u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Makovi i jos ponesto
2011/06/29,14:56

   Neverovatna je moc semena. Cudna i nepredvidiva. Dugo sam trazila seme maka. Pamtim da ih je moja mama imala punu bastu. Samonikli. Nije se bas puno brinula o njima. Ukrasavali su svojim cauricama vazne tokom cele godine, a mami, svakako, koristili za strudlu. Tek, jednom,  nestali su. Nije ih bilo. Nisu se obnavljali. Doduse, ni bastu vise niko nije sadio. Mama je ostala sama, iz godine u godinu sve slabija i starija.  I tako, odlucila je da je i njoj dosta. Basta je opustela. Korov je preuzeo svoje. Brzi ritam zivota izbrisao je vezu sa zemljom, travom, semenjem, biljem... Beton, staklo i sve "ucinkovitiji" aparati. Nasa stvarnost. Nervoza, izgubljenost, podeljenost, usamljenost. I, onda pitanje: "Cemu, dokle i koliko?" Slike strasno unistene prirode koja preklinje za pomoc, samo retke dotaknu. Otudjeni, pre svega od sebe, lutamo u ambis potpuno potcinjeni onima koji nas lagano unistavaju. Industralizacija, monipol i moc novca potisnuli su stvarnost i sabili je u primamljive, sarene skrinsejvere.

   Pokusavam vratiti bastu. Pokusavam ukrotiti korov. Pokusavam... Prve godine obrade, basta mi je podarila zaboravljene makove. Radujem se!

     

 

     

 

     Leptir u trenutku odmora...

 

      

 

      I za ljubav ima mesta..

 

     

 

    I jedan zdravo-narandzast pozdrav:

 

    

 

    

Kompozicija za noc
2011/06/27,21:51

   Volim vreme pre no sto ce zavladati potpuni mrak. Taj deo dana nosi u sebi mir i spokoj. Senke postaju dublje, tajanstvenije. Boje mirnije, opustenije. Volim da prosetam sama svojim vrtom. Uzivam da dodirnem biljke. Da zagnjurim ruke u bosiljak ili ruzmarin i tako mirisne prinesem licu. Sumiram dan i sve nemire predajem biljkama. One su tako zahvalne, predane, spremne za moje neizgovorene reci. Nesebicno uzvracaju mirom i daruju uzvisenu radost postojanja. Sakupljam podareno i nosim sa sobom u noc...

            

 

           

Oblaci
2011/06/26,19:07

 Nesto su ljuti oblaci danas.

 

Zamutili su boje. Sakrili oblike. Razlili tugu....

Setih se jedne pesmice pitalice:

"Zute oci krupne i vesele

gledale me,

pa su zazmurele.

Ostadose

trepavice bele,

koje plavi 

povetarac kradom 

razvejava

zelenom livadom." (Dobrica Eric)

Odgovor stize u slici:

I naravno, da ne prodje bez boje, moje omiljene:

Cekam ove suncane kajsije. Jos samo koji dan.....Mljac....

Kum i jasen
2011/06/25,18:32

   Moj stari kum zvao se Dobroslav. Ime mu je odgovarajuce. Kazu da nas ono u velikoj meri odredjuje. Pogrbljen, suv. Uvek u plavoj kosulji i smedjem sakou. Bilo leto ili zima. Brkovi i prsti pozuteli od duvana. Pusio je Drinu bez filtera. Nije gasio cigaru, palio je jednu o drugu. Njegovo mesto ze znalo- uvek pored smederevca. Nije se odmicao dalje. Drvena stolica bila je iskrivljena od toplote. No, nije mu smetalo. Grejao je stare kosti. Da, ono sto ga je cinilo interesantnim bila je francuska beretla. Crna, mala beretka. Koso nakrivljena na levu stranu. Onako seretski. I usne su mu bile izvijene na levu starnu. Blago. Tek malo, od stalno spremnog osmeha na salu i neki veseli komentar. Cesto me je cuvao kao malu. Zvao me Jasen. Moj mali Jasen! Bio je moj idol. Nisam imala drugog dedu. Nestali davno u drugom svetskom ratu. Ni moji roditelji ih ne pamte. Bili su deca. Al' nisu mi falili, imala sam Dobroslava. Klecavog deku, sa smrznutim. reumatskim kolenima.

   Samo na prvi pogled! Nikada on nije isao "prazan". Cesto je setao i usput uvek poneo neko "drvce". To "drvce" ni dva snaznija muskarca nisu mogla dici! Iza ugla prvo bi se pojavljivao kraj drveta. Pa, onda i dalje je islo drvo! Pa, jos malo...drvo! Tek, negde pojavio bi se on, moj stari kum. Pogrbljen, savijen,  sekiricom bi na ramenu podbocio deblo i lagano grabio napred. Cak bi se osmehnuo i veselo javio prolazniku. Bezbrizno k'o da nosi stap na koji se oslanja, a ne deblo. Spremao je ogrev za svoj smederevac.Saziveo se sa veselom, pucketavom pesmicom. Kroz dim zagledan u plamicke i price koje pamti njegova umorna dusa. Zeleo je da mi igra u svatovima. Uvek mi je govorio:"Eh, Jasen, moj Jasen, da mi je samo da zaigram u tvojim svatovima, pa nek odma umrem!" Nije docekao. Umro je godinu pre. A, tako bi bilo lepo gledati ga sa onim savijenim kolenima kako plete moravac.... Nedostaje mi. 

   Godinu dana posle svadbe, pod prozorom nase spavace sobe niklo je jedno drvce. Tanak prutic. Nisam ga dirala. Iz godine u godinu je raslo. Saznala sam da je to Jasen! Slucajnost? Tek, pustam ga da raste i uzivam u njemu.....

            

Hm, reci....
2011/06/23,21:36

  Ne pricam puno. Isto tako ni ne pisem. Bojim se da cu recima razotkriti ono sto precutkujem. Reci ponekad bole. Boli i nepravda. Prica o tome ponese. Ima ih bezbroj. Lepote malo. Bar se malo o tome prica. Lose vesti imaju vecu energiju. Duze "vibriraju".  Zato cutim..... Zato malo pisem.  Svaki dan u sebi ima nesto vredno i lepo. Trazim. Belezim. Slike pricaju...

  Vidim sebe....

  A kad se rukica pomeri, osmeh i melodija tece dalje....

  I za kraj, jesam li pomenula moje zeke? Kazu:"Zec beli srecu deli!" Ja vam saljem tuce belih zeka.... :))))

 

 

Sunce u solji......
2011/06/22,21:19

   Danas je bio vreo, narandzasto obojen dan.... Delic sam sakupila. Zatvoricu ga u teglu i u sumornim, zimskim danima izlicu ga ponovo pred vas....

         

   Tacno u pet.....

   

    Pozdrav do prvih pahulja (hm, mislim na caj).......

Kreativnost....
2011/06/15,22:31

   Danas nova vrsta terapije. Kreativnost na delu. Malo sam se igrala i pravila pokloncice za moje prijateljice. Vec dugo odlazem neke posete. Razlog su uvek novci kojih nikad dosta, al' nasla sam resenje. Nadam se da ce im se dopasti. Trenutno sam u fazi modeliranja figurica i magneta za frizider. Evo nekih da se pohvalim ;)

                           

     

 

I zabac- lovac sa musicom na jeziku.

    

  

U potrazi za ravnotezom.....
2011/06/14,21:28

  Lezim u hladovini tek stasalog oraha i sljive belice.... Uzivam na lezaljci i pustam da mi vetric razvija tuzne vesti u poslednja dva dana. Pogled na basticu me raduje. Gledam nasmesene glavice nevena kako se raduju suncu....

    

Volim neven. Volim njegovu jarko narandzastu boju. Volim taj optimizam i veselost koju nosi u sebi. On je cista radost za sve koji uzivaju u bilju. 

   Ptice, pcele, leptiri, vetar, neven, moj pas i ja.......

           

  Leptir u predahu.....

          

        Polako se vracam u ravnotezu......

Subota popodne.....
2011/06/11,19:35

     Popodnevni predah...... Napokon!

 

  Gajite li nanu? Divna je, nezahtevna, a tako blagodarna biljcica. Ukras i miris svakog vrta.

 

             

  Njen caj je tako opustajuci....

  

     Muzika......

 

 I potpuna relaksacija.....

 

   Tako malo, a tako mnogo.......

    

Muzika i ples.....
2011/06/09,17:54

   Kada usta zacute i reci na tren budu zaboravljene ostane samo prostor za pokret i svet koji se dozivljava putem cula.... Muzika, potom, daje ostali smisao svemu.... Tu vise nema mesta za dvosmislena tumacenja i lazna uveravanja, ostaje samo cista istina na dohvat onima koji su sposobni da je prepoznaju i prihvate......

 

                        

    Ponekad energija mase biva isprovocirana vrhunsom umetnoscu i  donese  divne emocije zajednickog divljenja i ushicenja.... "GRK ZORBA"- SNP

 

                       

 

 

Lepota je oko nas....
2011/06/07,22:39

   Kad mi se dnevni ritam ubrza, kad nervoza dosegne vrhunac trpeljivosti i izdrzljivosti, kad mi se rezerve snage iscrpe- jednostavno zakoracim u bajkoviti svet biljaka i oslusnem njihove saptave istine.....

 

  Bozanstveni zagrljaj crvene, mirisne ruze i ocaravajuce plavo-ljubicastog klematisa.....

 

  Mini bio-bastica i mini bebi paradajz :)

 I....prvi tikvicin cvetic vragolasto nasmesen uobrazenoj boraniji ;)

   I jedan posetilac, koji opusteno uziva na suncu nesvesno rasipajuci  lepotu svojih krila....

 

 Isve to uz pesmu kosa koji mi zahvaljuje na zimskim obrocima......

 

Nostalgija...
2011/06/02,21:58

  Danas se setih sladoledzije, koji je nekada davno prolazio nasim mestom. Zvali smo ga Musa. Mozda me ovaj topao, sparni dan vratio daleko natrag u detinjstvo....Mozda jo moja klupica kriva za ustalasana secanja.... Mozda su me ove konstantno lose i beznadne, vesti sa radija, navele na nostalgicna secanja.... Bilo kako bilo, danas se setih njega.

 

  Na tren mi se, pod sklopljenim kapcima, rasu slika suncanog dana, slicnom ovome danas, i kao da zacuh povik:"Slaaaadoleeeed!". O, Boze, kakva je tad panika strujala nasim selom i kakva strka je nastajala medj' nama decom! Jurili bismo kuci gde god bi nas igra zaticala u tom trenu i onako u trku  vikali:" Mamaaaa, mamaaaa stigao je Musa!" A mame su spremno vadile sitnis, odvojen uvek bas u tu svrhu, i usput narucivale koliko i koju "vrstu" sladoleda zele. Zatim bismo pojurili poput vetra na glavnu ulicu ne bi li sustigli naseg sladoledziju. On je redovno cekao, parkiran sa svojim Tomosom Apencom, na stanici u centru pored crkve u senci ogromne stare lipe. A, mi smo se, k'o malene, zustre, planinske recice slivali sa svih strana, zazarenih i umazanih obraza, sa cvrsto stisnutim sitnisem u malenim rucicama. Sve oci su bile prikovane za Musin rucni frizider, spretno privezan za pak treger motora. I tada bi nastajao haos! "Meni dva puta dve kugle od cokolade i vanile!" "Meni limun i jagoda!" "Meni cetiri puta po tri, mesano vanila i cokolada!" Sveopsti metez i dernjava k'o ce koga nadglasati i preteci. I sve u strahu da sladoleda ne nestane bas kad ja dodjem na red! A, bilo je i onih, malo siromasnijih, ali nadaleko spretnih i snalazljivih koji su dotrcavali poslednji sa pazljivo zadignutom majicom, dobro stisnutom sa obe rucice, zakiceni kokosjim percem u razbarusenoj i slamom napunjenoj kosi. Trampio je Musa, vrlo rado, sladoled za jaja. Oni su to znali i vrlo cesto bi kokoske ostajale bez svojih dnevnih jaja, a mame i komsinice ih psovale zbog njihove lenjosti i ne sumnjajuci na tu vrlo slatku i pomalo musavo-lepljivu stranu trgovine trampom. Musina je lopatica radila  vredno, leteli su korneti napunjeni sladoledom, praznio se frizider polako, a gomila dece je bivala sve manja.... Zurilo se kuci jer cekale su mame na kapijama za predah od letnje zege, a mi smo pravili male korake, ne vise tako zurne i brze kao kad smo jurili Musu, jer sladoled se topio, slivao se lagano niz fisek preko prstica, pa cesto i do laktova... Steta bi bilo da se to ne polize ;)

 "Slaaaadoleeeeed!"......Eh, nema toga vise, osim na klupici-sanjalici....

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu