u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Katarza
2014/07/20,17:30

 

  Indigo plave bermude, terakot bluza i maslinasto zeleni sako. Imala je paž frizuru i skrivene oči iza velikih crnih naočara. Da, od lica se malo toga videlo. Možda samo delić jagodične kosti s leve i desne strane i okruglasta brada neobično špicastog završetka s nenametljivom namerom blage nagovesti tvrdoglavosti u dobro prikrivenom karakteru. Iskričavo je svetlucala pod prelivom senki ogromne krošnje. Jedan trenutak je nepomično stajala, a onda je zamahnula desnom rukom, hitnuvši u vis pljosnatu, modro-crvenu jabuku, uglačanu do blještavila od dugog držanja među dlanovima. Na zaobljenoj površini jabuke, odleteo je odraz starog hrastovog korena krajputaša iskrivljenog od podlokavnja vremena.
A, onda su poletele zelenkaste niti mahovine, odapete s luka vremena i protkale ovaj tren s onim od juče, ostavivši neutkan i neučvršćen završetak za ono što dolazi odmah potom...
U tišini umorene trave letnjim žegama, ostala je samo jabuka. Modro-crvena, uglačana s odrazom indigo plavog neba s gornje i maslinasto zelenog busena trave, s donje strane. Ulegnuta u delić crvenkaste prašnjave, grudve, odvaljene odnekud među posnu i škrtu glinušu, ostaće zaboravljena. A, s tvrdoglavošću, znam, izdržaće do prvih mrazeva da naizmenično modri i crveni.
U smrzloj travi, biće okrunjena kristalima sleđene slane za napor u izdržljivosti običnog trajanja.
Sve što je prošla, staće u vruskav, pročišćen i neponovljiv ukus.

     

Otkazano
2014/07/13,12:40

 

Da, mila…
Da, dušo.
Da, da razumem!
U potpunosti Vas razumem.
Čuli ste da ovaj cirkus ima jednu posebnu izdvojenu tačku.
Hteli biste da je i vidite i čujete.
Je l’ tako?
Ali…
Ima jedan problem.
Ovaj cirkus, što ga gledate tako raširenih očiju i posebno podešenih ušiju, ne radi više predstave za gledaoce po narudžbini.
Ne, ne.
Fućka mu se i za rejting i za loš glas.
On priprema nešto neviđeno.
Spektakularno!
Zatvorio se u jedina opstajuća uporišta,
čije su granice
razvučene između dva neizidana stuba i okačena na nepostojećoj žici.
Klovn je trenutno uronjen u talase sopstvenih sumnji. Boje je raskrilio po njima.
Danas, upravo eksperimentiše novom tehnikom prebojavanja starog.
Isprobava i dekupaž…
Prelepljuje lica ispred dasaka na kojima godinama stoji iza sopstvenih naslaga.
Nije ga briga što je predstava otkazana.
Ni kad će druga biti.
On je danas umetnik u ekstazi.
Otkrio je efekat iščekivanja. Upotrebljava ga za zamajavnje prolaznosti.
On pomera granice dosadašnjeg. Širi ih u nedogled budućnosti.
Izmišlja zaboravljene snove onih koji mu se smeju u lice.
Menja.
Pomera. Raskraja. Prekraja.
Uspostavlja jedinstvo nepostojećeg, baš tamo gde ga nikad nije ni bilo…
U ovoj poslednjoj predstavi,
njegovo golo lice u ogoljenoj sadašnjosti,
deliće šarene papiriće s opijajućim porukama sreće.
Svako ko se bude pridržavo uputstava na njima,
podneće lakše slepe i gluve godine što se u nepovrat po buvljacima povlače.
S malim nuspojavama neprebolje prolaznosti i
vrtoglavicama opstanka u svakodnevnici.
Samo onaj,
ko bude slepo slušao i pridržavao se uputstva,
imaće šanse
da mirno zaspi i u snovima preživi.
Hoćte li kartu kupiti unapred?
Molim, mila?
Molim, dušo?

p.s.Dragi moji,
apatija.
Što bi rekla baba “Dotalna” apatija.
S povremenim blescima i prosejavanjem lucidnih napada smeha i još lucidnije nade.
Pozdravljam sve leptiriće koji slete. Čitam ih rado, ali ćutim…
Ljubac!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu