u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Prolaznici | Main | Zakorači »

Irisi
2014/04/27,22:50

 

 Bude me obaveze i isplaniran raspored za taj dan… Teorija kosog hica, pristojno vrši svoju ulogu u podizanju okoštale volje. Ustajanje, sve češće uz poneki, tihi, kradom provučen, uzdah, mada više liči na bolni jauk, ali… sve je to propratni paket raznoraznih pogodnosti na rate, pristigao tek sad sa odloženom naplatom, naravno sa faktorom iznenađenja u vidu visine kamate. Pod bade mantil, ogrnem pripitomljene navike, i krenem somnabulistički u krug: kuhinja, kupatilo, kuhinja, kupatilo…sve dok se neužljebim u svakodnevnicu, počev od ulegnuća u trosedu. Nekog će, moja udobnost, zažuljati, sve dok se otisci ne sviknu na drugi oblik. Glina je tako zahvalna za oblikovanje, voda pamti…
A, vreme?
Ono što stoji, kao u plićaku pod krošnjama vrba?
Ne miče s mesta. Samo neke nove predstave sa statičnom mizanscenom. Dinamika je naglašena tek u boji lišća s drveća nad plićakom.

Neka su jutra  bila oslikana očima tek probuđenog deteta i krila su čitav užas osećanja napuštenosti i samoće koja  liči na večnost bez kraja. I, sve je stalo u lelujave draperije ljubičastih irisa sa žutom podlogom kontrasno oštrih i naglašeno pretećih linija. Između njih krili su se gromovi i munje sa zlokobnim očima vuka. Jedino su lovci imali lovostaj i nisu pristizali da izbave malu, prestrašenu devojčicu, s umrljnim licem od suza i maminog karmina.
Pred lupom štapa, stare baka Lize, irisi su dobijali krila i čitava jata plavih lastavica lepršalo je kroz prozor, dok se žuta boja razlivala kroz otključana vrata u osunčan dan i njen topao i širok zagrljaj.

 

    

 

  Na kraju duge, tu gde spektrom nežno dotakne tlo, čarobno izniknu irisi. Neki sumnjaju da su to naslednici onih, što su se razbežali s draperija kroz otvoren prozor, ali nema valjanih dokaza.
Vreme je učinilo svoje, draperije su odavno uklonjene, neki siguran, uporediv trag više ne postoji i nema ih više na spiskovima obaveza za naredni dan. Ostale su negde užljebljene u sećanju i jave se, nostalgično (mada tad to uopšte nije delovalo tako, ali…ah, taj zaborav!) baš u vreme kad procvetaju irisi…

 

   

 

 

Komentari

Comment Icon mediterraneo

nad ovim tvojim tekstom ,ostadoh zatečen ,osmehnut ,osećam...kao da sa trepavica dugih, nekad,negde ,padaju krupne suze ,devojačke

Posted by: mediterraneo at 2014/04/27, 23:09
Comment Icon

tvoj osmeh mi je bas lep dar za laku noc... pozdrav, veeeliki!

Posted by: merkur at 2014/04/27, 23:48
Comment Icon

Moja Velika_mala, planeto ...sta reci na ovaj tvoj tekst? Osim da pokusam da objasnim osecanja koja si izazvla u meni...Hocu da naslikam ,nebo,otvorene prozore,jednu devojcicu,jednu suzu,al' da bude sve to u listovima plavih irisa ...Ne znam da li cu uspeti,al' ti mi dade jako zelju!!! Ljubim,grlim i srecna sto te citam:))

Posted by: lora1 at 2014/04/28, 13:36
Comment Icon

Lora1!!!
Tako sam prijatno iznenadjena tvojim javljanjem, par puta sam morala pogledati da si to bas ti! U mislima si mi bila nekoliko puta svo ovo vreme tvog nedostajanja... Jesi li dobro? Zabrinula si me, verujem i druge koji vole tvoj kutak na ovom blogu. Dugo te nije bilo... Volim sto si se javila bas na irise. Saljem ti poljubac i zagrljaj i javi se bar ponekad...

Posted by: merkur at 2014/04/28, 22:07
Comment Icon

Medena, meni drago sto vas pocesto citam,ali nemam puno vremena za duza "caskanja"...udarili kapitalisti po meni pa me crpe,a imadoh i nekih problema sa kompom...Drago mi je da me se secas...jos vise obradovalo da si mislila na mene...Pomalo ziva,pomalo umorna...od svega po malo,ali ne i dovoljno da se opustim i uzivam ...Grlim te punoooo!!!!

Posted by: lora1 at 2014/04/30, 14:43
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu