u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

U potrazi za ravnotezom.....
2011/06/14,21:28

  Lezim u hladovini tek stasalog oraha i sljive belice.... Uzivam na lezaljci i pustam da mi vetric razvija tuzne vesti u poslednja dva dana. Pogled na basticu me raduje. Gledam nasmesene glavice nevena kako se raduju suncu....

    

Volim neven. Volim njegovu jarko narandzastu boju. Volim taj optimizam i veselost koju nosi u sebi. On je cista radost za sve koji uzivaju u bilju. 

   Ptice, pcele, leptiri, vetar, neven, moj pas i ja.......

           

  Leptir u predahu.....

          

        Polako se vracam u ravnotezu......

Subota popodne.....
2011/06/11,19:35

     Popodnevni predah...... Napokon!

 

  Gajite li nanu? Divna je, nezahtevna, a tako blagodarna biljcica. Ukras i miris svakog vrta.

 

             

  Njen caj je tako opustajuci....

  

     Muzika......

 

 I potpuna relaksacija.....

 

   Tako malo, a tako mnogo.......

    

Muzika i ples.....
2011/06/09,17:54

   Kada usta zacute i reci na tren budu zaboravljene ostane samo prostor za pokret i svet koji se dozivljava putem cula.... Muzika, potom, daje ostali smisao svemu.... Tu vise nema mesta za dvosmislena tumacenja i lazna uveravanja, ostaje samo cista istina na dohvat onima koji su sposobni da je prepoznaju i prihvate......

 

                        

    Ponekad energija mase biva isprovocirana vrhunsom umetnoscu i  donese  divne emocije zajednickog divljenja i ushicenja.... "GRK ZORBA"- SNP

 

                       

 

 

Lepota je oko nas....
2011/06/07,22:39

   Kad mi se dnevni ritam ubrza, kad nervoza dosegne vrhunac trpeljivosti i izdrzljivosti, kad mi se rezerve snage iscrpe- jednostavno zakoracim u bajkoviti svet biljaka i oslusnem njihove saptave istine.....

 

  Bozanstveni zagrljaj crvene, mirisne ruze i ocaravajuce plavo-ljubicastog klematisa.....

 

  Mini bio-bastica i mini bebi paradajz :)

 I....prvi tikvicin cvetic vragolasto nasmesen uobrazenoj boraniji ;)

   I jedan posetilac, koji opusteno uziva na suncu nesvesno rasipajuci  lepotu svojih krila....

 

 Isve to uz pesmu kosa koji mi zahvaljuje na zimskim obrocima......

 

Nostalgija...
2011/06/02,21:58

  Danas se setih sladoledzije, koji je nekada davno prolazio nasim mestom. Zvali smo ga Musa. Mozda me ovaj topao, sparni dan vratio daleko natrag u detinjstvo....Mozda jo moja klupica kriva za ustalasana secanja.... Mozda su me ove konstantno lose i beznadne, vesti sa radija, navele na nostalgicna secanja.... Bilo kako bilo, danas se setih njega.

 

  Na tren mi se, pod sklopljenim kapcima, rasu slika suncanog dana, slicnom ovome danas, i kao da zacuh povik:"Slaaaadoleeeed!". O, Boze, kakva je tad panika strujala nasim selom i kakva strka je nastajala medj' nama decom! Jurili bismo kuci gde god bi nas igra zaticala u tom trenu i onako u trku  vikali:" Mamaaaa, mamaaaa stigao je Musa!" A mame su spremno vadile sitnis, odvojen uvek bas u tu svrhu, i usput narucivale koliko i koju "vrstu" sladoleda zele. Zatim bismo pojurili poput vetra na glavnu ulicu ne bi li sustigli naseg sladoledziju. On je redovno cekao, parkiran sa svojim Tomosom Apencom, na stanici u centru pored crkve u senci ogromne stare lipe. A, mi smo se, k'o malene, zustre, planinske recice slivali sa svih strana, zazarenih i umazanih obraza, sa cvrsto stisnutim sitnisem u malenim rucicama. Sve oci su bile prikovane za Musin rucni frizider, spretno privezan za pak treger motora. I tada bi nastajao haos! "Meni dva puta dve kugle od cokolade i vanile!" "Meni limun i jagoda!" "Meni cetiri puta po tri, mesano vanila i cokolada!" Sveopsti metez i dernjava k'o ce koga nadglasati i preteci. I sve u strahu da sladoleda ne nestane bas kad ja dodjem na red! A, bilo je i onih, malo siromasnijih, ali nadaleko spretnih i snalazljivih koji su dotrcavali poslednji sa pazljivo zadignutom majicom, dobro stisnutom sa obe rucice, zakiceni kokosjim percem u razbarusenoj i slamom napunjenoj kosi. Trampio je Musa, vrlo rado, sladoled za jaja. Oni su to znali i vrlo cesto bi kokoske ostajale bez svojih dnevnih jaja, a mame i komsinice ih psovale zbog njihove lenjosti i ne sumnjajuci na tu vrlo slatku i pomalo musavo-lepljivu stranu trgovine trampom. Musina je lopatica radila  vredno, leteli su korneti napunjeni sladoledom, praznio se frizider polako, a gomila dece je bivala sve manja.... Zurilo se kuci jer cekale su mame na kapijama za predah od letnje zege, a mi smo pravili male korake, ne vise tako zurne i brze kao kad smo jurili Musu, jer sladoled se topio, slivao se lagano niz fisek preko prstica, pa cesto i do laktova... Steta bi bilo da se to ne polize ;)

 "Slaaaadoleeeeed!"......Eh, nema toga vise, osim na klupici-sanjalici....

Klupica-sanjalica....
2011/05/14,16:58

   Mesto gde sanjarenje uspeva..... Mesto gde snovi dobijaju oblik..... Meditacija i relaksacija....

Hmmm.....tolerantnost?
2009/09/17,19:31

   Eh, ti roditeljski sastanci! Neizbezna obaveza koju bih tako cesto izbegla, a ipak sam i dalje redovna jer mi savest ne dozvoljava da zanemarim tako nesto. I kao i svaki put dobijes porciju lekcije koju ni kriv ni duzan ne zaslus, vec zbog nekih  roditelja dobijes kolektivan cas o vaspitanju i obrazovanju, ne samo sopstvene dece,  nego i o svom sopstvenom...... Bujica osecanja me je smlavila, od pocetnog besa i revolta do, u najmanju ruku,  ponizenosti i nemoci. Zasto svaki put moras da istrpis torturu o deci, koja uzgred budi receno jesu PROBLEM ali od samog pocetka skolovanja, a sada su vec sesti razred? Zar ne postoje individualni razgovori, pa razgovori sa psihologom, pedagogom, direktorom, socijalnim radnikom? I jednom kad krene bujica o svim problemima koji se desavaju u razredu, atmosfera postaje nepodnosljiva i nezaustavljiva. Nikakve primedbe na to da se problem treba resavati pojedinacno sa tom i tom decom i tim i tim roditeljima, ne moze delovati zdravorazumno u takvoj atmosferi. Imam utisak da se vodi krivicni spor pred citavim pravnim poretkom, a da se potpuno zanemaruje dob i period dece u kome se nalaze. Prica se o tleranciji, a dobija se utisak da su deca unapred osudjena i kriva.

    Ma, nemam pojma!!!!! Bojim se da kao roditelj ne budem pristrasna, ali ako poznajem svoje dete i ako sam ulozla svu svoju ljubav, vreme, paznju u njegovo vaspitanje, zar nemam pravo da budem postedjena tog dela vaspitne kritike upucene nekom drugom?

    p.s Tolerantnost? Bojim se da sam sve manje tolerantna. Ne mogu da tolerisem ljudsku glupost, nevaspitanost, laz i kradju!!!!! A, koliko je toga oko nas?

Slikom kroz vrt....
2009/09/04,21:33

   Pala je kisa!!!! Napokon! Kako tezak i sparan dan. S' prvim kapima doslo je i tako zeljno  osvezenje....

    Izmigoljila sam se iz hladovine kuce i napravila par slicica u slavu i zahvalnost majcici prirodi.

Nebo....

Ja sam se sakrio!

Suncokreti....

Hej, i mi smo tu!

Ljubicanstveno!

hmm...mene si zaboravila,a?

Svasta po malo
2009/08/25,22:12

         Inspirisana poluuspavankinim knedlama sa sljivama, jedva sam docekala slobodan trenutak da se dam na pravljenje te poslastice. Kako sljiva nemam, a mrzilo me ici na pijacu, iskoristila sam po prvi put, zamrznute kajsije. I..... Isplatilo se!!!! Cak, su moji momci, zakljucili da im je ovako lepseInnocent, naravno da sam za mladjeg, okorelog cokoladoljupcaSealed, morala napraviti posebno sa eurokremom.

   Kad su stomaci napunjeni i svi zadovoljni ostaje mi vreme za moje male hobije. Pa tako, nastavljam sa mojom pletackom avanturom i posle letnje majice za mene, polako zavrsavam dzemper za najmadjeg. Moram priznati da sam neskromna i da sam izuzetno zadovoljna kako napredujemEmbarassed.

 

 A, evo i dzempera

 

  Zurim sa radom jer se hladni dani opasno priblizuju......

U medjuvremenu....
2009/08/15,20:38

   Volim ove divne tople dane i caroliju koju nam samo priroda moze podariti. Kada bih morala da odaberem najdrazi mesec bila bi to nemoguca misija. Pocev od aprila sa bozanstvenim mirisom proleca i bogatstvom cvetova, pa u nizu sa majem i podatnim tresnjama, junu  sa omamljujucim mirisom lipe, julu prvim socnim kruskama, zavodljivom kajsijom, neodoljivom lubenicom, zamamnom dinjom, pa u nastavku sa podatnim avgustom i bogatstvom plodova koje on nosi..... A, jesen!!!! Prosto, neizvodljivo i vrlo delikatno  za opredeliti se, a da se ne ogresis i zameris bilo kome od njih.

   Zato cu i ostati po strani, jabuku odluke prepustiti nekom drugom, a sama cu uzeti ono najlepse od svakog i poneti sa sobom u hladne  dane da zracak sunceve svetlosti unesem na uspavanu zimsku trpezu.....

 

 

Utisci
2009/08/11,18:05

   Posle tacno 19 godina ponovo na hrvatskom primorju! Napokon! Davne 1991. bila sam poslednji put u Dubrovniku. Sumorna situacija, ogromni bilbordi sa tadasnjim aktuelnim politicarima, parole koje su najavljivale sve samo ne nista lepo, ostavile su bljutav ukus toga leta.... Ipak lepote Dubrovnika ostale su kao nesto sto se ne zaboravlja, nesto sto se nosi duboko u srcu i pamti. Tada, kao devojcurak sa drugaricom, obe pomalo prestravljene, nismo mogle ni zamisliti da cemo se ikada ponovo vratiti na hrvatsku obalu. Bilo je to oprastajuce  i osecanjima zagrcnuto leto. U proteklim godinama ceznja za tim delom obale bila je ogromna, ali situacija, a posle i dobrim delom strah, billi su dovoljni da ni ne pomisljam na odlazak tamo. Pa,  kad postanes roditelj, odgovornost ti ne dozvoljava da se igras sa sigurnoscu svoje dece. Tvoje osecaje i zelje  potisnes, a zastitnicki roditeljski stav postane glavna smernica za planiranje svih stvari i desavanja u sopstvenom domu.  I tako.... godinama...... cekas.... da se situacija smiri, usijanje splasne, navuce tanak veo zaborava, uboji zacele, a rane manje bole..... Znas, da vise nikad nece biti isto. U stvari, ni ne zelis vise da prodjes kroz sve te paranoje i lazi. Zelis samo uspostavljanje razuma i moralnosti, tolelerantne korektnosti i uvazavanje licnosti. Zelis samo da mirno odes, podignute glave i ne razmisljas da li ce nekom zasmetati tvoj naglasak ili registarski broj. I, eto, desilo se!!!! Vredelo je cekati. Vredelo je sakupiti hrabrost i otici. Bilo je divno, neoptereceno, opustajuce i nadahnujuce.... Ljudi su isti, pomalo umorni, izigrani, razocarani, uglibljeni u svakodnevnicu istih nam problema, ophrvani sopstvenim brigama i mislima. Komunikacija vrlo prijateljska. Kompletan utisak vrlo povoljan i stvara zelju za ponovan povratak na najlepsu morsku obalu.

Prelepa morska noc i setnja uz obalu....

 Deo marine u Vodicama....

odmor
2009/08/10,23:17

   Odmor!!!!!

  Mozda izjava mog mladjeg sina najbolje odslikava celu situaciju u kojoj se trenutno nalazim, a otprilike ovako glasi:"ne mogu da verujem, da u trenutku kad imamo najmanje para i kad vam posao toliko skripi; kad ni pod tackom razno nisam pomisljao na more, mi bas tad odemo na odmor!" Da, bas tako. Kad sve izgleda tamno, neprozirno, kad siluete trepere pa se ni konture ne naziru, kad pocnes da se plasis samoce i susreta sa samim sobom; prosto je neverovatno kako se u trenu razbistri i zasvetli..... A, potrebno je tako malo! U stvari,  potrebno je imati one prave prijatelje, nesebicne, iskrene i one koji te znaju saslusati bez ikakvih zamerki i prigovora na bilo kakav tvoj stav ili gest. Takvi su moji prijatelji! Uvek tu za tebe i u radosti i u "muci". Moji pravi "andjeli". Jednostvano, kad sam bila vec pred "pucanjem" samo su mi dali kljuceve od svoje kuce na moru i pitali za termin kad nam odgovara!!!!! Nisam mogla rec da izustim od iznenadne navale raznoraznih osecanja.... Boze, koliko sam im zahvalna i koliko sam zahvalna sto ih imam! Sreca, nemerljiva sreca, je imati takve ljude u svom okruzenju i jos, pri tom,  imati ih za prijatelje! Da, volim Vas puno i znam da je to sto Vas imam jedna od najvrednih vrednosti koje posedujem!

 

izgubih se...
2009/05/12,22:11

Ponekad, stvarno, imam utisak da mi je sopstveni zivot preuzak i tesan, a ponekad da mi je presirok i prevelik.... a, mere su ipak te.... nema greske..... Samo su iskusenja nova i nova. Taman kad pomislim, da je sve na svom mestu i da je koliko-toliko sve pod kontrolom, jedan kamicak se zakotrlja i .... nastane lavina. Eh, znam ja da svakom dopadne ono za sta je spreman, a da ono sto ne moze resiti i nije njegov problem. Al' uvek mi prvo blicne: pa sto bas meni sve da se zalomi? I, nekako me uhvati lomiti ono tuzno- depresivno stanje bespomocnosti, pa dok se ne uspem srediti, ono.... prodju vozovi.... Nikako, da vec jednom, odmah od pocetka zauzmem borben stav (jer to je ono sto i sleduje), pa da sve lepo bacim u vetar i krenem traziti nove struje, nego plutam i lelujam sa pogledom izgubljenim u pramicaste oblacice i cekam cudo da se sve razresi samo od sebe. No, nikad nije kasno. Lepo kaze nas narod covek se uci dok je ziv. Jedino me zabrinjava nastavak, a to je do ipak umre glup.

I dok ja tako ostajem u prostoru snova, skrivena sopstvenim nedoumicama od jave, obavljam i silne ovozemaljske poslove, a jedan od njih je i farbanje moje najdraze klupe. Ovako je izgledala, a kako ce posle, videcu kad zavrsim sa njom:

 

krenuh....
2009/05/10,13:15

 

 Za pocetak pozdrav svima koji navrate na moju stranicu. Dugo sam se neckala da li da se upustam u ovu avantu ili ne, medjutim ipak,  zelja da podelim neke svoje radosti, sumnje i dileme sa drugima je nadjacala.

  Ako bih mogla u par reci da opisem sebe, to bi otprilike izgledalo ovako: udata, majka dva vec velika decaka 16 i 11 god., spadam u vecinu populacije koja se bori da prezivi i opstane sa svojom porodcom ( sto me je u velikoj meri i zadrzavalo da krenem sa pisanjem bloga, jer to znaci da mi je slobodno vreme ograniceno na minimum minimuma, ili da  ga ponekad i nemam). Nalazim se u godini zivota kad se prvi put okrenes i upitas gde si i sta se odradio, sumiras i analiziras  neke rezultate i onda u tom preispitivanju shvatis da si toliko toga zapostavio i zanemario u cistoj jurnjavi za goli opstanak, a da sve te skrajnute zelje u stvari samo cekaju skrivene i zaturene....

Jedna takva (od mnogih) zelja je i rucni rad, odnosno pletenje. Pletenje je za mene prava carolija i osim osnovnih bodova, koje sam jos kao dete savladala, do sada nisam imala prilike da se ozbiljnije pozabavim sa njim. Moram priznati da sam za moj pocetak najzahvalnija jednoj drugoj caroliji, a to je naravno internet jer sam upravo ovde otkrila divne teme i ideje na tom polju. I tako, od pocetka ove godine vec sam uradila tri stvarcice: prsluk suprugu (koji bas i nije reprezentativan, ali ipak je prvi), starijem sinu dzemper i meni torbicu. Spremna je  vunica i  za mladjeg,a  to nameravam da uradim preko leta. Samo da uspem postaviti slicice da se i pohvalim Innocent

iiiiiiii delici, korak po korak..... do kraja!!!!!!

Toliko, ako je i za pocetak..... mnogo je.... Idem se malo odmoriti..... 

Čestitamo!
2009/05/09,22:28
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
«Prethodni   1 2 3 ... 19 20 21
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu