u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Popodnevna siesta
2011/07/08,20:56

   Jul je doneo svoju toplinu. Miris leta i zrelost zita. Bujnost. Zivot i radost u razvoju oko nas. Suncokret nosi snagu. Snagu i tvrdoglavost. Kada bih birala koja biljka da budem, odabrala bih suncokret. On uvek zna gde je sunce... I ima snagu da ga prati...

   

  Stigli su prvi cvetovi...

   

  Zvuk leta oko nas... 

     

  Popodnevna siesta sustigla je i moja dva lenjivca. Povlace se od hlada do hlada. Muka, muka ziva Wink

 

     

  Ja osluskujem i sanjam more. Sanjam...

     

Ivanjdan
2011/07/06,20:37

   Sutra je Ivanjdan. Jedan od meni najlepsih praznika. Pletem vencice. Davno sam sasvim slucajno usla u taj svet. Uvela me jedna baka,  kada sam na pijaci prodavala svoje cvece. Pitala me: "Dolazis sutra sa vencicima?" "Ne"- rekla sam- "ja ne znam da pletem." "Ma kako ne znas to je tako jednostavno!" Zatim je iscupala busencic trave i odmah mi pokazala par jednostavnih poteza. "Eto, pogledaj kako je lako. Znaces ti to." Vise je nikad nisam srela. Znam da je dosla sa bezbroj izbeglica tokom 90-tih, tada je plela decije carapice i dzempercice. Sa tim sam je vidjala na pijaci. Sve do tog Ivanjdana. Posle nikad vise. Al' ja od tada pletem najlepse vencice i prvi se rasprodaju. Kod mene cekaju u redu da ispletem. Niko se ne buni. Svi imaju vremena. Cute i gledaju. Blagoslov? Mislim da je ona, ta baka, bila moj blagoslov. Hvala joj, ma gde bila... Da, zaista nista nije slucajno, pa ni taj nas davni susret na pijaci.

   Ivanjdan:  "Pletenjem venaca zeli se reci da je priroda u razvoju dosla do svoje najvise tacke (sredine leta), i da se tim vencima priroda ovencava. ti venci ujedno podsecaju i mlade da razmisljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ruzu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi toga dana.....(ovo sam prepisala sa wikipedije)

    

    

  A imala sam i drustvo dok sam radila Wink

    

 Ona se trudila da mi gricne sve sto je "visak".

   A ovako izgleda gotov vencic: 

    

   Laka vam i prijatna noc s' mirisom ivanjskog cveca...

Na putu
2011/07/05,20:53

   Danas putujem stazama maste i kreativnosti.  Priroda oko mene, priroda u meni. Zajedno stvaramo. Od kreativnog haosa do:

    

    

 korpice, spremne za cvetni aranzman. 

    

  S' ovog puta, slede nove slike, do tada pozdrav.

Bastovanstvo
2011/07/04,21:06

  Trenutno citam "Sekspirov kod", zanimljiva vise istorijska knjiga, no ono sto me je navelo da sad napisem ovaj tekst je jedna recenica: "Ako bi covek mogao da nauci da tumaci prirodu na pravi nacin, saznace i moci da upotrebi boziju moc." Frensis Bekon izjavio i napisao davne 1600 i neke. I sta se promenilo do sada? Samo smo jos dalji od nje. Jos vise smo je omalovazili, obezvredili, skrajnuli. Bojim se, razjarili. A, njoj tako malo treba. Samo paznje koliko i za najminimalniju licnu higijenu. Posle bogato nagradjuje. Jedan od vrlo jednostavnih nacina da joj pomognemo jeste i obogacivanje zemljista bez pesticida i silnih otrova koje sami opet konzumiramo i nesvesni posledica po zdravlje. Najjednostavnije je kompostiranje, tj. sakupljanje kuhinjskog organskog otpada i prepustanje glistama i mravima da sve to prerade. Vrlo jednostvano, a pravo blago za nas bastovane. 

   

 Dovoljan je neki drveni sanduk za skladistenje.

