u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Iščekivanje u mirisu cvrkuta | Main | Držanje za vlati »

Poentles
2015/05/23,14:15

 

Neki snovi se provuku kroz spuštene oblake i izmigolje u vlažan dan.
K'o ribe praćaknu repom po nakislom lišću i šćućure se pod najvišom krošnjom.
Onda ćute.
I mršte se.
I puste tek po neki glas sličan radosnoj ptici.
Posle, kad grane sunce, zalepršaju u filigranskim nitima krila vilin konjica.
Susretnu se. Neki od pre, neki tvoji i neki od sad ili neki tuđi i zaplešu u poentlesu senki...
Na suncu. Posle kiše. S bezbroj odsjaja i zvukom, tihim...
Plačnim.
Onim što ne dopire u svest, Nego samo kao slabo grebuckanje pod kapcima
donešeno vetrom.Kao najmekše klupko spredene tuge.
Što kucka u ritmu uspavanog srca. Lagano. Usporeno.
Živi uporedo. I čeka...
Čeka da sleti s vilin konjicem,
da ga riba ponese iz guste krošnje,
da ga ptica s kljuna otrese i položi u korenje vrba.
Pravo u uho,
pravo u srce
pravo u krvotok zemlje što miriše na kišu.
I napokon porodi sećanje svijeno koprenom zaborava...

    

Komentari

Comment Icon

U poentles je utkana sva simbolika tih snova sa puuuno, puno niti ...
Poznat mi je, dobro poznat.
Divno napisano, a i slika je još toliko rekla. :)

Posted by: Aneta at 2015/05/25, 20:55
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu