u potrazi

  Taj vetar,

nosio je u sebi neki cudan zvuk lisca, nalik na tihu molitvu, pritajenu kao sapat, a ipak uporno ponavljanu zalopojku sto sumi nad krunama drveca zednoga kise. Mesecima nije pala i nikakav nagovestaj nije ni postojao da ce je uskoro biti… Uporno je povijao grane cas na jednu, cas na drugu stranu kidajuci posustale listove kao latice uvele margarete. Sustala je i jecala suma. U tom prostoru izmedju beznadezno ravnodusnog, razapetog neba, koje se plavilo u svom miru krijuci od pogleda ono iza, i izmedju ispucale, suve zemlje, rasute u prah sa travom koja se mrvila pod nogama, talozilo se novo osecanje straha… Izdvajalo se, upravo, iz tog tihog sapata lisca. Lagano, kruzno, prozimajuce, uzdizalo se od bosih tabana, izranjavanih na grubim brazgotinama privremeno napravljenih stazica u vreme kise, i uspinjalo duz ledja, obavijajuci svaki prsljen kicme, ponaosob, novom alkom pojacanog straha. Razlivao se u isusena i napustena korita uzimajuci ritam zeljenih kapi, ubadajuci kap po kap i tako sistematicno raskidao uporno nit po nit prividno, u zurbi, otkanog mira.

Dan, na izgled obican, odjednom ispraznjen od prisustva ljudi, punio se bujicom nadolazeceg straha. Nenajavljen, iznenadan plavio je svaki kutak, ruseci brizljivo i dugotrajno postavljane brane. Kao list otkinut, kovitlao se prozimajuci sve kroz sta je prosao…Nezaustavljiv mahnito je bujao i pretio da preraste oci koje su sirom pratile sve brze povijanje grana.

Vetar, grane, lisce, tihi jecaj sto prerasta u zalopojku i oci plave, rasirene, trepere frekvencijom straha u istom ritmu i prostoru naslonjenom na nevidljivu akusticnu viljusku razapetu izmedju neba i zemlje.

Ali, sta je u tom obicnom danu, tako toplom i mirnom, milovanim mekim vetrom, igrom grana i senki, umrezenih u hladovinu decenijskih krosnji, izazvalo pokretanje vibracije nejasnog straha i zasto se uspelo kroz kicmu smestenu s namerom da u svemu samo uziva? Zasto se ugnezdilo i pojacalo tu negde na sred grudi?

Zar su zvuci suvog lisca s krosnje probili membranu?

Ili, se to trenutak, zbijen vrelim vazduhom, zaglavljen na svom putu, poigrao sa samocom?

Trenutak,  kad shvatis da su vrata iza kojih se krije vizija buducnosti nestala u vrelom titranju na udaljenom horizontu… Kao kratka vizija. Kao nejasni obrisi sna koji se gube u delovima zatvorenim salukatrama jutra i nedostupni onom dnevnom, probudjenom ja.

 Kad posezanje za hiromantijom, numerologijom, kristalomantijom, tumacenjem snova, i ko zna cime vec,  postaje potreba da se dosegnu i bar malo odskrinu vrata nestala kao fatamorgana… A, osecaj je tako blizak…skoro pod prstima osecas hrapavost drveta, dok ruka lagano klizi i trazi kvaku…jos samo koji milimetar i tvoja buducnost je na dlanu.

Mozda…

Al’ strah zamagljuje vizije i kugla ostaje mutna…

I, kao spas dolazi potreba za vatrom! Lagana priprema suvih grancica, sto krckaju na prvi dodir, slaganje u kupu iznad guzve papira, stare novinske hartije sa vestima nista manje aktuelnim, isto kao i koju godinu pre. Prvo tanusne, pa malo deblje. Ritual pred prvi plamicak i prvo pucketanje da rastera strah. Ta vatra koja je i sama rodila strah, postala je saveznik u rasterivanju istog.

Debeo trag gustog, sivoga dima uspinjao se lenjo iz kamenom ogradjenog ognjista, a ostar miris zapaljenog drveta razneo je nelagodu. Poznati zvuk motora koji se probijao poljskim putem nosio je sa sobom mir.

Trenutak samoce je prosao!

Da, beskrajno smo potrebni jedni drugima. Narocito kada je samoca u pitanju. Fantasticne se vizije ispletu u tim trenucima, dvostruko rasirenih ociju…

A, dan je samo topao i vetrovit bez traga nagovestaja zeljene kise…

p.s.ovim postom samo zahvaljujem kostabedniku sto me je nadahnuo da oslusnem jos vise tisinu...

• Jul 2018 [1]
• Maj 2018 [1]
• Mart 2018 [2]
• Februar 2018 [2]
• Jul 2017 [1]
• April 2016 [1]
• Oktobar 2015 [1]
• Avgust 2015 [2]
• Maj 2015 [3]
• Februar 2015 [3]
• Januar 2015 [1]
• Novembar 2014 [1]
• Septembar 2014 [1]
• Jul 2014 [2]
• Jun 2014 [1]
• April 2014 [1]
• Februar 2014 [3]
• Januar 2014 [1]
• Avgust 2013 [1]
• Jul 2013 [1]
• Februar 2013 [2]
• Januar 2013 [4]
• Septembar 2012 [1]
• Avgust 2012 [1]
• Jun 2012 [3]
• Maj 2012 [4]
• April 2012 [1]
• Mart 2012 [3]
• Februar 2012 [2]
• Januar 2012 [5]
• Decembar 2011 [1]
• Novembar 2011 [5]
• Oktobar 2011 [7]
• Septembar 2011 [6]
• Avgust 2011 [11]
• Jul 2011 [18]
• Jun 2011 [1]
• Septembar 2009 [2]
• Maj 2009 [1]

• Generalna [108] 

• Ona ima karakter
• Budi se
• Zdravica
• E, da.
• Nedorečena pesma
• Nanovo
• Razgovorni garnirung, ili tek da se ne dokoliše
• Beše davno
• Oktobar
• Dovoljno, koliko je to?