u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Akrobacije s' grana
2011/09/29,20:02

    "Srce moje, da ti ja nesto kazem, na sirotinju i mis kitu ostri!"- izvin'te sto ovako zapoceh post, al' morala sam zbog Grade.Grada je nas obozavani majstor, koji odrzava ovo nase vozilo u voznom stanju, i skoro uvek sve zapocinje bas tom recenicom. Bogme, debelo je zasao u osmu deceniju, al' sarmer nema mu premca. Uziva da me nasmeje i da sedi i prica o svemu, al' zet mu najdraza tema. No, drugi put cu o tome.

   Nego, drugo me nesto muci sada. Nije mi ama bas nikako jasno sta se desilo u ta davna vremena, te jedno divno, slobodno bice odustade od svoje slobode. Sta li se to njemu vrzmalo po malenoj glavici? Sto pomisli da ima bolje? Kakve ga zelje povukose i odvukose iz tih sigurnih grana?

       

   Ma, mora da je bilo primamljivo! Mora da je bila vera i nada... U bolje...

      

   Te, tako iskoracivsi iz toga sveta, dodje ovde. Na bolje? Da li su njegove zelje ispunjene time sto ostvari ljudski san? Pa, hoda sada slobodan. Il' zaludjen trazi izlaz iz ovog ludog sveta. Na granu. Po svoju sanjanu bananu? 

     

   Eh, srce moje, majmunska posla to su! Ko ce ih znati sta su u svojoj mastovitoj, majmunskoj mentalnosti zamislili. Ostaje samo da odgonetamo, a mozda nekad i dostignemo ta znanja, pa otkrijemo sta jedan majmun sanja...

      

Eto onako...
2011/09/26,20:02

 

   Da, secam se da dodjoh na blog te davne 2009. U potrazi. U potrazi za terapijom. Terapijom za sve nemire koji me gone. Progone. Al' ne ostah dugo. Terapija bezuspesna. Bez rezultata.

      

   Negde pronadjoh clanak kako u savremenoj psihoterapiji sve veci broj nervno rastrojenih menadzera ovoga ludoga tempa lece terapijom pletenja. Eureka! Uzeh konce i igle u ruke i odoh s' bloga. Godinu dana mirna. U pletivima. Ocicama. Nitima. Ispletoh svima, svasta. Sreca sto trpe. Sto vole. Al' pod reklamom "original", "rucni rad", ovo-ono i nose Wink. Juce me razmisljanka podseti na to. Ovaj dzemper mi najmiliji.

       

(Borba s' iglama privedena kraju)

   I, od onda opet nista. Vunica skupa. Viska para nema. Terapija obustavljena. Opet s' nemirima. Svojim starim i nekim novim... Dvostukim, trostrukim. Koza pretesna i uska. I cekanja... Da, prodju. Da se umire. Da ucute. Cekanje dok dah sam ne izmili. Onako sam od sebe.

      

   Eto tako...i onako...mozda je vreme za neku novu terapiju...

      

Iluzije
2011/09/25,20:02

 

   Iluzije. Opsene. Fatamorgane. Mnoge...

   Mnogo ih u ovom svetu ima. U hodu kruznom, na dole...

   U zurbi sto vuce. Sto tone.

   Pomislis da vidis. Da znas. Da si siguran. Al'... To je tren.

   Varka zavodljivog oka.

   Madjionicar predstavu izvodi svoju. Iznova i iznova... Samo opsene.

   Potrcis! Pa, zastanes. Trepnes. I, nestane...

   I tako, iznova.

       

p.s. inspirisano mislju "Zene su kao iluzija madjionicara. Da bi te odusevljavale ne smeju se otkriti"...hm, primenljivo i u obrnutom smeru

Prica ispred ptice
2011/09/23,22:05

 

    Umorna ptica sletela je na hrid. Glad je umorila. Predeo nepoznat.  Kamen i sunce iza i gore. Ispred obala nepoznatog mora. Tisina i san. Samo to je htela. Zaspati... Sklupcati se i zaspati. 

   Iznenada, cudna slika! Na obali, ispred, po belom pesku tri prilike hode. Pticu prizor izazove. Oci, gladne, u njih ureza. Prva prilika, umotana u zuti veo, na rukama hodi. Druga prilika, uvijena u narandzasto, unatraske koraca. A, treca, sva u svetlo plavom, pazljivo i strasljivo koraca. Sa svakim napravljenim korakom zastaje i okrece se prema tragu. Gleda... Onda, sledeci. Isto... Proverava...

  Sretose se negde na pola, ispred ptice. Zamalo sudarise. Zastase, zacudjene. Zatecene. Svojim hodom zanesene ne ocekivase nikoga vise. Ptica, sa strane pazljivo promatra. Sva je cula napregla. Oci za prilike prikovala. I slusa...

       

   Prilika u zutom, u hodu na rukama, nasmesi se prva. "Hej, bas smo cudno drustvo! Ja hodam na rukama jer mi se ovako vise svidja. Pogled je lepsi i zabavniji. Drugaciji. A vi?"

       

   Uvijena u narandzasto  odgovara:"Volim da gledam u ono sto prodjoh. Na oku da ga imam. Uzivam i upijam. A ti?" Okrete se poslednjoj od njih. Prilici u svetlo plavom.

       

"Ja-rece prilika tiho, okrecuci se plasljivo za sobom-ja, ja cekam da nestanu. Prate me stalno... Ti tragovi u pesku. Cekam, da kad jednom okrenem glavu unazad, njih ne bude vise..." Okrecuci se ponovo, spade joj veo sa glave i zasja plavo oko. Pticu privuce sjaj u trenu i rece:"Ta, ta je moja!" Uzlete, poslednjom snagom, visoko, zatim se sjuri strelovito i zari u plavo oko. Duboko... Do srca samog. I tu se u zgrusaloj grudvici raspuce, sita...

       

   Sunce zaroni na horizontu. Krvavi talas zapljusnu plazu i prekri dve prilike zatecene, upletene u klupko straha sto drhti i zmuri... 

    

Zarezano
2011/09/22,20:03

 

   Na kori trag. Imena razna. Poruke. Reci. Nekome nesto znace.

   Nekome. Nekad...

   Zarezano. Urezano. U trag. Za svagda...

   Nekome, nekad znacilo nesto.

   Nekom ce nekad znaciti opet.

   Pa, novi potezi i novi zarezi. Rezovi. Na kori...

   Na drvetu sto cuti. Sto mirno stoji. Sto bol cutke podnosi.

   U miru tom, duboko pati.

   Prolaznike sa strahom gleda. Ceka. Ruke im prati.

   I zmuri... Zmuri. 

   Kad ruke krenu ka njemu, novi ce rezovi opet biti.

   Nove urezane reci. Reci sto bole. Sto mu bol nanose. 

   Sto tako zarezane, u nekom trenu sto nekom nesto znace, ostavice oziljke duboko u njemu.

   U kori.

   Jednom za svagda...

       

 

       

      

 

     

                                             

Paperjasta grudvica
2011/09/20,22:05

 

   Nezno, meko, paperjasto.

   Kao oblaci...

       

   Kao nade, kao snovi.

   Paperjasto sto se razleti, pa u letu lagano pomazi...

       

   Paperjaste misli. Neuhvatljive, rasparcane... 

   Paperjaste zelje...

       

   Paperjasto na paperje rasitnjeno... Meko... Neuhvatljivo... Nezno...

   Beskonacno paperjasto u beskonacnoj uzludnosti. U ponavljanju. U odblesku.

   U paperjastoj grudvici sto otkucava, sto lupa...

       

Narandzasto i periona
2011/09/19,20:01

 

   Dakle, neko je nekad rekao "trebas biti zaista neosetljiv pa ne primetiti jesen". Slazem se skroz.

       

 Ali, niko ne moze reci da je jesen tuzna. Pa, toliko boja i ukusa u njoj! 

 Sazrelo, zarumenjeno, zaokrugljeno, socno. Jesen.

      

   Polako sve dolazi na svoje.

  Teglice pune, spremne i poredjane na polici stoje. Za krofne i palacinke.

   Ajvar za gravce na tavce. 

   Drva su spremna. Iscepana i poredjana. Cekaju veselu iskricu i zimske price. Caj...

   Bastica polako ispraznjena. Jos samo da se ocisti od pozutelih stabljika, razbaca organsko gnojivo i slama. I moze na svoje spavanje. Do narednog budjenja. A, da, obecah lori1 i nesto narandzasto. I to je sazrelo! Zaokruglilo se. Udebljalo. Jos samo  da se rasprostre...

       

...po tankim, razvucenim korama i pospe vanilom, secerom i cimetom. 

   I, tako. Sve u neki red. Kako treba.

   Pala je upravo i dugoocekivana kisa! Zamirisala zemlja! Noc ce biti divna za san.

   Jos samo kada bi se neko od mojih setio da opere ovo nase prevozno sredstvo, od tacke A do tacke B( zabranio mi sin da to zovem autom ;) ) Kako bi to bilo divno! Tuzno da u jesen udje sa letnjom prasinom. No, ni ja ne bih imala nista protiv. Jedino me muci jedna dilema. Zna li neko od blog dama, a moze i gospoda pomoci, gde je ova periona:

       

   Hm, bas bi bilo zanimljivo ;)))

Zakaciti pa otkaciti
2011/09/16,20:02

 

   Razumem da se umetnost okrenula smecu. 

   Inspirisalo je vreme i okruzenje.

       

       

   Razumem, ili se bar jako trudim, da je kao odjek desavanja na polju umetnosti, vecina podlegla onom, sto se moze nazvati takodje otpadom, ili otpadom morala. Pa se sustina degenerisala i izmenila. Dobila drugu perspektivu. Druge idole i vodje.

   Ali, nikako, ali bas nikako ne razumem da se moze "zakaciti" dete! Pa, nije dete cicak ili korov da se zakaci! Zna se kako se pravi dete! Ili bar mislim da se zna. Da velika vecina zna. Pa, kako onda taj ruzan izraz? Za dete? Zakaciti? Ne, ne razumem... Ne razumem ni one koje "love" na dete. "Zatrudnecu i moracemo se vencati." Zar je to nacin? Zar tako da pocne veza? Ili:"Ne ide nam bas najbolje, pa smo resili da rodim jos jedno dete. Mozda nam posle krene." Zar problemi nestaju time... Zar se problemi ne resavaju pre toga? Da kad dete dodje oseti harmoniju i ljubav. Dobrodoslicu okoline...

       

   Ne, nerazumem...te igre i te varijante...a, nesto bas i necu...

 

Krug bez ljuske
2011/09/15,20:10

 

   Jos jedan krug se zaokruglio. Uoblicio i sastavio. Upotpunio.

   U njemu, dve misli se srele. Uplele i zaplele. Rasplele pojam sopstvenog bivstva...

   U svemu tome, a da nisu znale, zapele jadna o drugu i zastale. A, krug se suzio. Dosao do kraja. Sazreo. I tako zreo, odvojio se u svojoj celini. Postao, sam za sebe dovoljan.

        

   Krug, ponovo unutar sebe. Na svome. Samo nazuljane misli u njemu. Smetaju. Ometaju.

   Tisina koja sluti... Ceka. Vreme tisinu ljusti. Deo, po deo. Do kruga. Do dela koje zulji.

       

   Bez ljuske i maske. Razgoliceno. Zasticeno jos samo sobom. Sopstvenim bivstvom, krug se polako ponistava. Do u sustinu. Do embriona. Do misli koje su sapletene zastale. Jos samo tren i bice jasno. Raspleteno i neometeno.

       

   Do nekog novog kruga. Da l' uzi na dole il' siri na gore?

   Slutim...

       

 

 

Massimo...
2011/09/14,21:14

 

      

                 

   Posle posta  "Topli muski zagrljaj" od ancisal, sad pevusim ovu pesmu...

Vremeplov kroz album
2011/09/13,19:03

 

    Cudo je taj porodicni album za slike! Vremeplov za secanje! Za neke drage i blede uspomene. Podsetnik. Volim da ga uzmem u ruke, legnem na pod i gledam... Tu je sve sto je nekada bilo i znacilo, i ono cega nema vise. Neke su smesne,  neke tuzne, neke vesele... Sve na jednom mestu.

  One najstarije vec pozutele. Na jednoj baba. Mlada, sa svoja tri decaka. Najstariji moj otac. Ta je najstarija, skoro vec izbleda. Iako je najvise cuvam i pazim. Bledi. Vreme je brise. Izviru uspomene. Ogromna veranda, drvena. Ispred loza koja se s' krovom uplela. Na ogradi muskatle. Crvene. I plava vrata! Leti uvek otvorena. Za goste. Putnike namernike. Da se nahrane i napoje. Unutra skromno. Crna pec na drva, maleni stocic, drveni krevet sa dusekom od kukuruzne ljustike... I stolica puno. Plus jedna klupa da se svi smeste. Radost okupljanja i smeh jos uvek odzvanja u srcu. Desno i levo su sobe. I jedna uvek spremna za prenociste, ako kome ustreba. U najvecoj drveni razboj. U uglu naslonjena preslica. Ispod visog kreveta kutija sa pletivom i iglama. Jedna natkasna sa starom vekericom i umornim kazaljkama. Iznad kreveta slika Bogorodice i brojanice okacene da budu pri ruci za vecernju molitvu.

      

Soba moje bake. Jednostavna. Sva od niti i molitve. Od ruku i rada. Od otkucaja vekerice. Od cekanja...  

   Ne, nema je vise. Vec dugo je dugo nema. Ni bake, ni verande, ni sobe, ni vekerice. Razboj je sada kod mene , jos uvek radi. Preslica okacena na zidu stoji. Pletivo i igle su nove, al' ritam isti. Niti uz niti...

 

Iskivanje karike
2011/09/12,20:01

 

   Davno odredjeni i isklesani. Zapisani u vremenu proslom. Izvajani. Necijim strastima oblikovani...

      

   Lancima spolja povezani. Oni tezi su iznutra. Cvrsci. Neraskidivi. 

     

   Nasledjeni. Precima smo definisani. U njihove lance povezani. U nizu nastavljeni... S' greskama, strahovima, strastima, patnjama. Ovog trenutka, u njihovom nizu svoje slabosti i prednosti predajemo. Dodajemo. Nekima dalje kariku iskivamo. Da li razmisljamo?

       

   Sta upisujemo? Kome u nastavku otezavamo ili olaksavamo.

   U vremenu proslom. U vremenu ovom. U vremenu nekom sto se lagano trosi...

       

   

 

Septembarsko crveno
2011/09/11,20:10

 

   Strogo omedjavanje. Ogranicavanje. Jasno definisanje. Usmeravanje. Opredeljivanje i kloniranje. Umnozavanje... Uklopljavanje.

   Uh! Mnogo toga, da ne strcis. Da se uklopis i stopis. Biti jasno definisan po ukusu sredine. Sve ostalo je hodanje po zici... A, kad  umor dodje po svoje, pobeci! Ukrasti i zalomiti delic kasnih letnjih dana. Uviti ih u crveno i poneti za ravnotezu u nastavku hodanja po zici...

  Zalomljeno crveno, izrezbareno septembarskim suncem...

       

       

       

       

       

       

 Crveno u danu ukradenom za odmor...

        

 

 

Srecni i istorijski trenutak u eksperimentu
2011/09/09,19:05

 

   Vec par dana me golica jedna misao i ne da mira. Tacnije od razmisljankinog posta o srecnom trenutku (nemam pojma da postavim laksi nacin da se ode do tog posta, ali ko zeli lako ce pronaciEmbarassed). Dakle, moram zamoliti postovaoce grcke mitologije, da oproste malom merkuru koji se  odmetnuo na put teske i mucne misli. Unapred hvala!

   Zamislite samo te lukave Grke. Bas Boga srecnog trenutka podario u tom obliku! Pa jos ga zamaz'o uljima! Ne znam za vas, al' ja pred lepotom zanemim!

       

 Par sekundi. Pa onda otvorim usta da dodjem do daha! Pa, par puta trepnem cisto da ne sanjam. I? On, otperja, zadovoljan sto je isklizno jos jednoj ludi! Ma, ti Grci! Mnogo im ti Bogovi svalerasti, zavodnici prekaljeni. 

   E, sad sam ja za upotrebu ovog naseg istorijskog trenutka. Predlazem jednu malu igru, tj. prevaricu ili eksperiment. Odabrati jednu carobnu blogerku (mada je ne znam al' unajedina mi bas lici) da zavede ovog Kairosa. Samo jedan trenutak, onako lagano u setnji nogu pred nogu.  Do jednog "cika doce". Hm, tu bi mi mnoge dame sa granda pomogle da kazu koga, al' vec cemo se snaci. I, uz jedan opustajuci cajic, od finog mirisnog bilja, a valjda ce i "cika doca" pomoci, uspavati Kairosa! Sve u skladu sa trenutkom i tokom istorije, da Kairosovo ponovo budjenje bude u liku novom, ovom:

       

    Tu novu "damu" srecnog trenutka premazati finom cokoladom, preliti slatkim javorovim sirupom i posuti laganim prahom cimeta i vanile. I, onda je pustiti u javnost. Da se laganim, lelujavim hodom proseta ovim svetom.

   Pa, cik da vidim! Moje dame! Hoce li srecni trenuci cesce doci? Hoce li u ovom novom liku i nama zaludjenicama, nemim pred lepotom, dostupniji biti? Cik!

Smirgl papir za osmeh
2011/09/08,19:06

 

   Uh, ponovo u potrazi za udzbenicima! Svaki predmet skoro drugi izdavac. Knjizare razne. Jedino sto ih cini slicnim- ni jedna nema sve izdavace Cry. Obuca lagana, spremna za hodanje. U tasni obavezna voda+ nesto slatko+ zvake+ lepeza+ naocare+ hanzaplast. I tako od reda do reda.

       

   Udjoh u jednu knjizaru, samo zbog engleskog jezika i zatekoh sledeci prizor:

   Prodavacica, mlada devojka od najvise 24 god. sedi na stolici za kasom, a ispred nje jedan stariji gospodin od nekih 75 god. Vode sledeci dijalog:

- Da, gospodine, razumem ali mi to ne drzimo.

Gospodin prica tiho tako da ga ne cujem, al' zato cujem ponovo prodavacicu.

-Da, gospodine, ne nemamo mi to.

....................

-Da, gospodine, ovo jeste broj 14!

...................

-Da, gospodine, ali ovo je knjizara.

...................

-Da, gospodine, mi drzimo samo knjige.

...................

Ne, gospodine, ali mi zaista nemamo SMIRGL PAPIR ZA DRVO!!!!!

      

   Gospodin, pognute glave razocarano izadje. Ostadoh nasamo sa njom.

   Ocajno me pogledala, iscrpljena i bleda, duboko uzdahnula i pocela: Ne, ja ovo ne mogu! Izludecu! Ne mogu vise da odgovaram....."

   Nisam je pustila da nastavi. Pogledom sam presla preko knjiga i razocarano rekla:

-Dakle vi stvarno nemate farbu za drvo!

   Zaustavila sam je u naletu samosazaljenja. Bila je zapanjena! Na sekund zastala, a onda smo zajedno prasnule u smeh! Smejale smo se k'o lude.  Posle je rekla "hvala vam mnogo, sad mi je lakse!"

    Naravno, da je tragikomicno. To je starost. I, ko zna kakvi cemo mi biti! Sigurno tri puta gori! No, bilo mi zao devojke... 

   

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu