeju da placu i da im suze iskreno teku, a ne samo za ucenu neku. Onih sto umeju da vicu istinu glasno i besno okrenu ledja od svega sto puze i gmize. Onih sto zvezdama mashu, a vetru shapucu najdublje tajne.

Svet malih, nevidljivih cudaka, sastavljen od shashavih vilenjaka, smushenih carobnjaka I jos ponekog retkog cudaka. Tad, kad jednom zadjes, obradovan shvatis da  je to ono mesto za kojim sanjas. Pronadjes napokon sebi slicne.

Vise ti nije vazno sto oni, sto te na svetlu vide, kazu lako je tebi! Sto odmahnu rukom kad se okrenes i tihim polusapatom, sto oci skriva, kazu: ma, to su cudaci!

A, ti napokon srecan! Nasao si mesto za sebe. Medju onim koji na tebe lice…

I, kad se magle i noci razvuku i ponovo izblede pred svetlom sto se nanovo budi, ti nastavljas da zivis ono sto sanjas, iza skrivenih kapaka sto u tami stvaras, prateci smeh svih onih malih cudaka sto se kriju od onih sto ne umeju da vide i osmisle caroliju…

 

Reci u petljama
2012/05/26,21:40

 

Dese se tako neke reci…

Odnekud se stvore pa se zaroje k’o ose ljute i htele bi da bockaju i bodu…Vrzmaju se  u krugovima sto se suzavaju i zamku lagano stvaraju,a tako opako ljute nose otrov sto stvara rane koje ne zarastaju i lagano srce rastapaju…

Tad ih docekam spremna i naoruzana.  Iglama ih razbijem na slogove, nitima rasparam na ocice,  pa petljama nanizem u novi niz… Raskrojim ih u nove oblike, postrojim ih rukama u bodove i zakamufliram  im bes.

U novom ruhu nudim ih kritickom oku na uvid, ako ko pronadje neku besnu osu skrivenu od mojih igala neka javi ili neka je sam utamani.

 

 

 

 

 

 

 

 p.s.za ove starke je „glavni krivac“ nasa draga Pricalica, vrlo je zarazna sa njenim postovima o patofnama :)

 

 

 

Kolekcija "maca" je inspirisana februarskim "koncertom", a poslednja torbica je poklonjena jednoj devojcici.

O ishodu bitke bicete pravovremeno obavesteni ;)

Pozdrav.

 

Note, mirisi, boje i ukusi
2012/05/24,22:30
 
Dobro jutro!
 
 
 
 
 
 Belo...
 
 
Licem u lice...
 
 
 
 
 
Jagode...
 
 
 
 
 
 
 
Destination...
 
 
 
Jos malo...
 
 
 
Prolaznost...
 
 
 
 
Kisa...
 
 
 
 
Silent night...
 
 

Setam ovih dana, nekim nezeljenim stazama i hodnicima, i zapazih uzasan nedostatak osmeha na ljudima…

Zaogrnuti mracnim i tamnim bojama, svoje bledilo stapaju u neku sivu mrlju…

Epidemija tuznih prica sliva se sa svih strana.

U hobi se uvrstila kuknjava i zarazila silne mase. Knjige su povucene sa polica.

Ruke, prekrstene u krilu, jos samo palceve vrte.

Napolju  kisa  sapuce i romori!

 

Laku noc...

 
 
Orijentiring bez kompasa
2012/05/21,22:51
 

Danas, kada se cini da je ceo svet izgubio kompas,

da se igla razmagnetisala i ostala da se besomucno vrti u krug bez nekog reda i smera, moja nesposobnost orijentacije u prostoru deluje mi beznacajno i smesno. Mozda samo trazim utehu i potkrepljujem sopstvenu zabludu,

ali kazu i to je ljudski. Uvek se nadje neko poredjenje od kog ispadnes i bolji i pametniji, pa bar u sopstvenim ocima.

Nahranis ego i smiris sopstvene sumnje…

Bar…

Zaboravis taj sveopsti dezorijentisani svet i u svom mikro sveticu

ispadnes srecan i samodovoljan.

Bar…

Tako ostanes u svom papirnom brodicu da se ljuljuskas na iluzijama

i ponekom senkom. Hvatas pravac prema Suncu i Mesecu i

hrabro odredjujes svoju zvezdu na tamnom nebu i hodas.

Bar…

Jos neko vreme, za koje si ostavljen i spusten ovde medju ljude.

Bar…

Al, odoh ja od teme.

Da, orijentiring! I, moja divna prijateljica Sanja! Uporana, strpljiva, blaga, nezna i nadasve iskrena. Ona je neko ko jos uvek nosi cvrsto kompas, a orijentir mu je srce.

Ljudsko srce…zato smo se nasle i opstale.

Neko bi rekao naivna…pod to se iskrenost svela u ova danasnja vremena.

Ja bih rekla- volim je i zato napokon pokleknuh pred njenom upornoscu i krenuh u tu setnju kojoj je cilj pored zabave i uzivanja i mrvica edukacije o tom cudu zvanom „orijentiring“.

Nisam se pokajala. No, kad covek poznaje sebe i svoju prostornu orijentaciju ne oslanja se na slucaj, vec unapred napravi korake, za slucaj da od setaca ne postanes „trazena osoba“ zagubljena u sumi. Tako se ja oslonih na jake boje, zanemarih lepotu iznijansirane zelene i naravno na:

 

 Meta uocljiva,  staza pionirska,

nema zelje za dokazivanjem pameti koje nema,  usta slobodna za pricu u rukama aparat i naravno poslednja u nizu. Ko bambi za leptirom krenuh u lov na prelepe prizore, pa uzivajte i vi u njima.

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

I...

Pobeda je nasa!!!!

 

 

Nadam se da ste shvatili sta je orijentiring?

Ja nisam, al’ znam da sam bila u pobednickom timu.

Sledeci put biram tezu stazu, ova je bas za pionire,

dokazano da se bez pameti najbolje napreduje i uspeva.

 

 
Uoci razliku
2012/05/20,17:00
 
 
 
 
5
 
 
 
4
 
 
3
 
 
2
 
 
 
1
 
 
 
Pa...opet iz pocetka ;)
 
 
 

Pozdrav iz suncanog vinograda sa ukusom tresanja

na usnama!

 

 

 
Prognoza deteline
2012/05/17,16:40
 
 
 
 
Ovako sam izgledala ovih dana kao, tek procvetali, moj imenjak,

otezao i savijen pod kapljicama uporne kise…

Shvatila sam, od sveg prozivljenog, da svi mi imamo u sebi „dugme samounistenja“,

i da je moje ostalo bez kontrole…

Opasna stvar.

Treba raditi na tome…

 

 

A, detelina je proverena stvar! Donosi srecu.
 
Verujte!
 
 
 
 
 
 
Za vikend najavljuju sunce, kod mene se vec pojavilo!
 
Molim vas...oprostite
2012/05/16,18:00
 
 

 

 

 

 

 

 

 

 


 Ako slucajno, negde vidite ovog malisu,

voli da jede jabuke i mandarine, obozava smoki, za keksom je lud,

a odaziva se na Fleki,

recite mu da ga cekam luda od brige sto ga  nema…

Molim vas…

 

 

 

 

 Briznost je nadjacala svaki razum...

 Danas je skitnica stigao, po prvi put za 10 godina, nije ga bilo dva i po dana.

 

 

 
Stari gramofon i klupa
2012/05/14,17:20
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Necu ti reci da ne volim kisu.

Volim…

 

 

Necu ti reci ni da u ovom sapatu kapi cujem tvoj,

da osecam tvoj dah,

bas tu na pregibu vrata, ispud uha.

Ne cujem, ne osecam…

Necu ti reci da me ovaj dan, umiven kisom podseca na tvoj obraz,

tek sveze obrijan.

Ne podseca…

Necu ti reci da mi bas danas nedostajes.

Ne, ne  nedostajes…

Ali reci cu ti dok gledam klupu kako kisne i kako strasno usamljeno izgleda,

cujem muziku sa starog gramofona i

pozelim da zaplesem…s tobom…

 

 

Onako bosu da me zavrtis, da protrcimo kroz barice masuci scucurenim pticicama i smehom glasnim da rasteramo oblake sto tiste ovaj dan…

 

 

 

A, posle neka papirni brodici nastave da plove  svojim putem…

 

 

 

Pastorala u zutom
2012/05/12,18:55
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Jedan magarac zastao u hladu i sanja...
Ovce ko ovce otisle su ranije, a coban uporno veselo reva. Samo ponekad prasne u glasan smeh sto ga brda razbiju u sitne praporcice i izmesaju sa pesmom ptica.
O, cemu magarac razmislja dok slusa svog cuvara kako ga imitira?
Mozda je zato spustio glavu i zaostao za svima, tek da se odmori od drustva  koje mu je sudbina dodelila...
(pogled iz mog vocnjaka i prizor danasnji sa istinitim akterima, samo steta sto nemam bolji fotoaparat)
 
 
 
 

 
Mish u lavu
2012/05/10,17:15
 
 
 
 
Ima dana i nekih sitnih minuta,
kad se onaj scucureni mish u meni uznemiri i uzjoguni pa cvili i drhti nepomican i neuhvatljiv.
I, dzaba tad rastresam svoju lavlju grivu i ogrcem crveno,
dzaba u shapi nosim sir i krupno zito, on ostaje skriven i utucen.
Ma, samo repic da mu proviri, brcice da  pokaze pa da ga shapom stisnem.
Da ga primirim i ohrabrim, ispricam pricu o lavu i misu. Mozda ga u prijateljskom zagrljaju
 
 
 
 
podsetim na sopstvenu hrabrost i snagu...
 
 
 
 
 
 
Lora1
2012/05/08,20:25
 
 
 
 
Draga Lora1, srecan ti rodjendan od srca!
 
Neka ti dani budu mirisni i cvetni poput lipe koju zeljno iscekujes
 
 
 
 
Neka sunceva svetlost ogreje i osvetli put pred tobom i rastera sve tamne oblake
 
 
 
 
Neka ti svaki minut bude zasladjen medom
 
 
 
 
 
 
I neka radost i nada pronalaze razloge da traju
 
 
 
 
 
 
 
 
Poljubac i pozdrav!
Cvetni minuti
2012/05/07,21:35
 

Ako vreme mora da se meri,

najlepsi nacin je izabrati ovakav casovnik

Postoji mogucnost odrediti tacno vreme samo pogledom na trenutno otvoren cvet, jer razlicite biljne vrste svoje cvetove otvaraju u razlicito doba dana.

No, tacnost ovoga casovnika zavisi od suncanog dana

i ovih malih bica

jer cvetovi ostaju otvoreni dokle god ih ne posete oprasivaci.

Noc je vreme za san, cvetovi ostaju zatvoreni i nema potrebe za merenjem vremena (nocobdije su prepustene mesecu i zvezdama).

Kasnjenje se nepravda u oblacne i kisne dane i ovaj post ne koristite kao validan argument.

 

 

 

 
Nebo dobrodoslice
2012/05/06,21:55

 

          

Sinocno nebo nad Novim Sadom. 

Dobrodoslica vec sa mosta. Grad prepun ljudi i svi hodaju u istom smeru.

Prema centru. Dogoocekivani koncert Balasevica!

I, pesma na pocetku za sve mornare i ljubitelje mora, narocito ovog Panonskog ili mediteranskog...

 

Divna pozitivna energija razlila se nasim gradom. Mesec ogroman i sjajan, nebo prepuno zvezda i ljudi ujedinjeni istom zajednickom namerom, da uzivaju...

Ovu pesmu moram da postavim, nekako, nadovezije se na moj prethodni post i bagrem koji upravo cveta:

 I, opet nebo...

Rumeno, toplo, prelepo...

 Vece za pamcenje...

Energija usmerena u pozitivnom smeru i misli koje oplemenjuju.

Duse koje se raduju.

Prijatno vece!

Bagrem u maju
2012/05/04,23:15

 

Rasipam pogled po bremenitim bagremovim granama nakicenim grozdovima nektarnog cveta. Samo dan ili dva i vazduh se natopio mirisom mednog cveta i zvukom pcela, a vec neku noc, zaredom, zrikavci strasno cvrce…

Erupcija strasti i slasti izlila se kao nabujala reka dolaskom maja. Njen huk raznosi topao, blag vetar talasom sto shumi kroz plamtecu lepotu intenzivno zelenog, razigranog horizonta…

Tako univerzalno lepo, tako univerzalno jednostavno…

Tako, prosto istinito nadahnuto zivotom koji struji od kamena do zvezda…

          

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu