u potrazi

Nanovo

2018/02/17,21:30

Koliko samo puta

meni treba da se krišom nadvijem nad vlati,

da prođem roditeljskim voćnjakom i

poćutim sa starom jabukom kolačarom...

da spustim obraz na ogrubelu koru,

oslušnem sve te tajne izdržljivosti i trpeljivosti.

koliko samo puta moram da se nadnesem nad potok

i uronim cela,

nanovo da se rodim.

Svaki dan,

svako jutro

svaku noć...

Da se rodim.

Jer,

jedan jedini put je odviše nepodnošljiv,

neizdržljiv.

neodrživ...

I možda bi mi sve te magije

ostale daleke i nedostupne da nemam tvoje rame...

Jer,

tu se uvek

i navek,

ponovo rodim i izronim

usidrena za sigurno,

u još jedan tren...