u potrazi
trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....
Strogo omedjavanje. Ogranicavanje. Jasno definisanje. Usmeravanje. Opredeljivanje i kloniranje. Umnozavanje... Uklopljavanje.
Uh! Mnogo toga, da ne strcis. Da se uklopis i stopis. Biti jasno definisan po ukusu sredine. Sve ostalo je hodanje po zici... A, kad umor dodje po svoje, pobeci! Ukrasti i zalomiti delic kasnih letnjih dana. Uviti ih u crveno i poneti za ravnotezu u nastavku hodanja po zici...
Zalomljeno crveno, izrezbareno septembarskim suncem...
Crveno u danu ukradenom za odmor...
Vec par dana me golica jedna misao i ne da mira. Tacnije od razmisljankinog posta o srecnom trenutku (nemam pojma da postavim laksi nacin da se ode do tog posta, ali ko zeli lako ce pronaci
). Dakle, moram zamoliti postovaoce grcke mitologije, da oproste malom merkuru koji se odmetnuo na put teske i mucne misli. Unapred hvala!
Zamislite samo te lukave Grke. Bas Boga srecnog trenutka podario u tom obliku! Pa jos ga zamaz'o uljima! Ne znam za vas, al' ja pred lepotom zanemim!
Par sekundi. Pa onda otvorim usta da dodjem do daha! Pa, par puta trepnem cisto da ne sanjam. I? On, otperja, zadovoljan sto je isklizno jos jednoj ludi! Ma, ti Grci! Mnogo im ti Bogovi svalerasti, zavodnici prekaljeni.
E, sad sam ja za upotrebu ovog naseg istorijskog trenutka. Predlazem jednu malu igru, tj. prevaricu ili eksperiment. Odabrati jednu carobnu blogerku (mada je ne znam al' unajedina mi bas lici) da zavede ovog Kairosa. Samo jedan trenutak, onako lagano u setnji nogu pred nogu. Do jednog "cika doce". Hm, tu bi mi mnoge dame sa granda pomogle da kazu koga, al' vec cemo se snaci. I, uz jedan opustajuci cajic, od finog mirisnog bilja, a valjda ce i "cika doca" pomoci, uspavati Kairosa! Sve u skladu sa trenutkom i tokom istorije, da Kairosovo ponovo budjenje bude u liku novom, ovom:
Tu novu "damu" srecnog trenutka premazati finom cokoladom, preliti slatkim javorovim sirupom i posuti laganim prahom cimeta i vanile. I, onda je pustiti u javnost. Da se laganim, lelujavim hodom proseta ovim svetom.
Pa, cik da vidim! Moje dame! Hoce li srecni trenuci cesce doci? Hoce li u ovom novom liku i nama zaludjenicama, nemim pred lepotom, dostupniji biti? Cik!
Uh, ponovo u potrazi za udzbenicima! Svaki predmet skoro drugi izdavac. Knjizare razne. Jedino sto ih cini slicnim- ni jedna nema sve izdavace 
. Obuca lagana, spremna za hodanje. U tasni obavezna voda+ nesto slatko+ zvake+ lepeza+ naocare+ hanzaplast. I tako od reda do reda.
Udjoh u jednu knjizaru, samo zbog engleskog jezika i zatekoh sledeci prizor:
Prodavacica, mlada devojka od najvise 24 god. sedi na stolici za kasom, a ispred nje jedan stariji gospodin od nekih 75 god. Vode sledeci dijalog:
- Da, gospodine, razumem ali mi to ne drzimo.
Gospodin prica tiho tako da ga ne cujem, al' zato cujem ponovo prodavacicu.
-Da, gospodine, ne nemamo mi to.
....................
-Da, gospodine, ovo jeste broj 14!
...................
-Da, gospodine, ali ovo je knjizara.
...................
-Da, gospodine, mi drzimo samo knjige.
...................
Ne, gospodine, ali mi zaista nemamo SMIRGL PAPIR ZA DRVO!!!!!
Gospodin, pognute glave razocarano izadje. Ostadoh nasamo sa njom.
Ocajno me pogledala, iscrpljena i bleda, duboko uzdahnula i pocela: Ne, ja ovo ne mogu! Izludecu! Ne mogu vise da odgovaram....."
Nisam je pustila da nastavi. Pogledom sam presla preko knjiga i razocarano rekla:
-Dakle vi stvarno nemate farbu za drvo!
Zaustavila sam je u naletu samosazaljenja. Bila je zapanjena! Na sekund zastala, a onda smo zajedno prasnule u smeh! Smejale smo se k'o lude. Posle je rekla "hvala vam mnogo, sad mi je lakse!"
Naravno, da je tragikomicno. To je starost. I, ko zna kakvi cemo mi biti! Sigurno tri puta gori! No, bilo mi zao devojke...
Sto se vise zahuktava septembar, to vecma moja zelja za snom. Eh, da mi se sklupcati u neko meko klupko suve trave, mirisljave! Klupko od lavande, nane i truncice ruzmarina. Pa se zavuci i ususkati. Zaspati...
Prespavati. Spavati. Dugo...
Sacekati neki trenutak bolji. Oslusnuti i zacuti zvonca koja bude. Pozivaju. Dozivaju.
Nude lepse mirise i boje... Zaspati i cekati.
Poci u san sa lukovicom cveta. Sanjati njene snove. I tako snenu i neopreznu je zapitati: "Sta je to sto je vuce, koje su to sile i koje volje da svakog proleca iznova nova bude? Da se ponovnom budjenju raduje? U istom ovom okruzenju bude?"
Da li se i ona nada da ce jedno budjenje drugacije da bude?
Zasustelo lisce pod nogama. Breza ga stresla s' grana.
Prerano pozutelo i uvelo. Lagano, uz poslednji ples na travnjak pada.
Kisa je ovo leto zaobisla. Suncu je prostora dala. A, ono obradovano i ne prekidano razgrejalo. Punom zestinom uzvratilo toplinom.
Zemlja dobrano ozednela... Otvorila se u milione malenih usta sto vape za kisom.
Sasusila se i primirila. Za biljke u svojim bolima zaboravila. Zazmurila i ostavila ih da venu...
Dosta joj njenih boli...
A, zivot jeste cudo! Na krajicku se drzi! Ne odustaje. Jos uvek suncu se raduje. Upija i lepotu pruza. Daje i kad lagano nestaje...
Zahvalan zemlji, na njenoj dobroti, zivot se i u poslednjoj svojoj borbi njoj predaje.
Stapa se i utapa. Uzvraca gostoprimstvo i radost jednog postojanja, uz mogucnost sve novih i novih radjanja...
p.s. inspirisano temom vode na blogu kod anam i mediterranea.
Zacinjeno da prija. Taman toliko da ne strci. Ni miris, ni ukus. U ravnotezi.
Odmerenost. Savrsena odmerenost. Dar ili carobnjastvo?
Kako zaciniti, a ne preterati. Harmoniju culima osetiti.
Zatvorenih ociju namirisati.
Pogoditi... Ljudima mirise dodeliti. U vrtu, zacinima ih nazvati.
Svakom po nesto odabrati.
Cimet, vanila, safran, kurkuma, bosiljak, luk, papricica, biber, anis, djumbir, zalfija, kapar, estragon, mirodjija, majcina dusica....
Bezbroj biljcica sa mirisom i ukusom za svakog.
Ukus, tek kad probas. Malo po malo... Razliju se po tebi u potpunom razotkrivanju.
Neki slade. Neki gorce. Neki zavode. Neki opijaju, a neki i zapeckaju.
Kako kome. I kako kome prija.
Zna se: o ukusima se ne raspravlja. Ukus se konzumira.
| « | Septembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
- Jul 2018 [1]
- Maj 2018 [1]
- Mart 2018 [2]
- Februar 2018 [2]
- Jul 2017 [1]
- April 2016 [1]
- Oktobar 2015 [1]
- Avgust 2015 [2]
- Maj 2015 [3]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [1]
- Novembar 2014 [1]
- Septembar 2014 [1]
- Jul 2014 [2]
- Jun 2014 [1]
- April 2014 [1]
- Februar 2014 [3]
- Januar 2014 [1]
- Avgust 2013 [1]
- Jul 2013 [1]
- Februar 2013 [2]
- Januar 2013 [4]
- Septembar 2012 [1]
- Avgust 2012 [1]
- Jun 2012 [3]
- Maj 2012 [4]
- April 2012 [1]
- Mart 2012 [3]
- Februar 2012 [2]
- Januar 2012 [5]
- Decembar 2011 [1]
- Novembar 2011 [5]
- Oktobar 2011 [7]
- Septembar 2011 [6]
- Avgust 2011 [12]
- Jul 2011 [18]
- Jun 2011 [1]
- Septembar 2009 [2]
- Maj 2009 [1]
