u potrazi

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Ispovest kao olaksanje

2011/11/03,21:25

Kazu da je lakse podeliti probleme sa drugima. Jos je lakse ako se sve govori strancu. Istreses muku sa duse, uzdahnes duboko, punim plucima.... Pa, s’ nekom novom snagom krenes dalje. Blog je nacin za ispovesti, ako ste radi saslusati jos jednu tugovanku-dobrodosli, ako ne, nije ni vazno. Bolje za vas, sretan vam put prolaznice!

Svi poceci su daleko iza i svi su pomalo teski. Jedan pocetak o kojem hocu da vam pricam jeste i moje “kozarstvo”. Muka. Velika muka. Onako mlad i kad si smusen, pa jos u okruzenju bez para, za slamku se hvatas. Kazu ljudi, kazu neki i da su to mudri ljudi, da je za malo dete najbolje kozije mleko. A, mleka nestasica. Redovi. Veze. Prodavacice, sitne zahvalnice... I, tako mi mladi roditelji, dobismo KOZU. Na poklon, sa imenom Roksanda. Rasla Roksanda od jareta s’ proleca, do lepe tinejdzerice na jesen. Miljenica. Maza. Tek, krenuli jesenji kratki dani, a Roksanda kmeci i sve vise urla. Usta ne zatvara. Pogledavamo se muz i ja... Jasle pune, vode dosta. Nije hladno, ususkano. No, Roksanda razvalila usta sa jezikom do pola. Komsija do nas, sa ograde nas posmatra i previja se od smeha. Gleda nas onako zbunjene i ne zna se ko je vise nervozan, da l’ mi il’ Roksa. Tek, posle smeha uspeo je da prevali da Roksa trazi muza, tj. jarca. Znaci to je ta muka! Zato ta dreka! I, krenu Roksa... Prvi put. Drugi put. Treci put… I ko zna koliko bi puta ona isla, da nisam uspela zaustaviti muza kada je jedne noci, skroz obeznanjen od njene dreke, krenuo sa selotejpom da joj izlepi usta. “Ma, dokle ona misli da je ja vodim? Koliko puta? Svidelo joj se. Ma, zavrsicu ja sa njom!”

Cim je svanulo Roksandu sam poklonila. Nek, se drugi bave njome i njenu muku muce. Meni je bilo dosta. I, od nje, a I od muza! Stresa koliko volEs! Al’ da neko cuci sa strane i sladi se necijom mukom, potvrdilo se odma’! Dobih na zajam ponovo kozu! Od komsinice prekoputa. Kaze koza se ojarila, ima mleka, mi malo dete, ona nema vremena, ne hrane ih danima....i argumenti svi za ponovljeni pocetak, u kozarstvu. Doveli mi kozu, smestili je u stalicu, dali joj da jede. A, ona JEDE li jede. Sta god da stavis, ona usisa za tren. Ja, cucim sa strane i gledam. Bas mi lepo i smesno kako to bice jede. Zavrce onim jezikom na sve strane. Zavrce? ZAVRCE!!!! Au, brzo veterinara! “Koza, jela, jela I jela. Nije dva sata stala! Odjednom prestala, zakovrnula, jezik izbacila i na pod pala!”- vicem ja u slusalicu. Veterinar, lagano odgovara:” Prejela se. Bila je dugo gladna. To je kao iz logora zarobljenik, ne smes mu odmah mnogo hrane dati. Zalogaj, po zalogaj”. Smireno razlaze veterinar. “Al’ sta da radim da je spasim! Upravo smo je dobili na zajam. Kako ljudima da objasnim?” “Lek je u litru vode rastvoriti sirovi kvasac, sipati joj polako u grlo, pa ako uspe- prezivela je, ako ne- osta komsinica bez koze”. Pa, nije smesno! I, kome je do smeha! Naravno koza je otisla na oblacak da pase, nije prezivela! Ako je za utehu, bar je otisla sita!

Posle prethodnog iskustva, niko nije smeo u mom prisustvu ni slicicu bambija da pokaze, a kamoli kozu! No, kako kazu tri puta Bog pomaze (budali ni tada), ubedise me za novi pocetak. Al’ samo zbog jareta! Sarenog! Belog i zuckastog. Ma ko bambika, lepo k’o slika! Zablejah se ja u jare, sva se raznezih, a prevejani trgovac dovede neku kozu sa strane i dade mom muzu. Sa sve pricom da je to majka one sarene lepotice. Idemo mi, jare skakuce, trckara, poskakuje, a koza za nama. Ma, sta za nama! Ona po putu. Vuce se k’o izduvana guma. Zapela papcima, joguni se, nece korak da napravi! Muz, crveni, hukce i brekce. Celo mu se mraci...i, vec vidim oluju! Zgrabio je za noge i ODNEO do stale! Ja, sa jaretom trckaram da popravim i smirim sta se moze. Kad dodjoh do stalice, koza na mestu, smirila se, cuti. Muz, otisao da se izduva. Sad, ja zagledam, sa strane, pa od nazad, al’ nigde ne vidim VIME! Ma, odakle ovo jare jede? Pustam jare. Ono ce znati, pa to mu je mati! No, vidim i ono zagleda. Provlaci se, njuska, zastaje. Trazi. Trazi...trazi... Al’ mleka nema! E, pa sad mi je DOSTA! I, koza i jarica i mleka i zdravlja i mudrih ljudi i svih cudi i.....NECU VISE DA VIDIM KOZU!

p.s.ovu poslednju, mustru od nazovi koze, odneli smo na pijacu stocnu. Malo je reci da je svako zastao, cucnuo, podvirio I pitao za pol “jel’ to jarac il’ koza?” Ni sama nisam znala sta da kazem. Smejala sam se, sve dok nije dosao jedan Ciganin. On mi je sve dileme razresio i zato mu HVALA. Podvirio se pod kozu, ustao, pogledao mene i muza i ozbiljnim glasom sledecu recenicu izgovorio:” Jel’ znate vi sta je ovo? Pa to je MESECARKA, bre. Kad vam kazem. Ona vam jedan mesec bude musko, a drugi zensko. Im’o sam ja to, zato znam, bre!”

«	Novembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30