u potrazi

  Već duže vreme pijemo popodnevnu kafu zajedno. Zavisnički grickamo onaj naš obožavani spekulas i prevrćemo pričom svakodnevnicu.
Sasvim ozbiljno. S primesama kritike, više neke konstruktivne, uvek s nadom, tek po nekad zaćutimo, kad nam gorčina krene uz grlo. Kad neće da se rastopi s keksom i klizne…
Prestali smo da se merimo. U visinu. Sad, mislim da je to moja krivica, namerno prećutana. Bilo mi je lakše, dok sam ti na vrh glavice nameštala bradu i pravila se da žvaćem zalogaje masnog bureka. Dok je tebe to sve nerviralo. Pa sam mogla potajno da se smeškam kad vidim da se jediš. Kad se istežeš na prevaru da dosegneš poravnanje, sa mnom. Pih, metar i žilet, bednih. Da si to tad znao, ne bi uopšte mario za bockanja s moje strane.
Ali… Mnogo posle kad saznamo, voda odnese sve razloge i zbriše sve sate provedene u nepotrebnim brigama. Ali… To saznamo posle. Kad se dosegne i prevaziđe taj metar i žilet.
I, kad si ti samo prešao tu granicu? Jesi li usavršio istezanje kad me odavno gladaš s pognutom glavom, odgore. A ja istežem glavu, ne bih li ti u te okice, zelene, zavirila i dokučila prevaru.
Burek odavno ne pominjem. Već ga vidim sa sve masnim papirom po sred ove svoje čupave glave. I, ko me je vukao za jezik?
I, to vreme ispegla, pa ti se reči zalete u lice. Ko pesak. Nažuljaju oči ili srce. Sve zavisi gde si ih rasejavao, a gde prosejavao.
Nego, zar nije još prošlog Uskrsa bilo, kad si sa sjajem u očima razmotavao kinder jaje? Ono zapanjujuće jaje koje te je očaravalo svo vreme jurenja kroz detinjstvo.
A, nisi žurio.
Poslušao si me i rekao si jednom, još davno: “Ja ću polako. Neću, mama, žuriti. Hoću dugo da budem dete.”
Pa šta se desilo?
Ruke su ti se izdužile kao lastari u proleće. Izđikale u širinu da me dva puta obmotaš, kad dozvoliš da ti priđem. Dozvoliš…
A, znaš li kako si sa smeškom trpeo sve one moje pucketave poljupce u rumen tvog obraza, i kad ti se prišuljam i naslonim na vrat pa udahnem sav onaj bebeći miris, pa te gricnem i štipnem i… Bez bunjenje molim! Ja sam tebe rodila da te ljubim, grickam i štipkam. I da ćutiš i trpiš! Ne marim. Ne uvažavam žalbe i pritužbe!
I ćutao si…
A onda si, naprasno, otkrio neku čaroliju i znam da si samo nekim trikom, izrastao sve one dukseve što ti otkrivaju tanke gležnjeve (jer debljina nije uhvatila korak s rastom) i na silu prerastao sve pantalone, pa sam morala da ih skratim i napravim bermude…
I tad…Tad me u nekom mom naletu majčinske ljubavi iznenada sprečila ta neka izdužena, strana ruka. Zaustavila me na pedalj blizu. Da te cmoknem, da pukne. I, neki čudan glas, dubok, kroz polu osmeh izbrundao je: “Polako mama, nemoj me ljubiti stalno, pa nisam više mali.”
A, ja sam se okretala tražeći skrivenog krivca što mi ne da da ti priđem. Mršteći se lovila na blef i patetiku još koji retki poljubac. I na prste se istezala da dosegnem taj obraz, koji briješ već neko vreme…
I danas smo popili kafu. S pauzama u priči. Jer, sutra je taj dan. Tako značajan u statistici odrastanja. Tako zastrašujući u pretnjama odraslih. Tako…
Tako punoletan…
Taj dan…
I, mislim se, samo… da sam bar i ostvarila tu pretnju s burekom. Pa, nek mi se i vrati.
Vredelo bi smeha i prepričavanja. I toplih sati koji će me grejati kad zaploviš svojim jedrenjakom i vetrovi te ponesu na obale koje sanjaš…
Veruj, granice ne postoje i srećan ti rođendan ljubavi, mamina!

• Jul 2018 [1]
• Maj 2018 [1]
• Mart 2018 [2]
• Februar 2018 [2]
• Jul 2017 [1]
• April 2016 [1]
• Oktobar 2015 [1]
• Avgust 2015 [2]
• Maj 2015 [3]
• Februar 2015 [3]
• Januar 2015 [1]
• Novembar 2014 [1]
• Septembar 2014 [1]
• Jul 2014 [2]
• Jun 2014 [1]
• April 2014 [1]
• Februar 2014 [3]
• Januar 2014 [1]
• Avgust 2013 [1]
• Jul 2013 [1]
• Februar 2013 [2]
• Januar 2013 [4]
• Septembar 2012 [1]
• Avgust 2012 [1]
• Jun 2012 [3]
• Maj 2012 [4]
• April 2012 [1]
• Mart 2012 [3]
• Februar 2012 [2]
• Januar 2012 [5]
• Decembar 2011 [1]
• Novembar 2011 [5]
• Oktobar 2011 [7]
• Septembar 2011 [6]
• Avgust 2011 [12]
• Jul 2011 [18]
• Jun 2011 [1]
• Septembar 2009 [2]
• Maj 2009 [1]

• Generalna [109] 

• Ona ima karakter
• Budi se
• Zdravica
• E, da.
• Nedorečena pesma
• Nanovo
• Razgovorni garnirung, ili tek da se ne dokoliše
• Beše davno
• Oktobar
• Dovoljno, koliko je to?