   

Posle dva meseca sve izgleda ovako:

   

 A kad to sve ponovo vratite vasim biljcicama, one vas zaspu beskrajnom zahvalnoscu i nesebicnom ljubavlju:

   

p.s. ovo je onaj vragolasti cvetic od pre nekoliko nedelja Wink.

   Pa onda slede i drugi darovi:

   

 Koji vrlo lepo izgledaju i ovako:

   

 Hm, a da ipak nije sve bas  idila posledice ove lepe slike:

   

su... umorna ledja Wink.

 Prirodi na usluzi....

Do leptira
2011/07/03,15:05

  Ako se uzme u obzir, da ne spavam od dva, da sam mog prvenca ispratila na put u daleku Norvesku na festival folklora i da pijem vec cetvrtu kafu, onda izvinjenje unapred za svaku mogucu sanjalacko-spavalacku omasku.

  Kad sam kod sina i kafe, setih se skorasnje zgode koja mi izazove osmeh kad god uzmem solju u ruke. Pre neki dan, jedva se vratih iz grada, a ako se zna stanje autobusa GSP, nije ni cudo. Tek posle kise, sparno i zagusljivo, a niko ni da odskrine prozor. I naravno, ja koja je dete trave, bilja i drveca, klonuh... Na svu srecu ustala mi jedna devojcica, te se ne srucih na pod, pod noge svih onih silnih putnika. Nekako stigoh kuci do kreveta i tu se zakopah. Naravno da kafica u tim trenucima pomaze! Moje dete se spremno i ponudilo da je skuva, al' ja imam citav ritual oko svoje kafe. Pocev od solje. Obavezno porculan i naravno leptirici Embarassed. I kolicina vode je bitna. Tako rekoh sinu da sipa jedan prst manje od leptira i rekoh tacno kog. Tog trena se pojavio iz kuhinje sa soljom u ruci i recima:" Dovraga,  do kog tacno leptira ti mislis?" 

   

  Naravno da sam prsnula u smeh i da mi je odmah bilo bolje. Nista cudno, opet me nije slusao. A, rekla sam do leptira u

   

solji Wink... Sta reci? No, bar sam brzo dosla sebi, a i kafa nije bila uopste losa.

  Jucerasnje obecanje nisam zaboravila. 

   

Lenja pita spremno ceka. Cimet bozanstveno mirise.

   

A i kafa, koja ono po redu, ceka....

   

  Laku noc....

 

Lep dan
2011/07/02,18:05

  Subota, jedna od retkih kada ne radim. Uzivam. Danas sam lenjivica i necu ni da pisem. Samo malo slicica za opustanje.

Kazu vreme ce biti lepo:

     

Cikica je ostao sa kisobranom unutra. Divno!

I pcelice to osecaju. Danas vredno rade.

    

    

    

   Stigle su prve ovogodisnje jabuke! Petrovace. Lenja pita sutra sigurno za dezert Wink.

    

  Ove su vec prezrele, al' ne mogu odoleti boji.

    

  I dzanarike! Nakitile grane i savile se do zemlje.

   

   

 Uz ovo bogatstvo ukusa i boje pozdravljam vas s' mirisom caja od nane. 

Kucica i ljutic
2011/07/01,21:52

  Kad vas jutro uvede u sivilom obojen dan. Kad pred razmaknutim zavesama zaiskre kapljice tek prosute kise.

   

Kad miris bosiljka krene da vrti vreme unazad. I kad je dan kao danas. 1. jul... Onda tananoj tuzi dopustim da rasplete  nezno pletivo oko duse i vrati mi secanje na davno slican dan. Nekad je to bio dan kad sam zurila da s' poljupcem i cvrstim zagrljajem cestitam ocu rodjendan. Mom najdrazem calkanu, kako sam ga zvala. Neznom bicu, koje je skupljalo suze u oku i zadrzavalo knedlu u grlu pred naletima osecanja. A, nije ga bilo tesko razneziti. Samo je "muski" trpeo. Kasljucao i skretao temu, spustajuci zamagljen pogled. Carobnjak za sve moje zelje. I lek, pred svakom nedoumicom i tugom. Nekad...

   Ostala mi je kucica. Njegova mala oaza za beg od svega onoga sto je nosio skrivajuci od svih nas. Ovog proleca ljutic je "preplavio" sve. Njegova omiljena boja- zuta. Radost i osmeh.

    

   Sada je ovo moja oaza. Hvala ti...

Makovi i jos ponesto
2011/06/29,14:56

   Neverovatna je moc semena. Cudna i nepredvidiva. Dugo sam trazila seme maka. Pamtim da ih je moja mama imala punu bastu. Samonikli. Nije se bas puno brinula o njima. Ukrasavali su svojim cauricama vazne tokom cele godine, a mami, svakako, koristili za strudlu. Tek, jednom,  nestali su. Nije ih bilo. Nisu se obnavljali. Doduse, ni bastu vise niko nije sadio. Mama je ostala sama, iz godine u godinu sve slabija i starija.  I tako, odlucila je da je i njoj dosta. Basta je opustela. Korov je preuzeo svoje. Brzi ritam zivota izbrisao je vezu sa zemljom, travom, semenjem, biljem... Beton, staklo i sve "ucinkovitiji" aparati. Nasa stvarnost. Nervoza, izgubljenost, podeljenost, usamljenost. I, onda pitanje: "Cemu, dokle i koliko?" Slike strasno unistene prirode koja preklinje za pomoc, samo retke dotaknu. Otudjeni, pre svega od sebe, lutamo u ambis potpuno potcinjeni onima koji nas lagano unistavaju. Industralizacija, monipol i moc novca potisnuli su stvarnost i sabili je u primamljive, sarene skrinsejvere.

   Pokusavam vratiti bastu. Pokusavam ukrotiti korov. Pokusavam... Prve godine obrade, basta mi je podarila zaboravljene makove. Radujem se!

     

 

     

 

     Leptir u trenutku odmora...

 

      

 

      I za ljubav ima mesta..

 

     

 

    I jedan zdravo-narandzast pozdrav:

 

    

 

    

Kompozicija za noc
2011/06/27,21:51

   Volim vreme pre no sto ce zavladati potpuni mrak. Taj deo dana nosi u sebi mir i spokoj. Senke postaju dublje, tajanstvenije. Boje mirnije, opustenije. Volim da prosetam sama svojim vrtom. Uzivam da dodirnem biljke. Da zagnjurim ruke u bosiljak ili ruzmarin i tako mirisne prinesem licu. Sumiram dan i sve nemire predajem biljkama. One su tako zahvalne, predane, spremne za moje neizgovorene reci. Nesebicno uzvracaju mirom i daruju uzvisenu radost postojanja. Sakupljam podareno i nosim sa sobom u noc...

            

 

           

Oblaci
2011/06/26,19:07

 Nesto su ljuti oblaci danas.

 

Zamutili su boje. Sakrili oblike. Razlili tugu....

Setih se jedne pesmice pitalice:

"Zute oci krupne i vesele

gledale me,

pa su zazmurele.

Ostadose

trepavice bele,

koje plavi 

povetarac kradom 

razvejava

zelenom livadom." (Dobrica Eric)

Odgovor stize u slici:

I naravno, da ne prodje bez boje, moje omiljene:

Cekam ove suncane kajsije. Jos samo koji dan.....Mljac....

Kum i jasen
2011/06/25,18:32

   Moj stari kum zvao se Dobroslav. Ime mu je odgovarajuce. Kazu da nas ono u velikoj meri odredjuje. Pogrbljen, suv. Uvek u plavoj kosulji i smedjem sakou. Bilo leto ili zima. Brkovi i prsti pozuteli od duvana. Pusio je Drinu bez filtera. Nije gasio cigaru, palio je jednu o drugu. Njegovo mesto ze znalo- uvek pored smederevca. Nije se odmicao dalje. Drvena stolica bila je iskrivljena od toplote. No, nije mu smetalo. Grejao je stare kosti. Da, ono sto ga je cinilo interesantnim bila je francuska beretla. Crna, mala beretka. Koso nakrivljena na levu stranu. Onako seretski. I usne su mu bile izvijene na levu starnu. Blago. Tek malo, od stalno spremnog osmeha na salu i neki veseli komentar. Cesto me je cuvao kao malu. Zvao me Jasen. Moj mali Jasen! Bio je moj idol. Nisam imala drugog dedu. Nestali davno u drugom svetskom ratu. Ni moji roditelji ih ne pamte. Bili su deca. Al' nisu mi falili, imala sam Dobroslava. Klecavog deku, sa smrznutim. reumatskim kolenima.

   Samo na prvi pogled! Nikada on nije isao "prazan". Cesto je setao i usput uvek poneo neko "drvce". To "drvce" ni dva snaznija muskarca nisu mogla dici! Iza ugla prvo bi se pojavljivao kraj drveta. Pa, onda i dalje je islo drvo! Pa, jos malo...drvo! Tek, negde pojavio bi se on, moj stari kum. Pogrbljen, savijen,  sekiricom bi na ramenu podbocio deblo i lagano grabio napred. Cak bi se osmehnuo i veselo javio prolazniku. Bezbrizno k'o da nosi stap na koji se oslanja, a ne deblo. Spremao je ogrev za svoj smederevac.Saziveo se sa veselom, pucketavom pesmicom. Kroz dim zagledan u plamicke i price koje pamti njegova umorna dusa. Zeleo je da mi igra u svatovima. Uvek mi je govorio:"Eh, Jasen, moj Jasen, da mi je samo da zaigram u tvojim svatovima, pa nek odma umrem!" Nije docekao. Umro je godinu pre. A, tako bi bilo lepo gledati ga sa onim savijenim kolenima kako plete moravac.... Nedostaje mi. 

   Godinu dana posle svadbe, pod prozorom nase spavace sobe niklo je jedno drvce. Tanak prutic. Nisam ga dirala. Iz godine u godinu je raslo. Saznala sam da je to Jasen! Slucajnost? Tek, pustam ga da raste i uzivam u njemu.....

            

Hm, reci....
2011/06/23,21:36

  Ne pricam puno. Isto tako ni ne pisem. Bojim se da cu recima razotkriti ono sto precutkujem. Reci ponekad bole. Boli i nepravda. Prica o tome ponese. Ima ih bezbroj. Lepote malo. Bar se malo o tome prica. Lose vesti imaju vecu energiju. Duze "vibriraju".  Zato cutim..... Zato malo pisem.  Svaki dan u sebi ima nesto vredno i lepo. Trazim. Belezim. Slike pricaju...

  Vidim sebe....

  A kad se rukica pomeri, osmeh i melodija tece dalje....

  I za kraj, jesam li pomenula moje zeke? Kazu:"Zec beli srecu deli!" Ja vam saljem tuce belih zeka.... :))))

 

 

Sunce u solji......
2011/06/22,21:19

   Danas je bio vreo, narandzasto obojen dan.... Delic sam sakupila. Zatvoricu ga u teglu i u sumornim, zimskim danima izlicu ga ponovo pred vas....

         

   Tacno u pet.....

   

    Pozdrav do prvih pahulja (hm, mislim na caj).......

Kreativnost....
2011/06/15,22:31

   Danas nova vrsta terapije. Kreativnost na delu. Malo sam se igrala i pravila pokloncice za moje prijateljice. Vec dugo odlazem neke posete. Razlog su uvek novci kojih nikad dosta, al' nasla sam resenje. Nadam se da ce im se dopasti. Trenutno sam u fazi modeliranja figurica i magneta za frizider. Evo nekih da se pohvalim ;)

                           

     

 

I zabac- lovac sa musicom na jeziku.

    

  

U potrazi za ravnotezom.....
2011/06/14,21:28

  Lezim u hladovini tek stasalog oraha i sljive belice.... Uzivam na lezaljci i pustam da mi vetric razvija tuzne vesti u poslednja dva dana. Pogled na basticu me raduje. Gledam nasmesene glavice nevena kako se raduju suncu....

    

Volim neven. Volim njegovu jarko narandzastu boju. Volim taj optimizam i veselost koju nosi u sebi. On je cista radost za sve koji uzivaju u bilju. 

   Ptice, pcele, leptiri, vetar, neven, moj pas i ja.......

           

  Leptir u predahu.....

          

        Polako se vracam u ravnotezu......

«Prethodni   1 2 3 ... 15 16 17 18 19 20 21  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu