u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Sunce, miris i ukus
2012/03/24,19:20
 
Napokon rad u basti!
Semenke su spremne, neke su vec davno u zemlji, a neke cekaju da se presade.
Dan prelep za posvecivanje sebi, uzivanje u suncu, pticama i cvecu.
 
 
Jagorcevina...
 
 
Ljubicica...
 
 
I, naravno palacinke! Posle teskog rada potrebno je i telo okrepiti ;)
 
Sutra na redu za sadnju je boranija, a na jelovniku kotlic, pa ako vas put nanese ili miris cekam vas ;)
Pozz...
Voda pamti
2012/03/23,18:05
 
Juce je bio svetski dan voda.
 
 
Ne znam kako je to u medijima propraceno i koliko smo uopste svesni tog  vaznog problema, ali poznavajuci prioritete i bombasticne naslove koji privlace paznju na naslovnicama nasih dnevnih novina, ovo sigurno nije bila top tema.
Proslogodisnja susa koja je zapocela u letnjim mesecima, pre zetve, nije uspela da se nadoknadi sa skoro okopnelim snegom.
Mimimalne padavine ostavljaju ogroman trag na prirodi. Poljoprivrednici vec imaju probleme sa nedostatkom vlage. Oni koji koriste sopstvene bunare za domacinstva odavno stede ili cak, dosipaju u iste vodu iz cisterni. Nastavi li se ovakava susa preti opasnost za useve, a sve to povlaci ogromno poskupljenje hrane i energenata.
 
 
 
 
 
Naravno, nasa vlast ima preca posla. Spremaju se za izbore, a novca za kampanju nikad dosta.
Susa im nije ni na kraj pameti. Uostalom o njoj neka brinu oni koji ce izbore dobiti. Da li?
Koliko je uopste bitna politicka opcija koja vlada gladnim narodom?
Moze li se uciniti nesto dok je jos vreme?
Moze li se edukacijom o organskom bastovanstvu i permakulturi pripremiti za uzgoj povrtarskih biljaka sa minimumom tecnosti i djubriva?
 Svaka kapljica vode za bastovana je dragulj, a svaka biljcica ponikla u njegovom vrtu je blago, neprocenjive vrednosti!
 

 
 
Mozda je ipak vreme da se razmisli o ovom...
 
Voda pamti!
 
 
 
 
 
Anemona
2012/03/22,17:19

 

   Zatvorila sam se u pitomu tisinu i plutam iscrpljena kroz ove dane.

Trazim kutak da spustim sidro i razvijem umrsenost o koju se saplicem. Hocu da pustim onu zaspalu anemonu da se rascveta.

Da ono prazno sto se zaokruglilo ispunim suncem  i toplinom.

Vreme je...

Prolece je i ptice se ponovo dozivaju.

          

 

          

  

 

Reci i vetar
2012/03/17,23:30
 
 

Mozda je upravo vetar, u trenutku dok sam zmurila i prepustala se suncu,

prevrcuci zustro stranice knjige,

razvejao sve reci koje sam danas htela napisati.

A, one, onako na prepad otkinute sa stranica danasnjeg dana, ostale da leze u travi.

 

I, nista vise nije moglo da se zapocne, da se sroci…

Ostale su ukotvljene u suncanom danu, na travi, uvijene u vetar,

reci, knjiga i ja.

Sidro je utonulo u belinu praznog papira,

iz pera se razlila tisina, samo se sunce zuboreci,

prelivalo iz onog coska neba

na moju stranu.

 

 

 

 

Maslacak u kisnom danu
2012/03/14,22:00
 
Zasto pokusavas rasuti latice maslacka u ovom sivom danu,
pred kisu?
 
 
 
Zazmuri i stisni ih pod kapke,
da se zlate i cakle ko hiljade sitnih kristala na toplom, mekom dlanu.
Razmazi ih na usne sa polenom zutim i mednom kapljicom za pcelu.
Ne rasipaj nista u ovom kisnom danu.
Uskoro ce ponovo oblaci beli da se smese,
negde, nad tvojom i mojom glavom...
 
 
 
 
 
Osmeh...
2012/03/11,19:00
 
 
 
 
 

 
 

 

 

 

Tu sam
2012/03/09,22:00
 
 
 
 

Tu sam…

Hodam lagano tek da ne proizvedem zvuk.

 Da ne remetim tisinu ove noci.

A, uskliknula bih kao ptica, koja nikad necu biti!

Cisto da dam glas ovoj cudnoj pesmi sto struji iz dubine mene.

Da, koracima osim igre i pokreta dam zvuk,

negde na obali nekog mora...

Da, vicem strasno u vetar jos samo sad,

 jer uskoro nece biti ni pre ni posle,

Nego samo ovaj trenutak ...

Tren u ritmu otkucaja srca i sata,

Oduzet ocima, prepusten  masti...

 
 
 

Sklupcana u sebe
2012/03/08,20:41
 
 
 

 
Nemati plan
2012/03/06,13:20

 

Lepo je zatvoriti oci,

 pa ispod kapaka osetiti  ispunjenost kako struji kroz splet sitnih zilica zadovoljstva.

Protegliti se lagano od ramena do noznih prstica, pa ponesen snagom omiljene kafe, nastaviti da trajes u novom danu. Bez obaveza.

Bez zacrtanih stavki koje se ne preskacu, nego jedna po jedna, po planu, ispunjavaju i precrtavaju.

Lepo je nemati plan.

 

 

 

 

Iskre uz put
2012/03/04,18:14
 
 
 Jednom, kad krenes, nije vazno kojim putem ides.

Nije vazno da li je put omedjen kamenjem, trnjem ili cvecem.
 
 

Hodaj samo pravo.
Naici ces na iskre, sakupljaj ih nezno, jednu po jednu.

U svetlosni snop...
 
 
 
 
Ne prolazi ravnodusno. Udahni duboko.

Perspektive i uglovi  samo su stvar odabira.
 
 

Ne odbacuj gordo i slepo.

Ona ce se vec pokazati makar i u obicnoj kori mandarine.
 
 

Jer ljubav je svuda oko nas, samo ako je i sami umemo udeliti i podeliti.
 
 

Voli me...
 
 
 
Pozdrav iz prave prolecne setnje!
 
Veza koja nedostaje
2012/03/02,17:45

 

Hm, zar vec mart.

Izgleda da sam toga postala svesna tek kad otvorih blog i sa zaprepascenjem shvatih da nema ni jednog teksta! Kalendarski vreme leti. Kod mene tempo ubrzava odmah posle Nove godine. 

Osmomartovska guzva.  Stizu porudzbine, nizu se korpice. Cutim i radim. Ne smem ni da kazem da sam umorna. Posle perioda u kom je posao skoro zamro, ovo je pravo prolece!

Ne stizem u setnje i nemam nekih prica. Vezu sa prirodom i sklad odrzavam sa mojim gugutkama.

Juce su me pocastile ljubavnim plesom ispred mog prozora. 

Nase poverenje i prijateljstvo se svakodnevno produbljuje. Evo, i sad dok ovo pisem, gugutka (jedna, ne znam gde je druga) stoji na grani i gleda me zainteresovano.

 

(slika sa neta)

Verovatno sam joj zanimljiva u ovoj pozi, pogleda uprtog u neko svetlo sto blesti :)

Bilo bi nemoguce objasniti neobjasnjivo. Zasto ljudi sede okruzeni gomilom stvari koje su napravili, udaljujuci se sve vise jedni od drugih, otudjujuci od samih sebe?

Da... Tesko objasnjivo.

Nedostaju mi setnje... U njima obnavljam i sakupljam energiju.

Dodir biljaka i meke, vlazne zemlje... Miris svezine i vetar koji ispira buku i shumove svakodnevnice.

No, uskoro ce setva. Mesec je u svom laganom rastu i zaokruzivanju, vreme najpogodnije za spustanje semena u tople leje.

Radujem se!

 

 

Da, sve u zivotu je tako: u nasem duhu ima odjek samo ono sto na njega lici!

Pozdrav....

Cekanje...
2012/02/27,18:54

 

 

 

 

 

Glasnici sume
2012/02/25,17:45

 

Prozor uokviruje meke obrise krosnji. Tek mali deo plavicastog svoda sliva se ispod zavese.

Jutro je na domaku sume. Pogled zaronjen u nju posle sna, samo je nastavak ovozemaljskog budjenja. Dodir neprikosnovene istine i uteha  za lose snove.

Prisnost godinama gradjena, dodirima prvih snenih pogleda, na poverenju bez ogranicenja tajnama.

Suma, jedino mesto na ovom svetu gde, jos uvek, moze da zivi Bog!

 

Univerzum, sacinjen i ispunjen najsicusnijim i najkrupnijim oblicima zivota, pun zvukova koji upotpunjuju tisinu i ne remete sklad ideje Tvorca.

Svod, sacinjen od vitraza sunca i lisca, pun pesme ptica i zrikavaca.

Glasnici njeni nose pesmu najcistije radosti, pruzajuci kap srece

onima koji umeju da cuju.

Cvrkut!

 

Ta radost, izlivena u melodiju, dijamantski je poklon ljudima, za najcistiji dragulj u srcu.

Pena dana utkana u mali prostor branjene srece.

I, nije vazno u kom pravcu ce zubor zivota poteci toga dana, samo ako smo tog jutra culi pesmu ptica…

 

Prsluk za odraslog decaka
2012/02/23,05:00

 

 

I, ove zime ostavljamo za sobom par okracalih pantalona, jedne trenerice bez kolena,

dva duksa ciji rukavi se cudom "skupise" od pranja i

dzemper koji sam tako s radoscu strikala.

Ove zime pored slozenih, preraslih stvari, ostace zapisan u srcu i glas decaka.

Decaka koji prolece ceka sa produbljenim glasom, glasom koji lagano mutira,

u glas muskarca.

Glas, koji mi je nov, pomalo stran, a tako drag i tako sladak.

Za oktavu malo visi, jos uvek u nekim recima piskav, al' glas koji prate i malo zacrnele nausnice.

Pomalo zatecena brzinom odrastanja, pomalo nespremna i iskreno pomalo i tuzna, zacikavam ga ovih dana tek da se naviknem na taj novi glas. 

Pa, kad iznerviran onako slatko "zapisti" spustam pogled i glavu da mi ne vidi osmeh na licu.

Ove zime, tek, nastrikah prsluk za velikog muskarca. Treceg u nizu. Prsluk koji ce moci da se nosi dok se ne "podere". Ne, one malene sto se prerastu, pa se paraju i sire u vece. Nego, pravi pravcati za pravog, malog-velikog muskarca.

 

U cast rastanka od malih stvari saljem vam malo velikih krofni!

 

 

 

 

Bonsai svet
2012/02/19,22:07
 
 
 
 
«Prethodni   1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 20 21 22  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu