u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Oči | Main | U prilog borbi za ravnopravnost »

Po kiši…
2014/02/16,21:40

 

 

Uz ogomnu tutnjavu i gromoglasan trasak pada posečeno drveće s dubokim korenjem u nama.

Jedno po jedno.

Ono zadnje, za kraj, čuje samo onaj u kom je raslo. Ostalima samo liči na nepomično telo, sluti na tišinu boli, saosećanje ili histerično i besmisleno ludilo poremećenih hijena.

Šunjamo se kao retki primerci izumrlih životinjica birajući kišu ili hladnoću.

     

 

U potrazi za tišinom…

Umeš li da ćutiš kao drvo?

Ćutim… Ćutiš… Ćuti…

Ćutimo… Ćutitie… Ćute…

Umeš li da osećaš vreme pod prstima kao glinu i da od ove stvarnosti napraviš gnezdo za poslednju pticu s planine što se pod trepavicama šume krije?

Osećam… Osećaš… Oseća…

Osećamo… Osećate… Osećaju…

Kao tragači za retkim blagom, razmileli smo se za čudotvornim gramom razuma porinutog u srcu.

Bezuspešno…

U staklastim očima ribe okačeno jato pogašenih zvezda. Onih, što su se za njima, ustremljivale iz sigurnosti mulja pravo u ribarsku mrežu.

Pogašene zvezde, pogašene oči i razum u tami…

Imaš li snage da srcem mahneš belu zastavicu, onoj skupini brodolomnika vremena, koji su tragajući prekoračili okeane?

   

 

Tamo, gde se sad na pretposlednje oborenom deblu, ljuljuškaju s plavim oblačićima poderane nade.

Mahnem… Mahneš… Mahne…

Mahnemo… Mahnete… Mahnu….

Vredi li?

Spasioci će znati ili oni koji prvi stignu do njih.

Osloniš li se samo na srce, ono će pod trepavicama šume izvući poslednju pticu i lako naći trag. Bude li oslonac tvoj razum, razvezaće se i poslednja nit što brodolomnike drži nad provalijom.

Tek mala objava, u dnu pretposlednje stranice dnevnih novina doneće vest o njihovoj sudbini.

Tragična… Tragičan… Tragično…

Verujemo… Verujete….

Spaseni!

   

Komentari

Comment Icon mediterraneo

lep post ,još stojim tu , rado kisnem.

Posted by: mediterraneo at 2014/02/17, 20:57
Comment Icon

mediterraneo, drago mi je da si tu... ne smeta kisa u dobrom drustvu, ni zima... hvala.

Posted by: merkur at 2014/02/18, 21:26
Comment Icon

Код нас су, до скора сечено, почели да пошумљавају. Али, да ли је тај људски немар толико повредио разум у човека, кад су сад бучне дрвожедне пиле кренуле да се обрачунавају са ораховим стаблима, не питајући чије су?
А они задужени за ред - изађоше из њега...
Поздравче!

Posted by: pricalica at 2014/02/21, 01:45
Comment Icon

pricalice, kod nas od posumljavanja jos nista...a, orahova stabla bezocno, redom posecena ove jeseni...predratna, mislim na onaj II sv. rat...
Grlim!

Posted by: merkur at 2014/03/09, 17:53
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu