u potrazi
trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....
« Svima vama | Main | Prizor jednostavne lepote »
Citajuci postove, ovde na blogu, ponekad se pokrenu secanja, zatrpana lavinom vremena i nekog zivota izmedju. Ponekad se razbistri magla zaborava i pogled unazad ukaze na trenutke, koji svetle k’o razasute iskre zvezda na delicu neba otkinutog za svakog pojedinca, za svakog od nas. Uramljenog trena, jedne licne sudbine, u ramu obicnog zivota. Tako me domacicin post
"Postpraznicna" podsetio na jedno uramljeno vreme, okaceno davno na zid zaborava...
Bio je jun. Topao, sparan. Vreme kad se planovi za letovanje pocinju polako realizovati i ostvarivati. Svratih do prijateljice, pozvala me na kafu. Obozavala sam njena dva klinca! I, koristila sam svaku priliku da ih vidim i malo se poigram sa njima. Ovog puta nisu bili kuci, ali za stolom je sedela jedna mlada zena. Neobicno lepa, izrazito mrsava, visoka, duge crne,ravne kose i najprodornijih crnih ociju koje ikada ugledah kod neke zene. Zvala se Sonja. Pomalo zapustenog izgleda, izrazito nervozna i sa cigaretom koju nije ispustala iz ruku.
-Hoces da ti gledam u solju?
Pitala me, zagledana u moje oci ne trepcuci.
-Naravno!
E, pa to je bilo vreme redovnog okretanja solje i raznoraznog tumacenja izmedju nas prijateljica, koje smo znale sve jedna o drugoj. Ovo je bilo drugacije, prvi put vidim Sonju. Hm, pa sto da ne, ne verujem ja bas u to, al’ zabava je zabava. I, tako Sonja krene s’ pricom:
-Sama si, al’ od skora. Nisi htela da se udas. Pitao te par puta. Odbila si. On je ljut na tebe. Ne oprasta ti. Imas sveca. On te cuva, ne plasi se. Jak ti je zastitnik. Al’ ipak ces se ti udati ove godine, pred sam kraj! Nemoj da se smejes, pazi kad ti kazem, udaja ti stoji 100%
S’ prvim njenim recima nisam vise disala, samo sam slusala u potpunoj neverici. Citala mi je skrivene misli. Zakopana secanja, koja nikada ni sa kim nisam delila. Da, nisam htela da se udam. Ne za njega. Za druga koga sam obozavala i sa kojim sam delila svaki novi vic, pauzu i smeh. Tada sam naucila da nema muskog- zenskog prijateljstva, sve se to vremenom pretvori u ljubav i patnju za jednog ili oba. A, on me na rastanku ispratio kletvom:”Da Bog da, da celog zivota gradis kucu i nikad je ne sagradis.” Ostala sam ukopana, ne zbog sujeverja, vec reci i namere koje su one nosile. Ne verujem u ciribu- ciriba stvari. Verujem samo u Dobro i njemu se obracam kad god osetim teskobu i nemoc. “Pa, ako sam zasluzila neka tako bude kako kazes.”- okrenula sam se i nikad ga vise nisam videla u zivotu, no nisam ni zelela.
Ipak, te godine sam se zaista i udala. Sonja je bila u pravu. Kucu jos nisam zavrsila, al’ ne zbog kletve nego zbog nedostatka novca. No, poenta cele price je u svecu. Onom sto ga je spomenula, kao zastitnika. U jednom trenutku moje ogromne slabosti, gotovo ocajanja, setih se njega.Cvrsto zatvorih oci i snagom neverovatne zeleje, zamolih ga za ideju! Ideju, da prezivim u ovom svetu. Da ga lakse podnesem i prodjem obalom neokaljano, bez hoda kroz mulj i blato...
I... Tada sam pocela da pravim ove posude, dugo sam ih prodavala za dosta dobru cenu, a ideje su se kasnije nizale same od sebe...
Ove, najdraze su mi ostale za uspomenu.
Slucajnost? Religioznost? Vera? Kao univerzalnim i jedinstvenim kreacijama svemira,smatram da je to sve u nama duboko ukorenjeno, zasuskano i samo ceka iskrenu, snaznu zelju da pokrene svu pozitivnu kreativnost i originalnost koju svako, ponaosob, ima...
Komentari
I, ja tako mislim, anam.
dobra neka vracara...
a posudice su ti super :)
A sto se slucajnosti tice, u njih ne verujem. Sve se desava s razlogom :)
Hvala, muckos :)
Biljanak, ko zna sta se slozilo tad...hvala za posude.
Ti si čarobna žena :) Samo nas iznenađuješ svojim postovima - što načinom na koji pišeš, što čarolijom kojom uspiješ od običnih predmeta napraviti umjetnost.
Nista nije slucajno! Kad bismo analizirali svaku situaciju u kojoj smo se u zivotu nasli, kad bismo malo dublje zagrebali, shvatili bismo da je sve nekako bas namontirano da se tako desi.
"Neko to odgore vidi sve, povlaci te konce, igra se..."
A sto se ideje tice, predlozicu ti da procitas knjigu (ako vec nisi ) "Igra Andjela" od Ljuljane Habjanovic Djurovic. Pozdrav :D
Verovatno ništa nije slučajno, jedino što to ne možemo to da proverimo. Važna je vera i jaka želja.
Imaš zlatne ruke. :-))
Ne verujem u slučajnosti i nikad nisam verovala.Sve ima svoj razlog i nameru, cilj.
Dalia, ti sama vec znas, da caroliju stvaramo sami. Ciribu-ciriba :))) Hvala ti na ovako lepom komentaru!
Suncice, hvala na preporuci za citanje, od nje sam samo procitala "Paunovo pero". Da, tek kad se osvrnemo i "zagledamo" u proslost, shvatimo da je tako moralo biti. Pozdrav :)
Razmisljanka, vec sam dosadila sa ponavljanjem o veri i jakoj zelji :) Al' znam, da sve sto sam pozelela neverovatnom silinom, ostvarivala sam sa lakocom. :)
Sanjarenja56, samo treba da otkrijemo- zasto i kako? Pozdrav.
Verujem u to da ništa nije slučajno!
Posude su savršene, i drago mi je da si imala kupce.
ja ih nemam za svoje radove, osim retkih izuzetaka, vremena su teška, ne samo meni, već svima.
Ono što me posebno dirnulo je priča o svecu, nikada ga ne zaboravljaj.
Iako sam ljubitelj astronomije a ne astrologije ipak verujem da nas neka karma spaja sve a da nismo toga ni svesni.
Ti si umetnička duša,što znači da ti je srce ispunjeno osećajem za dobro i lepo a to je već jedan dar.
A što se tiče svetaca..Jednom sam se nagnut nad mošti svetog Vasilija na Ostrogu pomolio da mi pomogne kad mi je bilo najteže u životu,a ako nemože to da učini ja ću doći i zamonašiti se kod njega'u manastiru-i da je odluka njegova'.
I kao što vidiš "on' nije smatrao da bih bio dostojan da budem monah pa mi je pomogao :)" ..
Drago mi je što sam pročitao ovo.
Nena58, ranije pre 6-7 godina nije bilo problem naci trziste, ali sada je tesko prodati bilo kakvu rukotvorinu :( Sveca ne zaboravljam, bar se trudim, u stvari srecna sam sto On mene ne zaboravlja.
Amlramzes, hvala na poseti i komentaru. Mozda je ipak sreca sto si ostao van manastirskih kapija. Ko bi pisao ovako lepe postove o najvaznijim i najlepsim pojavama koje nas okruzuju. Ili, je pak sreca za monahe sto nisi dosao u njihove redove ;)))) salim se, ne odoleh ;)
Hihi,pa i ja kazem da je sreća njihova,jer ja toliko mnogo brbljam da bi me izbacili posle 2 sata.:)
Ma slobodno se sali.ja stalno zamejavam ljude oko sebe,zato mi niko i neveruje da imam blog sa jako ozbiljnom temom.:)
Svraćao bi ja i češće ali mi je vreme jako ograničeno,pa žurim da uradim što više priča pre nego što se vratim na brod,jer tada neću biti mesecima tu.
Veliki pozdrav za tebe.
Amlramzes, e, pa sreca da su monasi spaseni :)
Samo ti pisi, mi uzivamo u tvojim pricama, komentari nisu bitni. Bitno da se citamo.
A, kad krenes na put srecno i napravi mnoooogo fotografija da uzivamo u lepoti prirode.
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Jul 2018 [1]
- Maj 2018 [1]
- Mart 2018 [2]
- Februar 2018 [2]
- Jul 2017 [1]
- April 2016 [1]
- Oktobar 2015 [1]
- Avgust 2015 [2]
- Maj 2015 [3]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [1]
- Novembar 2014 [1]
- Septembar 2014 [1]
- Jul 2014 [2]
- Jun 2014 [1]
- April 2014 [1]
- Februar 2014 [3]
- Januar 2014 [1]
- Avgust 2013 [1]
- Jul 2013 [1]
- Februar 2013 [2]
- Januar 2013 [4]
- Septembar 2012 [1]
- Avgust 2012 [1]
- Jun 2012 [3]
- Maj 2012 [4]
- April 2012 [1]
- Mart 2012 [3]
- Februar 2012 [2]
- Januar 2012 [5]
- Decembar 2011 [1]
- Novembar 2011 [5]
- Oktobar 2011 [7]
- Septembar 2011 [6]
- Avgust 2011 [11]
- Jul 2011 [18]
- Jun 2011 [1]
- Septembar 2009 [2]
- Maj 2009 [1]
