u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Svima vama
2011/12/29,23:25

 

 

       

 

Nazdravljam i od srca zelim,

mojoj novoj komsinici, malenoj Milici,

(koja je juce "dosegla" citavih 920g.)

izlazak, krupnim "zamasima" malenih krila, u ovaj sareni lepi svet!

Sa nestrpljenjem je ocekujemo.

 

 

p.s.citamo se naredne godine, poljubac... 

Ulicna moda, ili nesto izmedju...
2011/12/27,20:40

 

 

   Guzva.

Uzurbanost je poprimila praznicnu atmosferu.

Kolaps u saobracaju. Nervoza u redovima po trznim centrima.

Ruke pune torbi. Misici lagano popustaju pod teretom. Napetost u ramenima polako postaje nepodnosljiva.

Upornost dodavanja novih stvari u iste, kosi se za zdravom logikom.

Jos ova sitnica, pa ova, ovo je neophodno, ovo je slatko, ovo ce dobro doci i...

Polako licim na pretpan orman sto hoda.

Ne, ulice lice na prohodale ormane. Meni slicnim.

Spas trazim kod mog omiljenog prodavca povrca na pijaci. Ne znam kako i koju caroliju koristi, al’ on uvek uspeva da prepakuje sve moje natrpane torbe i sa osmehom mi vrati nazad uz jednostavnu recenicu: “Oslobodili smo par prstica. Bice vam lakse.”

Smesim se i odlazim.

 

Nalecem ponovo na jednu modno osvescenu kucu. Vec cetvrtu po redu. Ponosna vlasnica je konstantno nesto grdi i ispravlja.

 

          

Ne znam zasto al’ pada mi na pamet pesmica iz detinjstva:

“Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi d
rvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, masnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.”

 

Na uglu, odmah iza, susrecem, vise ne znam kog po redu prosjaka. Ista slika. Sedi na hladnom betonu. Karton ispod. Ruka ispruzena. Oci beskrajno tuzne. I, tekst uvek isti: “Molim za hleba, neka vas Bog blagoslovi!”

Preturam po dzepovima, trazim sicu...

 

          

 

 “Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući.

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.”

Paralelno putovanje
2011/12/22,20:25

 

   Tihi, jednolicni zvuci, ponavljani u harmonicnom ritmu, cine putovanje tako ugodnim. Tako sigurnim. Skoro, sasvim uspavljujucim. Monotonija predela poprima blazeni ukus svakodnevnice. Zamor putnika, koji se neprimetno smenjuju, stapa se u ritam jednog krvotoka koji kruzi po paralelnim sinama na ovoj kratkoj, uhodanoj liniji. Negde ce ovo putovanje, za ponekog putnika, doci u zaustavnu tacku, mozda na sledecem prevoju, mozda u sledecem satu... Tek, udobnost i dozivljaj svakog pojedinca, zavisi od njega samog.

          

   Nije bitno kojom klasom putujes. Nije bitan ni broj vagona u ovom dugackom nizu. Bitna je pouzdanost voznog reda i izvesnost postojanja silazne stanice, za svakog. Ostalo, sve je samo komoditet i spretnost. Cula, izostrena da prate i neki svetionik kao orijentacija u neizbeznoj stvarnosti krhotina... Htenje, kao zelja koja pokrece, volja koja se pokorava i istancanost duse koja razume tu tananu igru na ivici. Jer, sve je samo akrobatika. Izazov ravnoteze sudbine i nase hrabrosti za korak u nadanja i verovanja. 

 

          

 

          

  

Nove godine
2011/12/18,19:01

 

 

 Volim decembar u kome vreme mesa mirise nade i nostalgije.

Kada bezrazlozna radost i optimizam hvataju zalet sa reklamama, natpisima po izlozima, raznoraznim rasprodajama, guzvama.

 Volim i Novu godinu.

Ponoc, kada skazaljka minuta preklopi skazaljku sata, pa se na trenutak vreme umilostivi i prepusti ljudima. Utisne poljupcima i lepim zeljama. Kad, na cas, polete nove nade u drugacije sutra,  talas dobrih vibracija prostruji po ljudima i taj jedan cas budemo luckasto isti na svim delovima ove nase planete.

 Volim mirise vanilica i medenjaka. Obaveznih kolaca od kestena, stonih arnzmana sa orasima, narandzama, crvenim jabukama i borovim iglicama. Neizbeznim svecama. Ritualno kicenje jelke. Vencica dobrodoslice na ulaznim vratima, naduvanim sarenim balonima, rasutim po celoj kuci. Smisljanje poklona, pakovanje. I...

  Uglavnom su to doceci u krugu prijatelja, porodice. Ne volim posebne pripreme I organizovane skupove. I, najlepse je, po pravilu, uvek nesto sto se iznenada desi. Tako pamtim jednu ponoc prepunu snega i pahulja koje su kao lude vejale. Grudvanje. Umivanje. Otiske andjela na sneznoj belini, ko ce lepse i vise. Mokre noge. Smrznute prste I smeh od koga se i hladnoca  rastapa .

   Jednu, skorasnju, kad smo se tri casa pre ponoci sastali u jednom ateljeu na petrovaradinskoj tvrdjavi. Svi sa plasticnim kutijama I djakonijama da se nadje. Pricali viceve do suza. Drhteci od zime gledali vatromet, pa posle igrali do besvesti da se zagrejemo.

  Pamtim I ove  skorasnje, decije, kada sam uvek smisljala novu igru za klince. Sakrivala paketice, pravila mape, pisala zagonetke I posmatrala ih kako se zajapureni uzasno trude da sto pre dodju do “blaga”.  

   Da, volim Novu godinu...

   Neki pokloni su vec spremni.

          

   Nostalgija decembra  naglasena bakinim starim zavesama i ukrasima od narandze.

          

 

         

    Uskoro sledi nastavak...

Zavrti cigru
2011/12/15,22:05

 

Rasiri ruke, i lagano se zavrti...

U taktu sa romorom kise. U ritmu sa liscem koje plese.

Kao cigra, ona decija, sarena u duginim bojama.

Zabaci glavu i smej se. Glasno!

Pusti da vreme pljusti dok sa tebe sav nagomilan stres ljusti...

Odbaci prostor I dubinu, poravnaj dnevnu muku u ravnu sliku.

Tako umiri vreme i brzinom, neocekivanom, sunovrati se u sebe.

Oguljen i oljusten od naslaga sto tiste.

Zametni tragove umoru, udahni tisinu, ucutkaj glasove sto namecu krivicu,

 rasipnicki potrosi minute koje klize i prodji lagano, u okretu, ceo krug.

Jos jednom...

 

 

 

 

Ovlas ocrtane senke
2011/12/12,21:07

 

 

   Uokvirio se prostor u ram svakodnevnice. Suzio i zbio po uglovima.

Vece  je donelo prividno primirje u ovo predvorje prolaznosti.  Prozori su prekriveni zavesama i  horizont se priblizio na dohvat ruke. Jos samo mali delici dana lebdeci izmicu nad vrhovima ogoljenog granja u daljini. Zavrsio se jos jedan dan sa stvarnoscu koja nosi varljivu iluziju prepunu pokreta, snova, ceznji, slutnji, borbe...

   Vetrenjace se stapaju u ovlas ocrtane senke koje je ostavio protekli dan za sobom. 

          

   Ostaje pitanje, bez odgovora, da li smo sve to vec presli, prolazimo li, ili sve to samo sanjamo, sa neke druge strane, dok beli oblaci prolaze raznoseci kisu i vetrove, nehajuci uopste o nama... 

   U medjuvremenu ceka se sneg za jednog veeelikog sneska, mozda ovakvog:

          

   A, plete se i dalje, sve u nadi da ce pasti taj vec pominjani...sneg :))))

          


  

 

Kupinasta noc
2011/12/09,22:50

 

   Mir... Nema nagovestaja pokreta. Promicanje, onih sto odlaze, sada je lagano potonulo u preobrazaj usnulih. Svetiljke su pogasene. Tisina, blagoscu kapka usnule ptice, prekriva noc. Modra, kupinasta  smola prelivena je po krovovima ovog malenog mesta. Spavaci, umorni polegali po obalama reke, nesvesni njenog daljeg proticanja, po prvi put ne prate tok. Mir i tisina isecenog delica albuma, zalepljena u svezu mirisnu noc...

   Umiljatu ljupkost snevaca krasi bezbriznost. Mahovinasta blagost prekrila je duboreze dnevnih briga, a nevinost se dokotrljala iz nekih skrivenih, paucinastih hodnika. Sve brige ovoga sveta odvukle su se sa dnevnom krivuljum zemlje na drugu, svetlu stranu planete. Neko ce se probuditi u novom danu, neko ce se roditi u novom danu, a neko ce zauvek ostati da sniva...

   Svaka stvar dodje kad joj je vreme u ovom nasem neprekidnom nizu, a sada je vreme za san. Laku noc.

 

          

 

 

Tragovi
2011/12/08,20:01

 

 

 

"Neke osobe ulaze u naše živote i brzo odlaze iz njih…

 

                                        oooO

                                        (    )    

Neke osobe                         (       

nam postaju prijatelji        _ )      

ostaju sa nama dugo

ostavljajući prekrasne tragove

u našim srcima...    

 

 

oooO

(    )     i nećemo biti isti kao pre

    (      jer smo imali dobroga prijatelja!!

  _ )    

 

 

Jučer je povest.

Sutra, jedna zagonetka.

Danas, jedan poklon.

I zbog toga se zove sadašnjost!

 

Verujem da je život poseban...živi ga i upijaj svaki trenutak..."

 

         

 "I vazno je i ovo,

vaznije od najpreceg:

kad se toliko lepote 

u sebi cuva

i ima,

umeti da niko ne zna

bar komadic tog neceg

spakovati u pismo

i razaslati svima.

Tako ce vek tvoj biti

manje plesniv i zao.

Sa manje briga,

samoce,

placa,

straha

i tuge.

I svaki put kad budes

komadic sebe dao,

licice svet na tebe

vise nego na druge."   M. Antic

          

 

Cudan je ovaj decembar
2011/12/04,19:10

 

   Hodam ponovo po istoj stazi. Uvek ista, ja. Ni malo drugcija, spolja. Iznutra, promene razmeravam koracima oluje sto razbija moje nade i sumnje, o ogledala svakodnevnice. Iskljuckana kljunom nemira, sa sasutom ljuskom opne hrabrosti, pod nogama. Samo je meni jasna rovitost moja! Razgolicenost drhtavog cuperka ptice u grudima. I, bezim! Bezim, od ovih zidova sto me guse! Od ovog vazduha sto me uvlaci i ispija, zamotavajuci me u paucinu sivila, odvojenu od sebe same. Bezim pod nebo, da ponovo postanem svoja! Ponovo cela. Skrpljena od delica oblaka, vetra, grumena ove zemlje zute gline i praha polena sa nekog  zalutalog cveta...Cela.

          

   Cudan je ovaj decembar.

   Koraci ostaju bez tragova. Snega jos uvek nema da u njega utisnem deo ove raskrilatane tuge. Samo svenulo, suvo lisce, vetrom nagomilano u suskave cuperke. Bakarno rumeno i krhko poput snova pred danom koji se budi. I, pazljivo gazim kroz te snove od lisca, nehotice ga mrveci u prah.

          

   Na putu, mrtva krtica. Malena, krznena grudvica crnoga plisa. Zaspala. Okrenuta, sa ogromnim sakama, prema nebu kao da oblacak hoce doseci. Zelju koju je, mozda ceo svoj vek vukla, k'o vreteno kroz silne hodnike koje je kopala. Zaspala, malena, grudvica crnoga plisa. Na belom  danu, koga je mozda ceo zivot bila zeljna...

  I, hodam, dalje kroz ovaj dan, sa rukama rasirenim i zeljom da dosegnem, mozda isti taj oblacak koga je krtica ponela na svome dlanu...

   Cudan je ovaj decembar.

   I, cudna je sudbina splela, mene, sa smrcu malene krtice... I, pitam se sada, da li sve one izadju na belo svetlo dana, kad pozele da odu? I, da li mi sa ove beline zavrsimo uvek u hodnicima koje su neke velike sake, krtice male, ceo zivot svoj  kopale?

Jesen, svadbe i kicherice
2011/12/01,20:01

 

   Jesen, vreme plamtecih boja, upornih kisa, koketnog sunca, teskih magli, obaveznih svadbi i neizostavnih kicherica sto vesele Laughing.

   I, sve u slikama sto slede.

   Malo jesenjih motiva, slicica nekih poslica i malo razonode. Dok se ne pojavi neka inspiracija za bolji post.

          

          

   Sad malo svadbenih jabucica za srecu, zdravlje i plodnost. Samo bez nagona za pucanjem u iste. Meta je suvise nisko Wink.

          

          

          

   U medjuvremenu, kroz igru, provesti jedno jesenje popodne.

          

          

         

          

          

          

 

   Da, izlazak na smrznutu terasu ne bude neizdrziv, malo vesele kicherice. Starih, dragih predmeta i kineskih detalja Wink. Pozdrav!

          

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu