u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

izgubih se...
2009/05/12,22:11

Ponekad, stvarno, imam utisak da mi je sopstveni zivot preuzak i tesan, a ponekad da mi je presirok i prevelik.... a, mere su ipak te.... nema greske..... Samo su iskusenja nova i nova. Taman kad pomislim, da je sve na svom mestu i da je koliko-toliko sve pod kontrolom, jedan kamicak se zakotrlja i .... nastane lavina. Eh, znam ja da svakom dopadne ono za sta je spreman, a da ono sto ne moze resiti i nije njegov problem. Al' uvek mi prvo blicne: pa sto bas meni sve da se zalomi? I, nekako me uhvati lomiti ono tuzno- depresivno stanje bespomocnosti, pa dok se ne uspem srediti, ono.... prodju vozovi.... Nikako, da vec jednom, odmah od pocetka zauzmem borben stav (jer to je ono sto i sleduje), pa da sve lepo bacim u vetar i krenem traziti nove struje, nego plutam i lelujam sa pogledom izgubljenim u pramicaste oblacice i cekam cudo da se sve razresi samo od sebe. No, nikad nije kasno. Lepo kaze nas narod covek se uci dok je ziv. Jedino me zabrinjava nastavak, a to je do ipak umre glup.

I dok ja tako ostajem u prostoru snova, skrivena sopstvenim nedoumicama od jave, obavljam i silne ovozemaljske poslove, a jedan od njih je i farbanje moje najdraze klupe. Ovako je izgledala, a kako ce posle, videcu kad zavrsim sa njom:

 

krenuh....
2009/05/10,13:15

 

 Za pocetak pozdrav svima koji navrate na moju stranicu. Dugo sam se neckala da li da se upustam u ovu avantu ili ne, medjutim ipak,  zelja da podelim neke svoje radosti, sumnje i dileme sa drugima je nadjacala.

  Ako bih mogla u par reci da opisem sebe, to bi otprilike izgledalo ovako: udata, majka dva vec velika decaka 16 i 11 god., spadam u vecinu populacije koja se bori da prezivi i opstane sa svojom porodcom ( sto me je u velikoj meri i zadrzavalo da krenem sa pisanjem bloga, jer to znaci da mi je slobodno vreme ograniceno na minimum minimuma, ili da  ga ponekad i nemam). Nalazim se u godini zivota kad se prvi put okrenes i upitas gde si i sta se odradio, sumiras i analiziras  neke rezultate i onda u tom preispitivanju shvatis da si toliko toga zapostavio i zanemario u cistoj jurnjavi za goli opstanak, a da sve te skrajnute zelje u stvari samo cekaju skrivene i zaturene....

Jedna takva (od mnogih) zelja je i rucni rad, odnosno pletenje. Pletenje je za mene prava carolija i osim osnovnih bodova, koje sam jos kao dete savladala, do sada nisam imala prilike da se ozbiljnije pozabavim sa njim. Moram priznati da sam za moj pocetak najzahvalnija jednoj drugoj caroliji, a to je naravno internet jer sam upravo ovde otkrila divne teme i ideje na tom polju. I tako, od pocetka ove godine vec sam uradila tri stvarcice: prsluk suprugu (koji bas i nije reprezentativan, ali ipak je prvi), starijem sinu dzemper i meni torbicu. Spremna je  vunica i  za mladjeg,a  to nameravam da uradim preko leta. Samo da uspem postaviti slicice da se i pohvalim Innocent

iiiiiiii delici, korak po korak..... do kraja!!!!!!

Toliko, ako je i za pocetak..... mnogo je.... Idem se malo odmoriti..... 

Čestitamo!
2009/05/09,22:28
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu