u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Definitivno opredeljenje
2011/08/31,20:02

 

   Definitivno, rad oslobadja od misli!

   Nisam sigurna da oslobadja coveka, ali od dubokoumnog razmisljanja svakako.

       

   Misao ravna. Izjednacila se u amplitudi zice sto povezuje dva uha.

   Ostalo, promaja. 

   Tek, samo dve slike i zelje se vrte.

    Kupanjeeeeee!

       

   I.....

   Kreveeeeeet!

       

   Nista vise... Telo diktira zelje. Misli idu sa njima.

   Ne! Definitivno: NE!

   Stacu u redove boraca za dokolicu! Ne odstupam!

   Idem do kraja!

       

   Da bi zivela misao, mora dokolice biti. Moramo je osloboditi.

   Zato, definitivno, zauzimam opredeljenje i stav za slobodno lencarenje!

       

   Inace.........misli nece biti.........magarcenje ce je ubiti. 

Put za naopacke
2011/08/30,20:05

 

   Beg. Pobeci. Smugnuti. Nestati.

   Zagnjuriti se u sebe, rukama uhvatiti zavrsetke,

   pa brzim pokretom povuci i prevrnuti naopacke.

   Sebe. Naopacke.

   Drugacije. Kontra od onoga sto smo, ili bar suprotno onome sto nismo hteli.

   Sto hocemo zaboraviti. Izbrisati.

   I biti nov. Neprepoznatljiv.

   Preporodjen. Nanovo rodjen.

   Al' s' ispravljenim greskama, izbrisanim porazima, zaboravljenim bolima...

   Okrenut, izvrnut, nov.

   Sa novim pravcem i horizontom...

       

   Da li je moguc nastavak ili je povratak isti? 

   Ponovo u sebe, na mesto isto?

 

   p.s. Jesenja pesma (Dusan Radovic)

 Sve je poslo naopacke
za vrapce i za macke,
kad je jesen okacila
svoje zute znacke,
kad je vetar zapevao
novembarske tacke...
 
      Paznja! Paznja!
      Velika jesenja kupoprodaja!!
 
Prodajemo suncobrane
- kupujemo kisobrane!
Prodajemo staro lisce
- kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo subare
- prodajemo masne!
 
Prodacemo sokne
- kupicemo rukavice.
Prodacemo sejalice
- kupicemo grejalice.
Prodacemo sladoled
- popicemo caj.
 
Jer:
Sve je poslo strmoglavce
za ptice i za cvece,
kad je sunce odustalo
na krov da nam slece.
Kao da je zuto ljuto,
kao da nas nece!

   

    

Lenstvovanje
2011/08/29,20:59

 

   Prolaze avgustovski poslednji dani... 

   Sakupljam sunce i toplinu.

   Peskom razvejavam misli, rasterujem nelagodu

   i uzivam jos malo pred septembarsko ubrzavanje.

   Slike jednog lenstvovanja...

       

       

       

       

  Koktel :)

       

        

       

       

       

       

   I masem...

       

 

 

Ogoljavanje sustine
2011/08/28,20:02

 

   Ne, uopste ne mogu da se setim kad i gde smo se srele.

   Prepoznale i preplele?

   Kada smo dahove izmenile? Dodirnule? Jedna drugu ispunile?

   Samo znam da si u meni.

   Prepoznajem te. Suljas se i mucis svojim sitnim, necujnim smehom.

   Osecam da me pratis. Zastajes mi na tek poludignutim stopama.

   Usivena i prikacena za moju senku.

   Vuces se za mnom ko sitna prasina, umotane u istu pupcanu vrpcu...

   Negde smo se srele.

   Znam.

          

   Negde u zvezdama. U trenu radjanja i umiranja.

   Razmenile dah u prolazu, a da ja to nisam ni znala. Ili te nisam prepoznala?

   Za razliku od Tebe.

   Ti si odmah znala. Ti si me prepoznala.

   Cekala.

   Cekala znak na nebu!

   S' rodjenjem meni data. Dodeljena da me pratis...

   Plasis?

   Mislis da me plasis crkvenim zvonima sto te skoro svakoga dana najavljuju?

   Sto ostavljas za sobom slike i mutna secanja iscedjena od napora da pamte...

