u potrazi

Ваистину васкрсе!
Радујем ти се и благодарим на сликама које говоре више од самих речи. Чуварко природе, настави да нас сликама опомињеш где и колико грешимо. Грлим!

"Beše to zaista davno, u ona vremena kad su ljudi bili nevini kao deca. Neiskvareni i čitki."
A onda je neko tako nevin podlegao iskušenju i razvio ili prizvao zlo u|iz sebe ... i sve pokvario, pa i taj lepi cvet ...
Pandorina kutija je davno otvorena i još niko nije uspeo savladati sva zla ovoga sveta.
...
Posle učinjenog nema kajanja, a izgleda ni popravke.
...
Nedostajalo je tvoje pisanje. Mnogo. Nadam se da ubuduće nećeš praviti tolike pauze. :)
Sretan ti Vaskrs!

Tako, zanemi čovek u neka vremena i nema šta da kaže, još manje da napiše...kad knedla postane prevelika tek, mali uzdah i poneka sličica koja kaže više od svake reči.
@pričalice, uzvrćam zagrljaj!
@Aneta, hvala ti na lepom komentaru i što svratiš...pročitam često tekstove nekih blogera, među kojima si i ti, ali nemam vremena da se javljam. Hvala i veliki pozdrav!

Поздрав велики

и ја сам данас лутао њивом, и ја сам данас видео црвену булку у селу моје баке и ја сам данас по традицији празновао са својом породицом и ево сада читах неке старе постове наших блогограђана и тако то:
РЕТКОСТ ЛЕПОТЕ И ПРИСТОЈНОСТИ КОЈА СЕ СВЕ ВИШЕ КРИЈЕ И РУМЕНИ, али неће постати бајка јел вреди у свима нама и расте

krilaandjela,
obasjaš blog svojom poezijom, prvo me privukao naslov, a onda sam s nevericom shvatila da si ti, isto tako u prolazu...
Zaputim se ja često njivama, dam duši odmora, iznivelišem i poravnam sve nepravde pred nebom i širinom pogleda. Umanjim se i narastem, sve u isti mah u toj jedinoj slobodi. I tako naiđem na belu bulku, onda sam pronašla još par istih...crvenu nisam.
Hvala ti na komentaru, i negujmo i dalje tu lepotu sve dok se ponovo ne rasprši.

crveno, svetli u mraku .veliki pozdrav

Ето како магија традиције одвуче лепотом природе наше срце да залута у прошлост где смо снове живели и за велики празник напунили батерије и сад крећемо у нове победе...Још један срдачан поздрав

@mediterraneo, naravno, zato nam nedostaje svetla i sve vise u tunel zabasavamo... i tebi dragi blogeru, ogroman pozdrav!
@ krilaandjela,magiji i caroliji se uci kroz zacudjenost lepotom...pohraniti, znati se koristiti uskladistenim onda kad nas iluzionisti zaslepe da je nema...ma, sve je to u tvojim bozanstvenim stihovima...baci tog andjeoskog praha cesce na ovaj blog.

...ma da...

Evo ovde/tu gde cvetaju ruze u bulkama nasih ruku duse vetrom sto disu tako nemirno i tiho u mislima samoce nekad ih stisne uplasene zagrli tvoja ruka=klasje zitne psenice i niti wen veo u nama zivot ne prestaje,...pozdrav

Ne tako davno ali sada cveca nema , postavi neko jesenje

...menjaju se boje, i ljudi...