u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Podvezano | Main | Na dohvat »

Nebocvet
2014/09/21,20:24

 

     

   

Ima tako neke lepote, gde se u susretu s njom, podignu plime nekog nepoznatog i nejasnog bola. Može se samo ponekad pronaći u hronikama nekog kamena obraslog mahovinom ili nekim nebolikim cvetom, iskrojenim sunčevim zracima od komada neba nad njim.

I… kao da u njima upisane leže sve one radosti i patnje zemlje u mudroj strpljivosti nad prošlim i budućim. Podrhtava i pulsira u nijansama tamnog-svetlog sva ona nakupljena tišina od postanka sveta i svetli u kristalima čistog, nemog krika.
I baš ta, lepota u tom nemom nebocvetnom ciku, preliva talasima nežnosti, jednako kao i bola.
Pa kad se u mislima vratiš i pod kapcima skupiš svaku laticu u krunu, osetiš kako se neprohod svakodnevnice razbija i lagano ostvaruje čistota i lakoća trajanja.
Stoji upisano u nekim davnim hronikama kamena i cveta…

 

   

 

Komentari

Comment Icon

Ма колико некоме суморно деловала ова доња слика, ја у њој видим живот који увек налази начин да се искаже. Он се не да уставити, те је стога лудост спутавати њега или себе. То дрво, као симбол живота, као небоцвет, јелте, знак је онима који одустају - да греше.
Грлим!

Posted by: pricalica at 2014/09/22, 10:30
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu