u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Leptir i savest
2011/08/15,21:37

 

   Jutro se ubrzalo. Dobilo ritam zurbe. Prva kafa nije legla. Popijena u hodu i ukus izgubljen izmedju obaveza. Sunce lagano usijava atmosferu. Ni obilje zelenila mu ne smeta. Pronalazi rupice medju liscem i siri toplinu. Zurim i kasnim. To nije dobra kombinacija. Samo da ostanem mirna. Slazem bukete i prsti mi drhte. Boje se vesele! Suncokret, nasmejan ne primecuje moje ruke koje se tresu. I kruske! Ni njih ne smem zaboraviti! Slozene, socne i rumene cekaju da ih ponesem. Ponavljam redosled obaveza. Kao mantru. Da nesto ne propustim.

   Jos samo hleb da kupim i mogu poci. Uzimam torbu  i jurim. Ne hodam, skoro trcim.Nanule razbijaju jutarnju tisinu. Gledam, samo moje jutro zuri. Ostala se polako razbudjuju. U jedan tren ugledah leptira na asfaltu. Lezi. Miran je. Mrtav je. Boje je svoje sivilu prepustio. Ne stajem. Zurim. Cekaju me.

   I, tad me savest poce gristi! U jedan cas zurba stade... Stid me je. Kako sam tako mogla proci? Mozda mu pomoc treba? Samo da sam ga pogledala. Na travu da sam ga pomerila, od brzih tockova da sam ga spasila... Strasan je teret necista savest! Sad ruke ne drhte, vec drhti srce... 

   Ulecem u radnju uzimam hleb i vicem:"Necu nista vise! Brzo, molim vas brzo. Molim vas..."

I vec trcim nazad. Leptir me ceka. Uh, sad mi je lakse. Ne pomera se. Spustam ruku i lagano ga dodirujem. Ziv je! Ziv je! Srce mi peva. Nogice svoje spleo mi je oko prsta. Uzdrhtao. Priljubio se, prepustio se... Nosim ga. Nosim ga kuci i putem pricam. Sapucem mu. Izvinjavam se. Bodrim ga. A, on nezno nogice pomera. Kao da prihvata izvinjenje. Miluje me njima i ne pusta. Odmara... Srecna sam. Beskrajno srecna sto sam dobila mogucnost da ispravim gresku...

       

       

Leptir na buketima...

        

Utociste
2011/08/14,14:20

  

   Od jednog nista ka jednom nicem. Izmedju, mi ili ono sto smo. U sredini muzika. Ritam. Pokret i ples. Suze kao dokaz postojanja. Melodija kao plac pri radjanju i poslednji uzdah na oprastanju. Jedino ostvarljivo i uverljivo. Muzika!

      

   Utociste izmedju pocetka i kraja. Beg i potraga. Spirala osecanja i obecanja. Tonovi kao damari. Suze kao prociscenje... Muzika i suze kao jedini dokaz nas izmedju nista i niceg. Potraga za onim izgubljenim i ocekivanim. Trenuci zarobljeni u srcu. Krletka sa otvorenim vratima. Let i krilo u zamahu. Nada u radjanju... 

  

                 

Nazuljana setnja
2011/08/11,21:59

 

 

   Tuzne price... Jedna za drugom. Setam. Srecem prijatelje i poznanike.

       

   Osmeh i radost susreta nestaje. Slusam. Slusam njihove price...

   Svoju pricu u kokon zavijam. Svilinim nitima cvrsto je obavijam. Da ne izleti! 

   Cutim i slusam. Nemam reci... Kad tuga na tugu naidje.

   Da li slicno slicno privuce?

   Sta tada biva?

   Ledja nesvesno povijam. Krecem, a hod mi vise nije lagan.

   Ni sandale mi nisu lepe.

   Udobnost su izgubile. Druge mere poprimile. Sad zuljaju duplo.

   Za par tuga prosirene...

       

Mesec je oblika sljive...
2011/08/10,21:49

            

 

   Jesen lagano, al' sigurno, gricka leto. Ispija mu sokove.

   Deo po deo, kap po kap...

   Dan lagano u noci nestaje.

   Toplotu izjeda mesec. Hladnoca raste u ritmu otkucaja sata...

   Mesec je oblika sljive.

   Noc je sljivasto-crvenkasto-plava...

 

                      

                          

Zvuk zvekira
2011/08/09,18:44

      

       

   Zvekir.

   Ritam.

   Najava.

   Ukras.

   Umetnost.

   Zaboravljena proslost u sitnim detaljima.

   Zvekir kao odjek proslih vremena u meni...

   Kao veza spolja sa iznutra.

       

   Zvekir kao najava pridoslih. Kao susret sa zvukom. 

   Zvekir sto lupa i zvekir sto kucka.

   Zvekir sto razbija i zvekir sto moli.

   Zvuk sto prolama tisinu...

   Duse u dodiru.

   Metal i drvo.  Vatra i voda. Zemlja i vazduh.

   Duhovi sto traze... Sto dozivaju... Sto mole...

   Odgovore traze.

   Zvuk zvekira sto nocu, na put za smislom poziva...

 

                       

      

 

Igracke koje to ne bi trebale biti
2011/08/08,20:53

   Sunce, plaza, odmor... Nista vise. Tromost dana prenela se i na vece. Svezina noci jos ne dolazi. Ipak oblacici se polako skupljaju. Mozda najavljena kisa uskoro stize. Pcele u ekstazi. Ne staju. Rade. Za njih se dan nije zavrsio.

       

Jos samo da nahranim nezasite gladnice, skuvam kafu i sednem na klupicu sanjalicu. Za danas toliko. 

      

    Da, u komsiluku novi clan. Primetih graju dece, guzvu i ciku, a medju njima ko loptica iz ruke u ruku jedan mali crni psic.

      

Ovo popodne, posveceno njemu. U centru paznje! Decije igre! 

   Hm, sada je vece. Noc se dovukla. Decu su u kucu namamili. Kroz prozor cujem uzasno tuzan plac. Malog psica su zatvorili. Ostavili. Zavrsila se dnevna igra. On sada zavija. Duga ce biti ova noc... Opet ponovljena prica. Prethodni je isto igracka bio. "Deca vole! Bas im je zanimljivo!" A, kad je malisa narastao, jednoga dana samo je nestao.

       

"Prlja travnjak!"- tako su rekli... Ti uzasno cisti i pedantni ljudi. Ne, necu da pricam.

   Negde procitah da ispravljanjem vlastitih gresaka evoluiramo. Da je vrlo suptilna granica izmedju greske i zlocina. Da  prva greska i moze biti oprostena, al' ponavljanje iste je:

      GOSPODO ZLOCIN!

Vama graditelji
2011/08/07,13:30

      

   Ne, ne divim se vama graditelji, sto prkosite zakonima zemlje i mora!

       

   Ne, ne ostajem bez daha, pred spomenicima vaseg uzdiglog ega!

   Ne, ne prihvatam vas kao posebne i vredne. 

   Sve dotle, dok negde postoje i ovakve tuzne oci...

      

 Ne, ne prihvatam vas...

Plevljenje tisine
2011/08/06,19:34

   Danas sam plevila bastu. Zacupavila se. Ove kise osmelise korov. Rasprostro se kroz cvece i povrce, pa ga gusi i povija. Sunca mu ne da. Njemu ne treba mnogo. Samo malo nepaznje, tek oko na cas da skrene u stranu. I, eto ga! Buja! Korov bastom zagospodari...

      

   Nesto slicno i sa ljudima... Zapustis misli i dusu pa ne primetis klice korova. Ne primetis zavist, ljubomoru, pakost, mrznju, a ona se rasklija! Tiho i podmuklo dusu pokori. Porobi...

   I, tad je potrebno plevljenje. Rascupavanje. Samo, za to je potrebna tisina... Utisavanje svih bombardera nasih misli. Porobljivaca nasih zelja. Nametljivaca i zagovaraca. Jednostavna tisina. Ona, kad ostanes sam sa sobom. Pa, u tisini napipas misli. Jos lepse, ako do osecanja dopres. Onda je tisina prava...

   Smemo li ostati sa takvom tisinom?

      

Reciklirane misli
2011/08/05,14:02

  

   Originalnost. Neponovljivost. Svezina misli. Ideja!

       

   Hm, tesko mu nekako sve to dodje u ovo vreme. Vreme nedoreceno i onecoveceno. Vreme destruktivno po opste , a sebicno za licno. Sve nekako istroseno i pregazeno. Razvuceno...

   Bar, kada bi ova kisa uspela da skupi ovo vreme, da ga bar za neki procenat skrati. Po duzini i sirini. Kao lan. Laneno platno. Al' ne ono se razvuklo i rasteglilo. Istroseno vreme...   

   Istroseno vreme sa istrosenom planetom. Planeta sa istrosenim ljudima. Ljudi sa istrosenim mislima. Ponovno ponavljanje. Reciklaza! Vreme reciklaze. Vreme recikliranih misli...

       

Pletilje u predahu
2011/08/04,21:58

   Zaklonjen liscem i granama, pauk je pleo mrezu. Strpljivo je radio. Niti su se nizale jedna za drugom. Svoje delo privodio je kraju. Proveravao je uvek nanovo, da ne propusti nesto. Zadovoljan, povukao se u kutak i cekao...

      

 Svilobuba je negde cinila isto. Blizila se kraju svoga puta. Odlucila i stala, a zatim se nezno u niti zavila. Zadremala. Na kratko predahnula.

       

   Pletilje u predahu... Ne staju. Samo promene ritam i nanovo krecu. Nizu se niti jedna za drugom. Nepogresivo i dosledno. Nema gresaka, ni zamrsenih klupcadi. Nema paranja. Ono sto se isplelo ostaje. 

   Bezbroj primera nevidljivih pletilja i malih graditelja. Nit po nit. Slamcica uz slamcicu. Grade... Grade svetove i vasione. Nevidljive teleskopima i neznane zvezdama. Ti mali, neumorni graditelji... Sveopsta i prosta. Istina... Jednostavna i razasuta pred ocima nam biva... U svojoj jednostavnosti neprimetna. Gola osnova i gola potka. Strpljenje i marljivost, a potom odanost i predanost. Vernost ideji. Sustini. Svrsi...

      

   Primer jednostavan. Ocigledan. Svakome svoje niti na cast i obraz nek sluze...  

Kvantas i strudla
2011/08/02,21:40

   Kvantas! To uzurbano i uskovitlano mesto. Zbrka  povika i rada masina. Guzva. Guranje i radoznalost. Odmeravanje i premeravanje. Nadmudrivanje. Procenjivanje. Volim pijace. Volim taj ritam i volim tu raznolikost ljudi koji prolaze. Odlaze i dolaze...

       

Cud ljudska na dlanu. Sve otkriveno, kao i roba. Ostaje samo nadmudrivanje i cenkanje. Pa ko je prodorniji i uporniji, njemu bolje. On zadovoljniji. Drugom ostaje sledeci kupac ili prodavac. Zavisno od uloge.

   Da, kvantas, spas za nas koji premeravamo dvaput, mozda i triput, al' nema veze. Bitno da postoji i da zivi. Pre izvesnog vremena podjoh po mak. Zamirisale strudle i ne odmicu se od nosa. Golicaju i provociraju. Mame.

       

Znam da ga u ponudi, kvantas ima. Samo treba pronaci. Hm, opet nove cene. Ne uklapa se u spisak... Vidim, ima ga i u zrnu. Nije vakum pakovanje, na kakvo navikoh, al' sta je tu je. Setih se babine masine za mak negde u nekom budzaku je. Mozda i zardjala, vredi probati. Pridjoh prodavcu. Mlad, simpatican. Naocari nosi. No, osmeh je bitan. Lice mu se ozarilo. I oci mu se smese. Znam ih odavno, odnosno oca. Goranci. Pojma nisam imala ko su Goranci, sve do 90-tih. Tad, naidjoh pored njihove radnje, razbijen izlog. Na vratima pise: "Mi smo Goranci!" Divni ljudi! Vredni i posteni. Uvek ljubazni. Uvek nasmejani. Jedino neka tiha seta ih prati. Obavija. Zaplaseni. Zateceni. Zapoceh pricu o strudli. Smesi se. Ubedjuje me, kaze:"Bakina masinica je sigurno dobra. One cuvaju. One su znale cuvati!" Dobro, strudla i dalje mirise. Kupicu mak u zrnu.

Na odlasku me pita:"Jel' vi pravite strudlu?"

-"Pa, naravno! Ko drugi!"-smesim se.

- "Jel' lepa? Volim strudlu. Obozavam je!"

-"E, pa, ovaj recept ne omasiva. Uvek na sarm i ukus dobiva. Donecu ti da probas. Jel' hoces?"

Osmeh mu postade veci. Oci mu se zacaklise. Lice mu radost prekri. U neverici...

"Stvarno biste hteli da mi donesete strudle?"-tiho ponavlja. U njemu dete i cista radost treperi.

-"Zurim. Vidimo se u ponedeljak! Sa strudlom stizem!"

   I sada, vec dugo posle, njegov osmeh me prati. Oci i radost! Zahvalnost. Postovanje. Meni zadovoljstvo. Cisto zadovoljstvo.

   Da, tezgi prilazim tek kad vidim oci prodavca. I osmeh. Ako se oci ne smese, odlazim...

       

 

Smesak za pticu
2011/07/31,15:16

   Vreme diktira ritam. Oblaci i sunce toniraju raspolozenje. Kisa nosi melanholiju... Misli uslovljene vremenskom prognozom. Sve nekako spojivo. Neraskidivo. Pocetak grize svoj kraj. U sredini, ne znam sta je...

       

Zamrseno hirovitim vetrovima. Besom u cvorove spetljano. Zakatanceno nesposobnoscu poimanja. Svetlo smenjuje mrak, i obrnuto.

   Gde sam tu ja? I gde smo tu mi? I ko sam ja i ko smo mi? U krug povezani. Nanizani... Smesak za pticu. Za krila sto je nose. Za oblake sto je miluju. Ona vidi i ona zna. Samo smo tacke sa tih visina. Male mrlje sto se krecu. Proticu. Ogoljeni prolaznoscu. Nebitnoscu... 

   Samo tisina. Sve iscezava. Muk koji necujemo...

       

  

Malo licnog u opstem i mnogo opsteg u licnom
2011/07/29,18:07

   Jedne godine, tu negde na zagrljaju dva veka, mostova nije bilo. Dve obale se, nepristankom svojim, ipak razdvojile. Ostale svaka na svojoj strani, brzinom reke otudjene. Usamljene. Rastavljene...

   Te godine gladiole se rascvetale. Buknule. Uprkos svemu, nebu se nasmejale. Polje gladiola ozarilo namrstena lica. 

       

Bile su spremne za pijacu i svoga kupca. Al' kako? Mostova nema... Zivot je morao da se preoblikuje. Premodelira. Rasije i, po novonastalim merama, ponovo sastavi. Bila je skela. Vojna skela. Svakoga jutra kretala je s' jedne obale i razmenjivala nas s' drugom obalom. Neumorna skela. Brektala je i stenjala. Huktala. Tresla se. Jecala. Uh, koliko je straha na povrsinu izvukla! Bila je nuzna. Moralo se preci. Biciklovi! To revolucionarno cudo!

       

Na izgled i prvi pogled idila. Porodica na rekreaciji. Malo cudna slika. Prekrojena. Na celu, prvi i ponosni na poredak u koloni, mali decacic. Tek mu je sest. Za njim mama. Ispred u korpi k'o kengurica, ususkala je tek stasalih osamnaest meseci. Pa, poslednji, otac. Za njim, u sklepanoj prikolici, vijori plamen boja! Poskakuju i masu mlade gladiole. Tek posecene. Zatecene i uhvacene u toj cudnoj koloni.

   Pijaca ceka. I ona razrovana i raskopana. Razmerena za prekrajanje. Ne smeta. Prve musterije stizu. Boje ih privlace. Sivilo razbijaju. Sarenilo upijaju. Rado ih kupuju. Jedna musterija se necka. Gospodja, pri kraju seste decenije.

"Ne plasite se, izdrzljive su. Traju dugo, ako im menjate vodu. Cele nedelje ce vas radovati. Sveze su. Samo na prvi pogled, kao i tulipani, izgledaju nezno." Tu se gospodja trgla. Podigla pogled sa gladiola i crnim ocima me prostrelila! "Ma dosta mi je vas neznih! Tako ste sicusni i nezasticeni! Samo na prvi pogled! Sa jednim takvim trideset godina zivim! A, nikad nisam uspela ni tepih kupiti po svojoj volji. U teget nijansi... Nego... Ah, dajte mi te gladiole! Te zilave! Pa nek traju dokle traju!" Nasmejah se. I zapakovah buket gladiola...

   Hm, sad godinama posle, setih se tog razgovora. Da, teska sam. I zilava. Al' za sebe sam teska. Sa sobom bitke bijem i vodim. Modeliram i prekrajam. No, najteze je sebe prekrojiti! Sasiveno raskrojiti, nezeljeno promeniti, zaseci, odstraniti u pacvork i sliku spojiti... Tu se ponavljam. Tu param i raskrajam. Tu sam teska...

       

   Jedna uspesno skrojena i davno poklonjena torba, na radost svojoj vlasnici... 

Ponovljeno ponavljanje
2011/07/27,22:30

   Zastajem. Trenutak prepoznajem. Ponavljanje... Slika na traci besomucno juri. Obrisi vidjeni. Znani. Nemoguce! Zar je ponavljanje tako cesto? I tako brzo? Zar se ponavljanju, ovoga puta, jos vise zuri? I koliko ponavljanja ponovljenog je dosta da bi se ponovljeno zaustavilo? Da bi se naucilo. Da bi se ponovljeno primetilo. Mozda u svom sledu i poremetilo... Zar se ne vidi isto?

       

To, ponovljeno! Koliko toga nama treba da se zaustavimo, traku lagano unazad izvrtimo? Prevrtimo. Prepricamo. Slike upijemo i zapamtimo. Gresku u ponovljenom obelezimo! Crvenim podvucemo! Skupimo hrabrost, ponovljeno prekoracimo i napokon u nesto drugo zakoracimo...

Obican, beli koverat
2011/07/26,21:01

   Danas mi zatrebale koverte. Obicne, bele za pismo. Najobicnije pismo.

       

Jednu od mogucih komunikacija medju nama smrtnicima. Al' koja, nazalost, polako odlazi u proslost. Zaborav. Out! Da, setih se! Moja baka, Staramajka, zvala ih "kuferte". Jedna od dragih uspomena su i pisma koja je moj otac razmenjivao sa svoja dva brata. Redovno i UVEK, kao po pravilu, zapocinjala su sledecim recima: "Dragi brate, mi smo dobro, koje i Vama zelimo od Boga i srca svoga!" Puna ceznje i topline. Svako dugoocekivano i svako s' radoscu docekivano. Pisao ih je u setnji. Lagano, a reci i slova crtao. Pazljivo, kao da nakupljenu tugu,  od dugog rastanka, zeli zatvoriti u koverat i poslati da se sa njima izgrli.

   Elem, podjoh po te koverte do poste. I, naravno da ih nije bilo. Imaju samo one sa "prozorcetom", sto stizu u njima neveseli racuni. Sluzbenica me cudno pogledala, pa ko jos pisma pise! Toliko mogucnosti za komunikaciju! Fiksni telefoni, mobilni telefoni. mailovi, skyp, razno-razni chatovi... A, ja bas za koverte zapela. Potragu nastavljam u knjizari. Mada, nisam sigurna da se to knjizarom moza zvati. Igracke, novcanici, ogledalca, tasnice, sminka...i tek u jednom cosetu, nesto sto se moze podvesti,  pod redovnom knjizarskom ponudom. "Imate li koverte za pisma. Obicne, bele koverte?" Upitah u pola glasa, sigurna u negativan odgovor. "Imamo. Hocete li ove dugacke ili vise cetvrtaste?" Poskocih od radosti! Napokon! "Cetvrtaste. Destet komada, molim." 

   Placam i izlazim. Srecna.U rukama drzim buduce pismo. Gledam. Koverte prazne! Nemaju papir za pisanje! Zjapi praznina u njima.

       

Ovakve su obesmisljene. Nepripremljene. Usamljene. Kao da su sopstvenu sustinu izgubile. Nemaju srce. Obdukciju su pretrpele. Spremljene za pokop, dusu sam im recima udahnula i cvet zatakla. Ne, ne dam pismu da zamre!

       

«Prethodni   1 2 3 ... 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu