u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Razgovorni garnirung, ili tek da se ne dokoliše | Main | Nedorečena pesma »

Nanovo
2018/02/17,21:30
 
    
 
        Koliko samo puta

meni treba da se krišom nadvijem nad vlati,

da prođem roditeljskim voćnjakom i

poćutim sa starom jabukom kolačarom...

da spustim obraz na ogrubelu koru,

oslušnem sve te tajne izdržljivosti i trpeljivosti.

koliko samo puta moram da se nadnesem nad potok

i uronim cela,

nanovo da se rodim.

Svaki dan,

svako jutro

svaku noć...

Da se rodim.

Jer,

jedan jedini put je odviše nepodnošljiv,

neizdržljiv.

neodrživ...

I možda bi mi sve te magije

ostale daleke i nedostupne da nemam tvoje rame...

Jer,

tu se uvek

i navek,

ponovo rodim i izronim

usidrena za sigurno,

u još jedan tren...

 

Komentari

Comment Icon

Ostavila si me bez teksta, merkur...

Posted by: lastavica at 2018/02/18, 07:24
Comment Icon

https://goo.gl/images/FUaTDC

Posted by: merkur at 2018/02/18, 20:53
Comment Icon

Тренутно сам на интернет детоксинацији, коју сам видевши твоју страницу морао прекинути због красоте коју си
сместила, у само неколико реченица. Незнам више шта да кажем, не могу да нађем праве речи.

Posted by: Лаки at 2018/02/18, 21:20
Comment Icon

Laki, hvala!
Dugo sam cutala i pocutala, a valjda i odcutala pa neku rec i u pesmu da smestim...
Tvoj komentar me raduje, a nadam se da detoksikacija nece potrajati.
Pozdrav, veliki!

Posted by: merkur at 2018/02/18, 22:43
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu