u potrazi

Jutro od meda, žita i kajsija.

Jutro,

započinje prvim petlovim javljanjem, nešto posle tri.

Kad tišinu zaseče i poremeti mir pticama, a onda lagano kao talas krene prvi razbudjen cvrkut…pomalo nesiguran i još uvek snen, tek samo jedan tren,

a odmah zatim zažubori hor ujednačenih glasova…

Svetla nit jutra počinje lagano da se raspertlava.

Poslednji ton, probudjenom jutru, je tu odmah uz prozor

I, dan već miriše na prvu jutarnju kafu.

Odmotava se u odsjaju sunca što žuri iza horizonta, žedno, na slamku ispijajući preostalu

svežinu…

Podne.

Podne donosi snopve sunca… toplinu koja pritiska i neku sasvim lenju tišinu.

 Utihnu šumovi i sama priroda pritaji dah.

Dan, pod šeširom velikog oboda junskoga sunca, istrajava…

Još samo jedan lagani okret u istom smeru

i rastopljen jun odlazi u teglu.

Jun od meda, žita i kajsija…

Sladak, mirišljav, nakiseo sa bojom sunca na zalasku, začinjen pravom merom.

Sav okruglast, izvukao se iz vlati žita i spustio sa visokih grana da u svojim poslednjim danima doda aromu zrelosti,  mirisa toplih furuna i rumenih hlebčića

što mame.

Jun od meda, žita i kajsija…

I, napokon!

Veče!

Sa danom što se razvlači do u kasne sate i mesecom što dahće bledom mesečinom

zvezdama koje umilno terpću.

Dolazi noć i blago osveženje ušuškano u senke noćnih leptirova,

a jun okruglast, zreo i vreo predaje tron već okrunjenom julu,

petrovskim i ivanjskim cvećem…