u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Oktobar
2015/10/11,15:50

 

 Klizi oktobarski sumrak niz kišno nebo. Po trotoaru ostavlja trag vidljiv u prvim senkama rano upaljenih svetiljki. U baricama radosna igra bezbroj krugova u beskrajnim ponavljanjima.
Sivilo na rubu neba u odsjaju bezbroj nijansi sivih po mislima.
Nema smisla. Mnogo toga nema smisla i biva odbačeno kroz rupe na kineskom kišobranu.
Ono uporno biva otrešeno s lomljivih žbica, a ostatak podvučeno pod staničnu nadstrešnicu.
I siva lica ljudi…
Miholjsko leto u ćilim urolano, u košarice utrpano, u orahovo jezgro sazrelo i košavom otrgnuto ustuknulo.
Za neki poklonjen dan s otpalim listom sleteće na dlan.
U ikebanu dečijeg osmeha, kolaž od mirisa bundevare, pečenog kestena, mirisa cimeta i oporog ukusa sušenog voća što isparava među dlanovima…
Autobusi odvoze mlade s novoposađenim nadama. One stare ostavili su u roditeljskim domovima. Po fasciklama brižljivo čuvanih dokumenata. Od prvih naivnih crteža neveštih ručica do poslednjih stečenih diploma.
Grejaće ih roditeljske šake dok nespretnim prstima budu tipkali po novim tehnologijama i s neizdržom  iščekivali jasnu sliku sa skypa. Onog najdražeg što su imali…
Grejaće te stare da ne svenu i zalivati ih isplakanim očima, dok se ne prime ove, tek novoposađene.
Onda će već klima pokazati svoje ćudi i taj ćutljivi Bog pokazaće da li je vredelo svega…

   

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu