u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Srecni i istorijski trenutak u eksperimentu
2011/09/09,19:05

 

   Vec par dana me golica jedna misao i ne da mira. Tacnije od razmisljankinog posta o srecnom trenutku (nemam pojma da postavim laksi nacin da se ode do tog posta, ali ko zeli lako ce pronaciEmbarassed). Dakle, moram zamoliti postovaoce grcke mitologije, da oproste malom merkuru koji se  odmetnuo na put teske i mucne misli. Unapred hvala!

   Zamislite samo te lukave Grke. Bas Boga srecnog trenutka podario u tom obliku! Pa jos ga zamaz'o uljima! Ne znam za vas, al' ja pred lepotom zanemim!

       

 Par sekundi. Pa onda otvorim usta da dodjem do daha! Pa, par puta trepnem cisto da ne sanjam. I? On, otperja, zadovoljan sto je isklizno jos jednoj ludi! Ma, ti Grci! Mnogo im ti Bogovi svalerasti, zavodnici prekaljeni. 

   E, sad sam ja za upotrebu ovog naseg istorijskog trenutka. Predlazem jednu malu igru, tj. prevaricu ili eksperiment. Odabrati jednu carobnu blogerku (mada je ne znam al' unajedina mi bas lici) da zavede ovog Kairosa. Samo jedan trenutak, onako lagano u setnji nogu pred nogu.  Do jednog "cika doce". Hm, tu bi mi mnoge dame sa granda pomogle da kazu koga, al' vec cemo se snaci. I, uz jedan opustajuci cajic, od finog mirisnog bilja, a valjda ce i "cika doca" pomoci, uspavati Kairosa! Sve u skladu sa trenutkom i tokom istorije, da Kairosovo ponovo budjenje bude u liku novom, ovom:

       

    Tu novu "damu" srecnog trenutka premazati finom cokoladom, preliti slatkim javorovim sirupom i posuti laganim prahom cimeta i vanile. I, onda je pustiti u javnost. Da se laganim, lelujavim hodom proseta ovim svetom.

   Pa, cik da vidim! Moje dame! Hoce li srecni trenuci cesce doci? Hoce li u ovom novom liku i nama zaludjenicama, nemim pred lepotom, dostupniji biti? Cik!

Smirgl papir za osmeh
2011/09/08,19:06

 

   Uh, ponovo u potrazi za udzbenicima! Svaki predmet skoro drugi izdavac. Knjizare razne. Jedino sto ih cini slicnim- ni jedna nema sve izdavace Cry. Obuca lagana, spremna za hodanje. U tasni obavezna voda+ nesto slatko+ zvake+ lepeza+ naocare+ hanzaplast. I tako od reda do reda.

       

   Udjoh u jednu knjizaru, samo zbog engleskog jezika i zatekoh sledeci prizor:

   Prodavacica, mlada devojka od najvise 24 god. sedi na stolici za kasom, a ispred nje jedan stariji gospodin od nekih 75 god. Vode sledeci dijalog:

- Da, gospodine, razumem ali mi to ne drzimo.

Gospodin prica tiho tako da ga ne cujem, al' zato cujem ponovo prodavacicu.

-Da, gospodine, ne nemamo mi to.

....................

-Da, gospodine, ovo jeste broj 14!

...................

-Da, gospodine, ali ovo je knjizara.

...................

-Da, gospodine, mi drzimo samo knjige.

...................

Ne, gospodine, ali mi zaista nemamo SMIRGL PAPIR ZA DRVO!!!!!

      

   Gospodin, pognute glave razocarano izadje. Ostadoh nasamo sa njom.

   Ocajno me pogledala, iscrpljena i bleda, duboko uzdahnula i pocela: Ne, ja ovo ne mogu! Izludecu! Ne mogu vise da odgovaram....."

   Nisam je pustila da nastavi. Pogledom sam presla preko knjiga i razocarano rekla:

-Dakle vi stvarno nemate farbu za drvo!

   Zaustavila sam je u naletu samosazaljenja. Bila je zapanjena! Na sekund zastala, a onda smo zajedno prasnule u smeh! Smejale smo se k'o lude.  Posle je rekla "hvala vam mnogo, sad mi je lakse!"

    Naravno, da je tragikomicno. To je starost. I, ko zna kakvi cemo mi biti! Sigurno tri puta gori! No, bilo mi zao devojke... 

   

Nada jedne lukovice
2011/09/07,20:35

 

   Sto se vise zahuktava septembar, to vecma moja zelja za snom. Eh, da mi se sklupcati u neko meko klupko suve trave, mirisljave! Klupko od lavande, nane i truncice ruzmarina. Pa se zavuci i ususkati. Zaspati...

       

   Prespavati. Spavati. Dugo...

   Sacekati neki trenutak bolji. Oslusnuti i zacuti zvonca koja bude. Pozivaju. Dozivaju. 

      

   Nude lepse mirise i boje... Zaspati i cekati. 

   Poci u san sa lukovicom cveta. Sanjati njene snove. I tako snenu i neopreznu je zapitati: "Sta je to sto je vuce, koje su to sile i koje volje da svakog proleca iznova nova bude? Da se ponovnom budjenju raduje? U istom ovom okruzenju bude?"

       

   Da li se i ona nada da ce jedno budjenje drugacije da bude?

       

  

 

Radost predavanja novom zivotu
2011/09/06,22:25

 

   Zasustelo lisce pod nogama. Breza ga stresla s' grana.

   Prerano pozutelo i uvelo. Lagano, uz poslednji ples na travnjak pada.

       

   Kisa je ovo leto zaobisla. Suncu je prostora dala. A, ono obradovano i ne prekidano razgrejalo. Punom zestinom uzvratilo toplinom.

       

   Zemlja dobrano ozednela... Otvorila se u milione malenih usta sto vape za kisom.

   Sasusila se i primirila. Za biljke u svojim bolima zaboravila. Zazmurila i ostavila ih da venu... 

       

   Dosta joj njenih boli...

   A, zivot jeste cudo! Na krajicku se drzi! Ne odustaje. Jos uvek suncu se raduje. Upija i lepotu pruza. Daje i kad lagano nestaje...

       

   Zahvalan zemlji, na njenoj dobroti, zivot se i u poslednjoj svojoj borbi njoj predaje.

   Stapa se i utapa. Uzvraca gostoprimstvo i radost jednog postojanja, uz mogucnost sve novih i novih radjanja...

        

    p.s. inspirisano temom vode na blogu kod anam i mediterranea.

Harmonija zacina
2011/09/02,20:01

 

   Zacinjeno da prija. Taman toliko da ne strci. Ni miris, ni ukus. U ravnotezi. 

   Odmerenost. Savrsena odmerenost. Dar ili carobnjastvo? 

   Kako zaciniti, a ne preterati. Harmoniju culima osetiti.

   Zatvorenih ociju namirisati.

       

   Pogoditi... Ljudima mirise dodeliti. U vrtu, zacinima ih nazvati.

   Svakom po nesto odabrati.

   Cimet, vanila, safran, kurkuma, bosiljak, luk, papricica, biber, anis, djumbir, zalfija, kapar, estragon, mirodjija, majcina dusica....

     

   Bezbroj biljcica sa mirisom i ukusom za svakog.

   Ukus, tek kad probas. Malo po malo... Razliju se po tebi u potpunom razotkrivanju.

   Neki slade. Neki gorce. Neki zavode. Neki opijaju, a neki i zapeckaju.

   Kako kome. I kako kome prija. 

   Zna se: o ukusima se ne raspravlja. Ukus se konzumira.

       

Definitivno opredeljenje
2011/08/31,20:02

 

   Definitivno, rad oslobadja od misli!

   Nisam sigurna da oslobadja coveka, ali od dubokoumnog razmisljanja svakako.

       

   Misao ravna. Izjednacila se u amplitudi zice sto povezuje dva uha.

   Ostalo, promaja. 

   Tek, samo dve slike i zelje se vrte.

    Kupanjeeeeee!

       

   I.....

   Kreveeeeeet!

       

   Nista vise... Telo diktira zelje. Misli idu sa njima.

   Ne! Definitivno: NE!

   Stacu u redove boraca za dokolicu! Ne odstupam!

   Idem do kraja!

       

   Da bi zivela misao, mora dokolice biti. Moramo je osloboditi.

   Zato, definitivno, zauzimam opredeljenje i stav za slobodno lencarenje!

       

   Inace.........misli nece biti.........magarcenje ce je ubiti. 

Put za naopacke
2011/08/30,20:05

 

   Beg. Pobeci. Smugnuti. Nestati.

   Zagnjuriti se u sebe, rukama uhvatiti zavrsetke,

   pa brzim pokretom povuci i prevrnuti naopacke.

   Sebe. Naopacke.

   Drugacije. Kontra od onoga sto smo, ili bar suprotno onome sto nismo hteli.

   Sto hocemo zaboraviti. Izbrisati.

   I biti nov. Neprepoznatljiv.

   Preporodjen. Nanovo rodjen.

   Al' s' ispravljenim greskama, izbrisanim porazima, zaboravljenim bolima...

   Okrenut, izvrnut, nov.

   Sa novim pravcem i horizontom...

       

   Da li je moguc nastavak ili je povratak isti? 

   Ponovo u sebe, na mesto isto?

 

   p.s. Jesenja pesma (Dusan Radovic)

 Sve je poslo naopacke
za vrapce i za macke,
kad je jesen okacila
svoje zute znacke,
kad je vetar zapevao
novembarske tacke...
 
      Paznja! Paznja!
      Velika jesenja kupoprodaja!!
 
Prodajemo suncobrane
- kupujemo kisobrane!
Prodajemo staro lisce
- kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo subare
- prodajemo masne!
 
Prodacemo sokne
- kupicemo rukavice.
Prodacemo sejalice
- kupicemo grejalice.
Prodacemo sladoled
- popicemo caj.
 
Jer:
Sve je poslo strmoglavce
za ptice i za cvece,
kad je sunce odustalo
na krov da nam slece.
Kao da je zuto ljuto,
kao da nas nece!

   

    

Lenstvovanje
2011/08/29,20:59

 

   Prolaze avgustovski poslednji dani... 

   Sakupljam sunce i toplinu.

   Peskom razvejavam misli, rasterujem nelagodu

   i uzivam jos malo pred septembarsko ubrzavanje.

   Slike jednog lenstvovanja...

       

       

       

       

  Koktel :)

       

        

       

       

       

       

   I masem...

       

 

 

Ogoljavanje sustine
2011/08/28,20:02

 

   Ne, uopste ne mogu da se setim kad i gde smo se srele.

   Prepoznale i preplele?

   Kada smo dahove izmenile? Dodirnule? Jedna drugu ispunile?

   Samo znam da si u meni.

   Prepoznajem te. Suljas se i mucis svojim sitnim, necujnim smehom.

   Osecam da me pratis. Zastajes mi na tek poludignutim stopama.

   Usivena i prikacena za moju senku.

   Vuces se za mnom ko sitna prasina, umotane u istu pupcanu vrpcu...

   Negde smo se srele.

   Znam.

          

   Negde u zvezdama. U trenu radjanja i umiranja.

   Razmenile dah u prolazu, a da ja to nisam ni znala. Ili te nisam prepoznala?

   Za razliku od Tebe.

   Ti si odmah znala. Ti si me prepoznala.

   Cekala.

   Cekala znak na nebu!

   S' rodjenjem meni data. Dodeljena da me pratis...

   Plasis?

   Mislis da me plasis crkvenim zvonima sto te skoro svakoga dana najavljuju?

   Sto ostavljas za sobom slike i mutna secanja iscedjena od napora da pamte...

   Ne!

   Pa, odrasla si sa mnom!

   S' mojim telom si srasla.

   Nosim te od prvog koraka.

   Svesna da ces, tek, kod zadnjeg otici sama...

   Otici da cekas nova radjanja.

   Da se, nezvana i neocekivana, prikacis za novi zivot,

   jer on bez Tebe je svakako-NISTA...

          

 

Miris i ljubav za vecnost
2011/08/27,14:51

 

   Cekam ponoc...

   Upornoscu vetra vodim borbu sa snom.

   Nacickana zeljama i osecanjima.

   Nestrpljiva sam poput kukavice staroga sata.

   Osluskujem noc, a sve vec peva u meni.

   Samo da ti dotaknem topli obraz. Poljubac da ti dam.

   Da namirisem onu bebu u tebi, mili.

   Na onom finom pregibu vrata, tu odmah ispod uha,

   sto sam ga upijala svih ovih godina...

   Sto mi je davao snagu da izdrzim.

   Da mogu sve!

   Da hocu sve!

   Sretan ti rodjendan, milo moje!

   Tvoj cetrnaesti rodjendan.

   Ljubim te, lagano da ti snove ne razbijem.

   Smesis se. Sanjas...

   Sanjaj, i ne prestaj nikad da se smesis!

   Ljubim te, vecno...

      

Predani zanesenjak
2011/08/26,20:07

 

   Marljivost i predanost.

   Prepustenost.

   Zanesenost.

   Strast u radu i rad u strasti.

       

   Prolazim i u hodu cujem reci neke zene:"Rodile ove godine sljive ko proklete!

   Svaki dan ih kupim. Ubise me ledja."

   Ubrzah hod da ne prasnem u smeh. Iste nas muke muce.

   Sakupljam ove prezrele plodove u danu koji svojim dahom przi listove,

   razbacuje svoj vreli dah po travi i mrvi zemlju u prasinu.

   Znoj izmesan sa slatkim sokom sljiva izlepljen po prstima.

   Ne mrstim se. Ne bunim se.

   Uzivam.

   Mirise vazduh strascu sljiva.

   Vrele su. Sunce ih przi.

   Socne su. Sunce ih u svojoj milosti drzi.

   Kanta za kantom se puni.

   Uskoro ce iz njih vreo sok poteci.

   Opet uz pomoc topline.

   Izmesanih strasti i znoja.

   Posle ce ona jezike peci. Utapati necije jade. Podgrevati strasti.

   Nazdravljati radosti.

   Kako kome.

   U tom predanom radu naleteh na jednu zlocu.

   I ona u svojoj predanosti ometena i razljucena.

       

   Strasno se razljuti i vatrenom zestinom me ugrize u ovom vrelom danu...

   Bolom me odvoji od sljiva i posla.

   Sad su mi prsti u ledenoj vodi. Hlade se od bolne vreline.

   Mozda je vreme za odmor?

   Tek, pouka je sasvim jasna:"Ne diraj strastvenog zanesenjaka kad predano radi i

   jos sljivom se sladi! Inace, imaces prste na cevapcice slicne!"

Koncentrovana toplina
2011/08/24,20:07

 

   Toplina u suncu, sunce u vremenu, vreme u nama...

   Sunce je rastopilo vreme.

   Napokon ga izjednacilo. Skoro zaustavilo.

   Ono unutrasnje stopilo se sa ovim spolja. 

   Razmazano i uhvaceno u trenu.

        

   Treperi dan od zestine. Tromost misli raspletenih i raspustenih.

   Vazduh stoji. Uhvacen u mrezu vremena i sunca.

   Dah je plitak i kratak.

   Visi i rasteze se kao prekratki tregeri na preraslim pantalonama.

   Suzila vrelina prostor.

   Sakupila ga od ljutine.

   Tako koncentrovana u ove malene papricice stala.

        

   Tek, da se i u zimskim danima pojavi i najavi...

 

Drhturava grudvica
2011/08/23,23:12

 

   To toplo, malo, nezno bice. Ta, drhturava grudvica krzna na mom dlanu! 

   Srce mu ludo kuca.  Uplasen i prestrasen. Sa ocima poput neba i strahom jos vecim u njima.

   Njegovo nepoverenje je ogromno. Prepusten na oko, a budan da u trenu smugne.

   U kucicu da se sakrije. Na sigurno! Daleko, u okrilje sigurnosti svoje male jazbine.

   Kakvi li smo mi u njegovom oku? Kakav li je svet iz njegove perspektive?

   Tako sicusnog, toplog proganjanog od proganjanih...

             

    

Molitva na raskrsnici
2011/08/20,22:07

   

   Raskrsnice bez putokaza. Trenuci biranja. Neodlucnosti. Sumnje u rojevima...

           

   Odluke donose nova iskusenja. Teza ili laksa? Sve zavisi od pravca u kom ce se poci. 

   Biranje sa povezom preko ociju. Pipanje u mraku. Preslisavanje i preispitivanje.

   Zadubljivanje. Uranjanje i poniranje. 

   Intuicija...

   Zavodljivost i opcinjenost zamagljuje osecaj. Prekriva tananu poruku.

   Talasa mirnu povrsinu i nema jasnog odraza.

   Gledam u nebo, u zvezde. Zadubljena u sebe trazim Tebe.

   Usne se micu u stalnom prebiranju molitvi naucene jos u detinjstvu.

   Dozivam Te i molim.

   Neke su odluke teske. Neki putevi nejasni. Neki pravci prikriveni.

   Molim Te, pouci me! Pouci da ne pogresim. Da u zahvalnosti idem dalje.

   Pogled da mi ostane jasan, a srce cisto.

   Jedan mig! Jedan treptaj! Jedan listic sto se vetar poigrava njime!

   Samo nesto...

   Da ne lutam...

   Ovako, razdiru me sumnje...

             

            

    

Photoshopirana mudrost
2011/08/17,23:05

  

   Mudrost?

   Hm... Toliko mudrosti o mudrosti. Toliko sustih suprotnosti u primenljivosti. I, opet nista jasno. Kazu iskustvo i godine dovode do iste. Ne, ne bih rekla. Nemaju bar godine sa tim nista.

   Iskustvo? Mozda. Ali samo ako je tvoje. Tvoja glava o zid. Ili kroz, svejedno. Tad bar shvatis o tvrdoci materijala. I njihovo nepoimanje nasih namera i nase ludosti. Al' time iskustvo vise! Jos jedno. U nizu... Neprimenljivo. Sterilno u vremenskom toku. U trendu, in ili aut. Svejedno. Samo nek je top lista. Primenljiva, oblikovana, estetskom hirurgijom doterana. Usminkana. Mudrost na modnoj pisti. Photoshopirana. Sokirana! Zaledjena i skamenjena. Do neprepoznatljivosti dovedena. 

   I, na kraju sta je?

   Mudrost trenutka: CUTANJE. Tu bar svasta moze da prodje. Cutis, zagonetan i pametan bivas.

   Mudrost jednog zivota: POSADI DRVO. Posadi vocku i zalivaj. Ona ce, bar nekom, radost i zadovoljstvo da podari.

   Mudrost u trazenju smisla: ODES DO PRVOG GROBLJA. Poneses cvet i raspes latice. Duboko udahnes i odes bos ili bosa u pravcu vetra...

           

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu