u potrazi
trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....
« Jedan dan | Main | Ko je kome gost? »
Cekanje je uvek tesko. Vreme se cini dugo i nemilosrdno. Zgusnuto. Neprovidno. Neizvesno... Minuti spori, kotrljajuci. Razvuceni i razmazani. Nekako, opipljivi, brojljivi i beskonacni. Kao niz povezan u krug, koji se besomucno ponavlja. Kao brojanice. Kao molitva majke za mir, blagostanje i radost deci, koja su davno otisla svako na svoju stranu...
Cekanje... Vreme dugo i tesko. Za samo kratak susret, osmeh, poljubac i dodir...
Ruke, koje u vremenu cekanja, bez molitve, miruju i nadaju se skrstene na praznom krilu.
A, susret nosi radost. Cekanje se prekida na kratko. Minuti su tada brzi. Beskrajno nemilosrdni u svom hitrom proticanju. Ne podnose sopstvenu neprimetnost i zure u novo vreme cekanja. Tek, dinja, da se u slast i drustvu pojede, a onda opet svako na svoju stranu.
Ja, kuci, u vrtlog neprimetnog nizanja dana, a mama molitvi i nizu glatkih kuglica brojanice, izlizanih od beskrajnog ponavljanja u krug...
Komentari
mediterraneoovaj je članak umetnost , pravo malo remek-delo, svaka čast
stvarno je umetnost...rasplaka me...a tako je,bas je u zivotu ovako...cekanje!!!
poljubac:)))
Čekanje je umetnost ponekad...mnogi ne umeju da čekaju. a ti si od ovih trenutaka čekanja napravila inspirativni post.
Hvala. Zelela sam na neki nacin pisati o mami. Morala. I to ceka dugo...
Pozdrav,
mediterraneoovo je vrlo kreativno , nisam davno video bolji članak .gde si dosad bila , još
:))) Moj svet je tu negde u pricama na blogu i ja sam bas tu. Izmedju cveca i voca... Hvala...
mediterraneoma ovo je nešto ozbiljnije , nije potrebno da budeš skromna ...piši još , čekamo
Cekala sam da se bes stisa, da vreme ublazi i otupi ivice bola... Da godine sloze talog i da se preda mnom razbistri...
Toliko zivota u ovome ima...nada,tuga,vera,zrtvovanje,prolaznost,emocija...toliko emocije.Divno.
priča kojom se srce napuni... a u grlu čupavo klupko zastane pa rečima ne daje šansu da izadju...
Prijatno!
mediterraneoviše ništa neznam , postavila si visoke standarde svojim postom , razmišljam čak da ti se poklonim i ugasim svoj blog ,ili možda da ostanem pa da naučim nešto od tebe ... možda je to bolje rešenje ,videćemo.oprosti što toliko davim sa komplimentima ,evo neću više smarati.
Uh, mediterraneo, tek sada videh ovaj komentar! Srecom! Da, sam ga procitala ranije verovatno bih se ja povukla... Nema standarda, svi smo mi price, a zejedno cinimo knjigu. Oprosti, ja se plasim komplimenta, on nosi ocekivanja. Nisam sigurna da li cu ih ispuniti... A, pisati trenutno, moram. Puno, al' puno te pozdravljam.
| « | Jul 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Jul 2018 [1]
- Maj 2018 [1]
- Mart 2018 [2]
- Februar 2018 [2]
- Jul 2017 [1]
- April 2016 [1]
- Oktobar 2015 [1]
- Avgust 2015 [2]
- Maj 2015 [3]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [1]
- Novembar 2014 [1]
- Septembar 2014 [1]
- Jul 2014 [2]
- Jun 2014 [1]
- April 2014 [1]
- Februar 2014 [3]
- Januar 2014 [1]
- Avgust 2013 [1]
- Jul 2013 [1]
- Februar 2013 [2]
- Januar 2013 [4]
- Septembar 2012 [1]
- Avgust 2012 [1]
- Jun 2012 [3]
- Maj 2012 [4]
- April 2012 [1]
- Mart 2012 [3]
- Februar 2012 [2]
- Januar 2012 [5]
- Decembar 2011 [1]
- Novembar 2011 [5]
- Oktobar 2011 [7]
- Septembar 2011 [6]
- Avgust 2011 [12]
- Jul 2011 [18]
- Jun 2011 [1]
- Septembar 2009 [2]
- Maj 2009 [1]
