u potrazi

 Bude me obaveze i isplaniran raspored za taj dan… Teorija kosog hica, pristojno vrši svoju ulogu u podizanju okoštale volje. Ustajanje, sve češće uz poneki, tihi, kradom provučen, uzdah, mada više liči na bolni jauk, ali… sve je to propratni paket raznoraznih pogodnosti na rate, pristigao tek sad sa odloženom naplatom, naravno sa faktorom iznenađenja u vidu visine kamate. Pod bade mantil, ogrnem pripitomljene navike, i krenem somnabulistički u krug: kuhinja, kupatilo, kuhinja, kupatilo…sve dok se neužljebim u svakodnevnicu, počev od ulegnuća u trosedu. Nekog će, moja udobnost, zažuljati, sve dok se otisci ne sviknu na drugi oblik. Glina je tako zahvalna za oblikovanje, voda pamti…
A, vreme?
Ono što stoji, kao u plićaku pod krošnjama vrba?
Ne miče s mesta. Samo neke nove predstave sa statičnom mizanscenom. Dinamika je naglašena tek u boji lišća s drveća nad plićakom.

Neka su jutra  bila oslikana očima tek probuđenog deteta i krila su čitav užas osećanja napuštenosti i samoće koja  liči na večnost bez kraja. I, sve je stalo u lelujave draperije ljubičastih irisa sa žutom podlogom kontrasno oštrih i naglašeno pretećih linija. Između njih krili su se gromovi i munje sa zlokobnim očima vuka. Jedino su lovci imali lovostaj i nisu pristizali da izbave malu, prestrašenu devojčicu, s umrljnim licem od suza i maminog karmina.
Pred lupom štapa, stare baka Lize, irisi su dobijali krila i čitava jata plavih lastavica lepršalo je kroz prozor, dok se žuta boja razlivala kroz otključana vrata u osunčan dan i njen topao i širok zagrljaj.

  Na kraju duge, tu gde spektrom nežno dotakne tlo, čarobno izniknu irisi. Neki sumnjaju da su to naslednici onih, što su se razbežali s draperija kroz otvoren prozor, ali nema valjanih dokaza.
Vreme je učinilo svoje, draperije su odavno uklonjene, neki siguran, uporediv trag više ne postoji i nema ih više na spiskovima obaveza za naredni dan. Ostale su negde užljebljene u sećanju i jave se, nostalgično (mada tad to uopšte nije delovalo tako, ali…ah, taj zaborav!) baš u vreme kad procvetaju irisi…

• Jul 2018 [1]
• Maj 2018 [1]
• Mart 2018 [2]
• Februar 2018 [2]
• Jul 2017 [1]
• April 2017 [1]
• April 2016 [1]
• Oktobar 2015 [1]
• Avgust 2015 [3]
• Jul 2015 [1]
• Jun 2015 [1]
• Maj 2015 [3]
• April 2015 [1]
• Mart 2015 [1]
• Februar 2015 [3]
• Januar 2015 [1]
• Decembar 2014 [1]
• Novembar 2014 [1]
• Septembar 2014 [2]
• Avgust 2014 [2]
• Jul 2014 [2]
• Jun 2014 [3]
• Maj 2014 [2]
• April 2014 [2]
• Mart 2014 [3]
• Februar 2014 [3]
• Januar 2014 [1]
• Decembar 2013 [5]
• Novembar 2013 [4]
• Oktobar 2013 [2]
• Septembar 2013 [4]
• Avgust 2013 [5]
• Jul 2013 [4]
• Jun 2013 [2]
• Maj 2013 [4]
• April 2013 [5]
• Mart 2013 [6]
• Februar 2013 [7]
• Januar 2013 [7]
• Decembar 2012 [1]
• Septembar 2012 [6]
• Avgust 2012 [6]
• Jul 2012 [9]
• Jun 2012 [9]
• Maj 2012 [14]
• April 2012 [3]
• Mart 2012 [12]
• Februar 2012 [12]
• Januar 2012 [13]
• Decembar 2011 [10]
• Novembar 2011 [14]
• Oktobar 2011 [17]
• Septembar 2011 [18]
• Avgust 2011 [21]
• Jul 2011 [28]
• Jun 2011 [12]
• Maj 2011 [1]
• Septembar 2009 [2]
• Avgust 2009 [4]
• Maj 2009 [3]

• Generalna [316] 

• Ona ima karakter
• Budi se
• Zdravica
• E, da.
• Nedorečena pesma
• Nanovo
• Razgovorni garnirung, ili tek da se ne dokoliše
• Ništa ili sve
• Beše davno
• Oktobar