   Ne!

   Pa, odrasla si sa mnom!

   S' mojim telom si srasla.

   Nosim te od prvog koraka.

   Svesna da ces, tek, kod zadnjeg otici sama...

   Otici da cekas nova radjanja.

   Da se, nezvana i neocekivana, prikacis za novi zivot,

   jer on bez Tebe je svakako-NISTA...

          

 

Miris i ljubav za vecnost
2011/08/27,14:51

 

   Cekam ponoc...

   Upornoscu vetra vodim borbu sa snom.

   Nacickana zeljama i osecanjima.

   Nestrpljiva sam poput kukavice staroga sata.

   Osluskujem noc, a sve vec peva u meni.

   Samo da ti dotaknem topli obraz. Poljubac da ti dam.

   Da namirisem onu bebu u tebi, mili.

   Na onom finom pregibu vrata, tu odmah ispod uha,

   sto sam ga upijala svih ovih godina...

   Sto mi je davao snagu da izdrzim.

   Da mogu sve!

   Da hocu sve!

   Sretan ti rodjendan, milo moje!

   Tvoj cetrnaesti rodjendan.

   Ljubim te, lagano da ti snove ne razbijem.

   Smesis se. Sanjas...

   Sanjaj, i ne prestaj nikad da se smesis!

   Ljubim te, vecno...

      

Predani zanesenjak
2011/08/26,20:07

 

   Marljivost i predanost.

   Prepustenost.

   Zanesenost.

   Strast u radu i rad u strasti.

       

   Prolazim i u hodu cujem reci neke zene:"Rodile ove godine sljive ko proklete!

   Svaki dan ih kupim. Ubise me ledja."

   Ubrzah hod da ne prasnem u smeh. Iste nas muke muce.

   Sakupljam ove prezrele plodove u danu koji svojim dahom przi listove,

   razbacuje svoj vreli dah po travi i mrvi zemlju u prasinu.

   Znoj izmesan sa slatkim sokom sljiva izlepljen po prstima.

   Ne mrstim se. Ne bunim se.

   Uzivam.

   Mirise vazduh strascu sljiva.

   Vrele su. Sunce ih przi.

   Socne su. Sunce ih u svojoj milosti drzi.

   Kanta za kantom se puni.

   Uskoro ce iz njih vreo sok poteci.

   Opet uz pomoc topline.

   Izmesanih strasti i znoja.

   Posle ce ona jezike peci. Utapati necije jade. Podgrevati strasti.

   Nazdravljati radosti.

   Kako kome.

   U tom predanom radu naleteh na jednu zlocu.

   I ona u svojoj predanosti ometena i razljucena.

       

   Strasno se razljuti i vatrenom zestinom me ugrize u ovom vrelom danu...

   Bolom me odvoji od sljiva i posla.

   Sad su mi prsti u ledenoj vodi. Hlade se od bolne vreline.

   Mozda je vreme za odmor?

   Tek, pouka je sasvim jasna:"Ne diraj strastvenog zanesenjaka kad predano radi i

   jos sljivom se sladi! Inace, imaces prste na cevapcice slicne!"

Koncentrovana toplina
2011/08/24,20:07

 

   Toplina u suncu, sunce u vremenu, vreme u nama...

   Sunce je rastopilo vreme.

   Napokon ga izjednacilo. Skoro zaustavilo.

   Ono unutrasnje stopilo se sa ovim spolja. 

   Razmazano i uhvaceno u trenu.

        

   Treperi dan od zestine. Tromost misli raspletenih i raspustenih.

   Vazduh stoji. Uhvacen u mrezu vremena i sunca.

   Dah je plitak i kratak.

   Visi i rasteze se kao prekratki tregeri na preraslim pantalonama.

   Suzila vrelina prostor.

   Sakupila ga od ljutine.

   Tako koncentrovana u ove malene papricice stala.

        

   Tek, da se i u zimskim danima pojavi i najavi...

 

Drhturava grudvica
2011/08/23,23:12

 

   To toplo, malo, nezno bice. Ta, drhturava grudvica krzna na mom dlanu! 

   Srce mu ludo kuca.  Uplasen i prestrasen. Sa ocima poput neba i strahom jos vecim u njima.

   Njegovo nepoverenje je ogromno. Prepusten na oko, a budan da u trenu smugne.

   U kucicu da se sakrije. Na sigurno! Daleko, u okrilje sigurnosti svoje male jazbine.

   Kakvi li smo mi u njegovom oku? Kakav li je svet iz njegove perspektive?

   Tako sicusnog, toplog proganjanog od proganjanih...

             

    

Molitva na raskrsnici
2011/08/20,22:07

   

   Raskrsnice bez putokaza. Trenuci biranja. Neodlucnosti. Sumnje u rojevima...

           

   Odluke donose nova iskusenja. Teza ili laksa? Sve zavisi od pravca u kom ce se poci. 

   Biranje sa povezom preko ociju. Pipanje u mraku. Preslisavanje i preispitivanje.

   Zadubljivanje. Uranjanje i poniranje. 

   Intuicija...

   Zavodljivost i opcinjenost zamagljuje osecaj. Prekriva tananu poruku.

   Talasa mirnu povrsinu i nema jasnog odraza.

   Gledam u nebo, u zvezde. Zadubljena u sebe trazim Tebe.

   Usne se micu u stalnom prebiranju molitvi naucene jos u detinjstvu.

   Dozivam Te i molim.

   Neke su odluke teske. Neki putevi nejasni. Neki pravci prikriveni.

   Molim Te, pouci me! Pouci da ne pogresim. Da u zahvalnosti idem dalje.

   Pogled da mi ostane jasan, a srce cisto.

   Jedan mig! Jedan treptaj! Jedan listic sto se vetar poigrava njime!

   Samo nesto...

   Da ne lutam...

   Ovako, razdiru me sumnje...

             

            

    

Photoshopirana mudrost
2011/08/17,23:05

  

   Mudrost?

   Hm... Toliko mudrosti o mudrosti. Toliko sustih suprotnosti u primenljivosti. I, opet nista jasno. Kazu iskustvo i godine dovode do iste. Ne, ne bih rekla. Nemaju bar godine sa tim nista.

   Iskustvo? Mozda. Ali samo ako je tvoje. Tvoja glava o zid. Ili kroz, svejedno. Tad bar shvatis o tvrdoci materijala. I njihovo nepoimanje nasih namera i nase ludosti. Al' time iskustvo vise! Jos jedno. U nizu... Neprimenljivo. Sterilno u vremenskom toku. U trendu, in ili aut. Svejedno. Samo nek je top lista. Primenljiva, oblikovana, estetskom hirurgijom doterana. Usminkana. Mudrost na modnoj pisti. Photoshopirana. Sokirana! Zaledjena i skamenjena. Do neprepoznatljivosti dovedena. 

   I, na kraju sta je?

   Mudrost trenutka: CUTANJE. Tu bar svasta moze da prodje. Cutis, zagonetan i pametan bivas.

   Mudrost jednog zivota: POSADI DRVO. Posadi vocku i zalivaj. Ona ce, bar nekom, radost i zadovoljstvo da podari.

   Mudrost u trazenju smisla: ODES DO PRVOG GROBLJA. Poneses cvet i raspes latice. Duboko udahnes i odes bos ili bosa u pravcu vetra...

           

Leptir i savest
2011/08/15,21:37

 

   Jutro se ubrzalo. Dobilo ritam zurbe. Prva kafa nije legla. Popijena u hodu i ukus izgubljen izmedju obaveza. Sunce lagano usijava atmosferu. Ni obilje zelenila mu ne smeta. Pronalazi rupice medju liscem i siri toplinu. Zurim i kasnim. To nije dobra kombinacija. Samo da ostanem mirna. Slazem bukete i prsti mi drhte. Boje se vesele! Suncokret, nasmejan ne primecuje moje ruke koje se tresu. I kruske! Ni njih ne smem zaboraviti! Slozene, socne i rumene cekaju da ih ponesem. Ponavljam redosled obaveza. Kao mantru. Da nesto ne propustim.

   Jos samo hleb da kupim i mogu poci. Uzimam torbu  i jurim. Ne hodam, skoro trcim.Nanule razbijaju jutarnju tisinu. Gledam, samo moje jutro zuri. Ostala se polako razbudjuju. U jedan tren ugledah leptira na asfaltu. Lezi. Miran je. Mrtav je. Boje je svoje sivilu prepustio. Ne stajem. Zurim. Cekaju me.

   I, tad me savest poce gristi! U jedan cas zurba stade... Stid me je. Kako sam tako mogla proci? Mozda mu pomoc treba? Samo da sam ga pogledala. Na travu da sam ga pomerila, od brzih tockova da sam ga spasila... Strasan je teret necista savest! Sad ruke ne drhte, vec drhti srce... 

   Ulecem u radnju uzimam hleb i vicem:"Necu nista vise! Brzo, molim vas brzo. Molim vas..."

I vec trcim nazad. Leptir me ceka. Uh, sad mi je lakse. Ne pomera se. Spustam ruku i lagano ga dodirujem. Ziv je! Ziv je! Srce mi peva. Nogice svoje spleo mi je oko prsta. Uzdrhtao. Priljubio se, prepustio se... Nosim ga. Nosim ga kuci i putem pricam. Sapucem mu. Izvinjavam se. Bodrim ga. A, on nezno nogice pomera. Kao da prihvata izvinjenje. Miluje me njima i ne pusta. Odmara... Srecna sam. Beskrajno srecna sto sam dobila mogucnost da ispravim gresku...

       

       

Leptir na buketima...

        

Utociste
2011/08/14,14:20

  

   Od jednog nista ka jednom nicem. Izmedju, mi ili ono sto smo. U sredini muzika. Ritam. Pokret i ples. Suze kao dokaz postojanja. Melodija kao plac pri radjanju i poslednji uzdah na oprastanju. Jedino ostvarljivo i uverljivo. Muzika!

      

   Utociste izmedju pocetka i kraja. Beg i potraga. Spirala osecanja i obecanja. Tonovi kao damari. Suze kao prociscenje... Muzika i suze kao jedini dokaz nas izmedju nista i niceg. Potraga za onim izgubljenim i ocekivanim. Trenuci zarobljeni u srcu. Krletka sa otvorenim vratima. Let i krilo u zamahu. Nada u radjanju... 

  

                 

Nazuljana setnja
2011/08/11,21:59

 

 

   Tuzne price... Jedna za drugom. Setam. Srecem prijatelje i poznanike.

       

   Osmeh i radost susreta nestaje. Slusam. Slusam njihove price...

   Svoju pricu u kokon zavijam. Svilinim nitima cvrsto je obavijam. Da ne izleti! 

   Cutim i slusam. Nemam reci... Kad tuga na tugu naidje.

   Da li slicno slicno privuce?

   Sta tada biva?

   Ledja nesvesno povijam. Krecem, a hod mi vise nije lagan.

   Ni sandale mi nisu lepe.

   Udobnost su izgubile. Druge mere poprimile. Sad zuljaju duplo.

   Za par tuga prosirene...

       

Mesec je oblika sljive...
2011/08/10,21:49

            

 

   Jesen lagano, al' sigurno, gricka leto. Ispija mu sokove.

   Deo po deo, kap po kap...

   Dan lagano u noci nestaje.

   Toplotu izjeda mesec. Hladnoca raste u ritmu otkucaja sata...

   Mesec je oblika sljive.

   Noc je sljivasto-crvenkasto-plava...

 

                      

                          

Zvuk zvekira
2011/08/09,18:44

      

       

   Zvekir.

   Ritam.

   Najava.

   Ukras.

   Umetnost.

   Zaboravljena proslost u sitnim detaljima.

   Zvekir kao odjek proslih vremena u meni...

   Kao veza spolja sa iznutra.

       

   Zvekir kao najava pridoslih. Kao susret sa zvukom. 

   Zvekir sto lupa i zvekir sto kucka.

   Zvekir sto razbija i zvekir sto moli.

   Zvuk sto prolama tisinu...

   Duse u dodiru.

   Metal i drvo.  Vatra i voda. Zemlja i vazduh.

   Duhovi sto traze... Sto dozivaju... Sto mole...

   Odgovore traze.

   Zvuk zvekira sto nocu, na put za smislom poziva...

 

                       

      

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu