u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Jun od meda, žita i kajsija
2012/06/30,20:35
 

Jutro od meda, žita i kajsija.

Jutro,

započinje prvim petlovim javljanjem, nešto posle tri.

Kad tišinu zaseče i poremeti mir pticama, a onda lagano kao talas krene prvi razbudjen cvrkut…pomalo nesiguran i još uvek snen, tek samo jedan tren,

a odmah zatim zažubori hor ujednačenih glasova…

Svetla nit jutra počinje lagano da se raspertlava.

Poslednji ton, probudjenom jutru, je tu odmah uz prozor

 

 

I, dan već miriše na prvu jutarnju kafu.

Odmotava se u odsjaju sunca što žuri iza horizonta, žedno, na slamku ispijajući preostalu

svežinu…

Podne.

Podne donosi snopve sunca… toplinu koja pritiska i neku sasvim lenju tišinu.

 Utihnu šumovi i sama priroda pritaji dah.

Dan, pod šeširom velikog oboda junskoga sunca, istrajava…

Još samo jedan lagani okret u istom smeru

i rastopljen jun odlazi u teglu.

Jun od meda, žita i kajsija…

Sladak, mirišljav, nakiseo sa bojom sunca na zalasku, začinjen pravom merom.

Sav okruglast, izvukao se iz vlati žita i spustio sa visokih grana da u svojim poslednjim danima doda aromu zrelosti,  mirisa toplih furuna i rumenih hlebčića

što mame.

Jun od meda, žita i kajsija…

 

 

I, napokon!

Veče!

Sa danom što se razvlači do u kasne sate i mesecom što dahće bledom mesečinom

zvezdama koje umilno terpću.

Dolazi noć i blago osveženje ušuškano u senke noćnih leptirova,

a jun okruglast, zreo i vreo predaje tron već okrunjenom julu,

petrovskim i ivanjskim cvećem…

 

 

 

 

 

 

 
Pra-zena
2012/06/22,23:07

 

 Lomi se dan i nebo navlaci po koji oblacak. Vazduh tezak i lepjiv. Nekako, sve mirise na kisu koja toliko nedostaje ovih dana. Samo bar, kao kratkotrajno osvezenje od ovih suncanih zraka sto nas rastapaju lagano… I, tako ne volim, kad posle dugog cekanja uz strasno nevreme dodju te prve zeljene kapi. Kad vetar pocne da siba, lomi i savija bremenite grane vocki, i umesto da uzivam, uplaseno gledam u nebo i strepim da ne ugledam kuglice leda. Zmurim u neprekidnoj molitvi koju kao mantru ponavljam…Rekli bi, seljacka muka! Predas zemlji i molis nebo da milostivo bude prema tvom mukotrpnom radu. I, cekas… I, molis… Milost!

 

          

 

 

A, strah, jednak onom davnom prastarom, kad je prvi put grom rascepao nebo i udarom srasnim zapalio drvo,a u ocima bica zatitrala nemoc pred nepoznatom silom. Prirodom i njenim hirovima. Od groma pozajmismo vatru, a strah usadismo duboko u genetskom kodu. Pra-zena drhti zajedno sa mnom, jedno smo…I, ista nemoc neprevazidjena vekovnom razdaljinom medju nama. Drhtimo sklupcane jedna u drugoj u svetlosti munja i zvuku groma. Nerazdvojne i nepodeljene…Nikad rastavljene…Krotiteljski ukrocene zebnjom i neizvesnoscu u kruznom ciklusu zivota, jer nismo smeli ni umeli da promenimo sebe…

Ispod trepavica, krisom, gledam lepotu i moc prirode i pitam se gde smo pogresili, zasto imam osecaj da zivim u tudjem, naopakom svetu? Cija je to istorija ispisana na beskonacne listove papira izmedju mene i one iste pra-zene, kad znam da moja nije, jer mene i nju  ne deli nista.

 

          

 

         

Koprive
2012/06/02,21:45

 

I, nebo je ovih dana placno…

Ne vidi se kraj njegovim suzama.

Neumorno spira vidik pod sobom, a nad  nasim glavama samo sivi oblaci plove…

Jedino se koprive sire i zare. Peckaju za svaku slucajnu ili namernu gresku. Neoprostivo sude svakom ko se usudi u njih da zadje. 

Kriv ili ne snosices posledice pogresnog koraka…

I, ako te put  navede putnice namernice, na njihove staze, sudbina ti bas i nije sklona, a  horoskop ti ove dane lose pise.

Probaj da ih zaobidjes ili bar duge nogavice i rukave da poneses.

Dzaba prazne price, ipak je to iskustvena stvar. Kao i sve u zivotu sto je. Kad sam na sopstvenoj kozi osetis plik, znaces. Tudja iskustva su samo tudja. Mozda je put isti, al’ plikovi su samo tvoji. I, bol je samo tvoj...

Zato, dok nebo ovih dana izliva suze i dok se korov razmnozava, mozda je ipak u bojama spas?

 

 

Mozda?

Mozda je i to samo iskustvena stvar…                   

 

Ili treba potraziti skloniste dok sve jednom ne prodje?

 

 A, onda spremiti suncobran za novonastale dane…

                                     

 

Mozda…

Pozdravlja vas merkur, koji ovih dana ne silazi sa grana i  stalno se pita: sta nam je koji vrag uopste i bilo kad napustismo njihovo „krilo“?

 

                                     

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu