u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Zamisli boje
2011/10/15,19:10

 

   Pogledaj svet oko sebe.  Lagano. Zagledaj nebo. Horizont. Zemlju. Zazmuri i zamisli boje. A, onda lagano pogledaj gore.

       

   U svakom oku drukcija slika. Svako, od nas gleda ono sto moze da vidi i sto mu sopstvene oci daju. A, to je, skoro uvek samo mali deo onoga sto bismo zeleli da vidimo...

   I, zato opet zamisli boje...

      

   Neka u oku uvek postoje, da sivo, ponekad, naprecac osvoje...

I, jedan Bog je dosao po svoju Boginju
2011/10/07,23:00

 

   Danas, u jednom trenu, zatamnilo se nebo. Plavicasto se razlilo u sivu. Potamnilo. Oblaci se navukli. Trenutak kad je Had, napokon dosao po svoju Persefonu. 

       

   Trenutak pun strepnje. Pretece tisine. Zemlja se protresla od njegovog krika. I zelje... Ove jeseni bio je strpljiv. Produzio je njen boravak sa nama. Nesebicno. Dopustio joj da se seta u vrtovima ovozemaljskim. Sa vocem i cvecem. Sa pticama i travkama. Mirisima i rosom... 

       

   Da uziva u darovanju nama smrtnicima. Da nas raduje lepotom svojom. I miluje svilenom kosom. Nesebicno... Da zaleci, bar malo, tugu sto ovim svetom hara. Nepravdu sto neka bica razara. Nesrecu sto namecu drugi... Jednaki medj' nama. Al' daleko nizi u nebeskom nizu. U svojoj sebicnosti zaglavljeni i razulareni. Slepi pred ovim danom sto jedan Bog u svojoj nesebicnosti pruzi i produzi nama malim, najmanjim u nizu u ovoj prirodnoj lepoti...

Cutanje u glas sa satom
2011/10/06,19:01

 

   Ugao sofe. Topli prekrivac. Kafa u omiljenoj solji. I knjiga.

   Duge veceri mogu da krenu.

   Citam...

   Medj' koricama trazim odgonetku.

   Zalud. Bar, do sad sve je zalud.

   Takvog odgovora nema...

   No, knjiga je mnogo. I, vreme se razvuklo.

   Nada umire poslednja.

   Nad glavom samo tisina.

   Uznemirujuca. Cudna.

   Podizem pogled i vidim. To stari sat je zacuto...

   Umorio se. Da li?

   Tek, njegov zvuk mi fali.

       

   Vece je tako mirno.

   Bez zvuka nad mojom glavom...

   Sklapam korice. Odustajem.

   Veceras mi ne trebaju odgovori.

   Veceras cu u glas da cutim.

   U glas sa starim satom...

       

Ogrtac od topline
2011/10/05,22:25

 

       

   Mika Antic...kad tad, on mora biti citiran...od nekud dosao medj' nas smrtnike, stihovima nas obasuo, zasuo, a zatim odskitao u zvezdane visine, da nas onako seretski posmatra zbunjene i zatecene.

Ritam i oblik jutra
2011/10/04,20:01

 

   I, dok me zvonjava sata nemilosrdno cupa iz sna, vec zastitnicki obuhvatam jastuk predosecajuci bujicu novoga dana. Pesma skrivene ptice u tujama, deluje ohrabrujuce i prijateljski. Mami.

      

   Tek najavljena, bledicasta svetlost zore, prodire kroz roletne. Mirise noc, zaostala u sobi. Svezina jastuka miluje lice. Ne, ne ustaje mi se! Predosecam. Bolje je danas ostati zatvorenih kapaka. Podvuci glavu pod jastuk i primiriti se. Cutati...

       

   No, noga sama proviruje. Po navici. Inerciji. Spusta se do poda. Dodir hladnoce na stopalima otvara oci. Jutro je. Vreme je.

   Dan, novi se zalece. Diktira ritam.

   Namestam raspolozenje prema jutru. Ono je lepo, i ja se smesim...

       

 

Lenji post
2011/10/01,21:05

 

    Proteglio se ovaj septembar, onako lenjo, s' puno strasti do kraja. Nekako, prosao mazno i umiljato. Uvukao se u svaku poru. Rasirio i rasprostro. Zamirisao...

      

   Bez kisa, magli i vlage. Prerusen i neprepoznatljiv.

   Zarazan...

   I sama dobijem zelju da se onako, lenjo proteglim. Zazmurim i prepustim. Oktobru. I suncu...

     

  Al' ovaj zivot je biroski. I predaha nema...

  

      

Lotos...za jednu finu damu...
2011/10/01,01:00

 

   "Lotos je najlepsi cvet koji otvara svoje  latice samo ka suncu i sa dolaskom mraka ponovo ih zatvara. Lotos je ljubavnik svetlosti. Tokom noci na njegovim laticama i listovima, koji izgledaju kao ples, sakupljaju se kapi rose koje na ranom jutarnjem suncu sijaju kao biseri. Ali, najlepse od svega, je sto kapi rose ne dodiruju ni latice ni listove, pa ih i najslabiji vetar vraca u vodu, ne ostavljajuci nikakav trag za sobom..." o lotosu, indijski duhovni ucitelj- Oso.

   Mada lotos raste u prljavoj vodi, njihovi cvetovi su veoma lepi i cisti... U japanskoj knjizevnosti lotosov cvet se uzima kao slika moralnosti koja moze da ostane cista i netaknuta usred drustva i njegove prljavstine...

    Lotos, u egipatskoj ikonografiji, uz Feniksa simbolizuje ponovo rodjenje i radjanja...

 

 

                      

   ...za chic5...

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu