u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Sloboda ili samoca...
2012/04/29,17:40

 

  Dugo nisam bila sama, skoro citavo popodne. Vecnost...

Razvuklo se vreme k'o ranfle na rukavima starog duksa. Pokusavam, ukotvljena na ljuljasci, lenjo da ga namotam, onako lagano, natenane, dok mi bosa stopala golica zelena trava. Tek pokosena.

I, plavo nebo rastegnuto k'o  lisnato testo, nada mnom, zmirka pred ovim raspuknutim suncem.

Samo vetar, vredno, raznosi miris i seme plodnog aprila...

Sve pupi, cveta i precvetava. Sve se razlece i leti. Sve raste i buja.

Sve tece u istom smeru ponovljeno nebrojeno puta u kruznom toku zivota.

A, opet beskrajno lepo i novo! 

 

          

   

 

"Onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak."

                                        Paulo Koeljo

    

 

          Prijatan dan!


 

 

 

         

Disanje
2012/04/21,17:50
 
Pre par godina cula sam pricu o zeni koja je u godinama ovog poslednjeg rata, negde na prostoru Sarajeva,
hodala potpuno odevena u belo sa korpom u ruci i tiho mrmljla sebi u bradu:
"Priroda, ptice i cvece. Priroda, ptice i cvece...
Samo o tome treba misliti. Samo o tome treba misliti..."
Ta slika ocaja, nezne, usamljene zene, odevene u cistu belinu koja hoda izmedju rovova i metaka koji zvizde na sve strane, ostala je duboko urezana u mom umu kao "Vrisak" od Edvarda Munka.
 
 
Otisak besmisla i ludila.
Ovih dana, predizborne histerije, trzam se na svaku zvonjavu telefona. 
Te ova agencija za istrazivanje javnosti o politickoj opredeljenosti, te ona agencija, te ova stranka, te ona stranka...
 
 A, ja imam potrebu da, isto tako uzmem korpu i odlutam u ovu moju Frusku.
Podizem oci ka nebu, sve cesce ostajem prisivena uz krosnjaste, bele oblacke i mrmljam:
Priroda, ptice i cvece...
Da prevazidjem sopstvene okolnosti mog bitisanja u ovom besmislenom pojavnom obliku.
1, 2, 3, 4-uzdah, 1, 2, 3, 4-zadrzaj; 1, 2, 3, 4-izdah, 1, 2, 3, 4-zadrzaj...
Usredsredjujem se na disanje, bar njega da produbim ako stvarnost nosi plitkost barustine.
I, koliko god pokusavala da pronadjem smisao,
koji se krije iza pojavne ogranicenosti trenutnog histericnog, stranackog opredeljivanja mladih,
jednostavno...ne pronalazim. Ne vidim smisao.
Cemu nade da ce kalupljenjem i ponizavanjem svoga mladog bica u status glavoklimajuceg papagaja, biti bolje,
kad sveopsti utisak odaje beznadje.
Supljina zvuci na sve strane.
Zrnce samomislece pameti luta lavirintima kao u onim decijim igricama strpljenja
"ubaci kuglicu."
 Leluja i klizi, nekako uvek na pogresnu stranu.
Zato, korpa i suma. Priroda, ptice i cvece...
I, boje!
Zatvoriti se u osamljenost, oslobodjenu ega i dati svojoj kreativnosti na volju.
 
 
 
 

 
 
Zivot stvara oblik
2012/04/03,18:05

 

Cesto, ovih dana, voda mi okupira misao. Zazubori i potece.

Cesto ovih dana prosetam do potoka, podno vocnjaka. Pronadjem neko sruseno, suvo drvo, sednem i slusam zubor. Pustam misli da prate tok.

 

                    


Prisecam se price moje bake, koja je ceo svoj vek prozivela uz brzu planinsku reku, tu se umivala, kupala, decu prala, a govorila je: “Vodi je dovoljno da predje sedam kamenova, pa da ponovo bude cista!”.

E, tako je to nekad bilo.

Tada su, samo sneg koji se topio s proleca i iznenadne letnje kise

mutili tok … Tada je bilo dovoljno da predje preko sedam kamenova pa da ponovo bude cista.

A, sad?

Gledam kako je vodi lako da sebi oblikuje put. Dubi ga i prosiruje, bilo da je kamen ili neka meka zemlja. Onako kako njoj odgovara. Prilagodljiva je. Uzima oblik mog dlana…
Bare, u koju se smesti, kad s kisom se ponovo vrati zemlji. Mocna je i vecna. Neukalupljena. Promenljiva.

Tako daleka od nas malih ukalupljenih ljudi, zatvorenih u ramove zabrana i granica koje nosimo od prvih dana. Ona tece izmesana sa zemljom, biljem i stenama. Ona struji i plese sa vetrom. Lebdi nad nama i travama. Ona kaplje i zubori u nama, u nasim venama.

Ona je zivot koji stvara sebi oblik.

                  

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu