u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Orijentiring bez kompasa
2012/05/21,22:51
 

Danas, kada se cini da je ceo svet izgubio kompas,

da se igla razmagnetisala i ostala da se besomucno vrti u krug bez nekog reda i smera, moja nesposobnost orijentacije u prostoru deluje mi beznacajno i smesno. Mozda samo trazim utehu i potkrepljujem sopstvenu zabludu,

ali kazu i to je ljudski. Uvek se nadje neko poredjenje od kog ispadnes i bolji i pametniji, pa bar u sopstvenim ocima.

Nahranis ego i smiris sopstvene sumnje…

Bar…

Zaboravis taj sveopsti dezorijentisani svet i u svom mikro sveticu

ispadnes srecan i samodovoljan.

Bar…

Tako ostanes u svom papirnom brodicu da se ljuljuskas na iluzijama

i ponekom senkom. Hvatas pravac prema Suncu i Mesecu i

hrabro odredjujes svoju zvezdu na tamnom nebu i hodas.

Bar…

Jos neko vreme, za koje si ostavljen i spusten ovde medju ljude.

Bar…

Al, odoh ja od teme.

Da, orijentiring! I, moja divna prijateljica Sanja! Uporana, strpljiva, blaga, nezna i nadasve iskrena. Ona je neko ko jos uvek nosi cvrsto kompas, a orijentir mu je srce.

Ljudsko srce…zato smo se nasle i opstale.

Neko bi rekao naivna…pod to se iskrenost svela u ova danasnja vremena.

Ja bih rekla- volim je i zato napokon pokleknuh pred njenom upornoscu i krenuh u tu setnju kojoj je cilj pored zabave i uzivanja i mrvica edukacije o tom cudu zvanom „orijentiring“.

Nisam se pokajala. No, kad covek poznaje sebe i svoju prostornu orijentaciju ne oslanja se na slucaj, vec unapred napravi korake, za slucaj da od setaca ne postanes „trazena osoba“ zagubljena u sumi. Tako se ja oslonih na jake boje, zanemarih lepotu iznijansirane zelene i naravno na:

 

 Meta uocljiva,  staza pionirska,

nema zelje za dokazivanjem pameti koje nema,  usta slobodna za pricu u rukama aparat i naravno poslednja u nizu. Ko bambi za leptirom krenuh u lov na prelepe prizore, pa uzivajte i vi u njima.

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

I...

Pobeda je nasa!!!!

 

 

Nadam se da ste shvatili sta je orijentiring?

Ja nisam, al’ znam da sam bila u pobednickom timu.

Sledeci put biram tezu stazu, ova je bas za pionire,

dokazano da se bez pameti najbolje napreduje i uspeva.

 

 
Uoci razliku
2012/05/20,17:00
 
 
 
 
5
 
 
 
4
 
 
3
 
 
2
 
 
 
1
 
 
 
Pa...opet iz pocetka ;)
 
 
 

Pozdrav iz suncanog vinograda sa ukusom tresanja

na usnama!

 

 

 
Prognoza deteline
2012/05/17,16:40
 
 
 
 
Ovako sam izgledala ovih dana kao, tek procvetali, moj imenjak,

otezao i savijen pod kapljicama uporne kise…

Shvatila sam, od sveg prozivljenog, da svi mi imamo u sebi „dugme samounistenja“,

i da je moje ostalo bez kontrole…

Opasna stvar.

Treba raditi na tome…

 

 

A, detelina je proverena stvar! Donosi srecu.
 
Verujte!
 
 
 
 
 
 
Za vikend najavljuju sunce, kod mene se vec pojavilo!
 
Molim vas...oprostite
2012/05/16,18:00
 
 

 

 

 

 

 

 

 

 


 Ako slucajno, negde vidite ovog malisu,

voli da jede jabuke i mandarine, obozava smoki, za keksom je lud,

a odaziva se na Fleki,

recite mu da ga cekam luda od brige sto ga  nema…

Molim vas…

 

 

 

 

 Briznost je nadjacala svaki razum...

 Danas je skitnica stigao, po prvi put za 10 godina, nije ga bilo dva i po dana.

 

 

 
Stari gramofon i klupa
2012/05/14,17:20
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Necu ti reci da ne volim kisu.

Volim…

 

 

Necu ti reci ni da u ovom sapatu kapi cujem tvoj,

da osecam tvoj dah,

bas tu na pregibu vrata, ispud uha.

Ne cujem, ne osecam…

Necu ti reci da me ovaj dan, umiven kisom podseca na tvoj obraz,

tek sveze obrijan.

Ne podseca…

Necu ti reci da mi bas danas nedostajes.

Ne, ne  nedostajes…

Ali reci cu ti dok gledam klupu kako kisne i kako strasno usamljeno izgleda,

cujem muziku sa starog gramofona i

pozelim da zaplesem…s tobom…

 

 

Onako bosu da me zavrtis, da protrcimo kroz barice masuci scucurenim pticicama i smehom glasnim da rasteramo oblake sto tiste ovaj dan…

 

 

 

A, posle neka papirni brodici nastave da plove  svojim putem…

 

 

 

Pastorala u zutom
2012/05/12,18:55
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Jedan magarac zastao u hladu i sanja...
Ovce ko ovce otisle su ranije, a coban uporno veselo reva. Samo ponekad prasne u glasan smeh sto ga brda razbiju u sitne praporcice i izmesaju sa pesmom ptica.
O, cemu magarac razmislja dok slusa svog cuvara kako ga imitira?
Mozda je zato spustio glavu i zaostao za svima, tek da se odmori od drustva  koje mu je sudbina dodelila...
(pogled iz mog vocnjaka i prizor danasnji sa istinitim akterima, samo steta sto nemam bolji fotoaparat)
 
 
 
 

 
Mish u lavu
2012/05/10,17:15
 
 
 
 
Ima dana i nekih sitnih minuta,
kad se onaj scucureni mish u meni uznemiri i uzjoguni pa cvili i drhti nepomican i neuhvatljiv.
I, dzaba tad rastresam svoju lavlju grivu i ogrcem crveno,
dzaba u shapi nosim sir i krupno zito, on ostaje skriven i utucen.
Ma, samo repic da mu proviri, brcice da  pokaze pa da ga shapom stisnem.
Da ga primirim i ohrabrim, ispricam pricu o lavu i misu. Mozda ga u prijateljskom zagrljaju
 
 
 
 
podsetim na sopstvenu hrabrost i snagu...
 
 
 
 
 
 
Lora1
2012/05/08,20:25
 
 
 
 
Draga Lora1, srecan ti rodjendan od srca!
 
Neka ti dani budu mirisni i cvetni poput lipe koju zeljno iscekujes
 
 
 
 
Neka sunceva svetlost ogreje i osvetli put pred tobom i rastera sve tamne oblake
 
 
 
 
Neka ti svaki minut bude zasladjen medom
 
 
 
 
 
 
I neka radost i nada pronalaze razloge da traju
 
 
 
 
 
 
 
 
Poljubac i pozdrav!
Cvetni minuti
2012/05/07,21:35
 

Ako vreme mora da se meri,

najlepsi nacin je izabrati ovakav casovnik

Postoji mogucnost odrediti tacno vreme samo pogledom na trenutno otvoren cvet, jer razlicite biljne vrste svoje cvetove otvaraju u razlicito doba dana.

No, tacnost ovoga casovnika zavisi od suncanog dana

i ovih malih bica

jer cvetovi ostaju otvoreni dokle god ih ne posete oprasivaci.

Noc je vreme za san, cvetovi ostaju zatvoreni i nema potrebe za merenjem vremena (nocobdije su prepustene mesecu i zvezdama).

Kasnjenje se nepravda u oblacne i kisne dane i ovaj post ne koristite kao validan argument.

 

 

 

 
Nebo dobrodoslice
2012/05/06,21:55

 

          

Sinocno nebo nad Novim Sadom. 

Dobrodoslica vec sa mosta. Grad prepun ljudi i svi hodaju u istom smeru.

Prema centru. Dogoocekivani koncert Balasevica!

I, pesma na pocetku za sve mornare i ljubitelje mora, narocito ovog Panonskog ili mediteranskog...

 

Divna pozitivna energija razlila se nasim gradom. Mesec ogroman i sjajan, nebo prepuno zvezda i ljudi ujedinjeni istom zajednickom namerom, da uzivaju...

Ovu pesmu moram da postavim, nekako, nadovezije se na moj prethodni post i bagrem koji upravo cveta:

 I, opet nebo...

Rumeno, toplo, prelepo...

 Vece za pamcenje...

Energija usmerena u pozitivnom smeru i misli koje oplemenjuju.

Duse koje se raduju.

Prijatno vece!

Bagrem u maju
2012/05/04,23:15

 

Rasipam pogled po bremenitim bagremovim granama nakicenim grozdovima nektarnog cveta. Samo dan ili dva i vazduh se natopio mirisom mednog cveta i zvukom pcela, a vec neku noc, zaredom, zrikavci strasno cvrce…

Erupcija strasti i slasti izlila se kao nabujala reka dolaskom maja. Njen huk raznosi topao, blag vetar talasom sto shumi kroz plamtecu lepotu intenzivno zelenog, razigranog horizonta…

Tako univerzalno lepo, tako univerzalno jednostavno…

Tako, prosto istinito nadahnuto zivotom koji struji od kamena do zvezda…

          

 

Sloboda ili samoca...
2012/04/29,17:40

 

  Dugo nisam bila sama, skoro citavo popodne. Vecnost...

Razvuklo se vreme k'o ranfle na rukavima starog duksa. Pokusavam, ukotvljena na ljuljasci, lenjo da ga namotam, onako lagano, natenane, dok mi bosa stopala golica zelena trava. Tek pokosena.

I, plavo nebo rastegnuto k'o  lisnato testo, nada mnom, zmirka pred ovim raspuknutim suncem.

Samo vetar, vredno, raznosi miris i seme plodnog aprila...

Sve pupi, cveta i precvetava. Sve se razlece i leti. Sve raste i buja.

Sve tece u istom smeru ponovljeno nebrojeno puta u kruznom toku zivota.

A, opet beskrajno lepo i novo! 

 

          

   

 

"Onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak."

                                        Paulo Koeljo

    

 

          Prijatan dan!


 

 

 

         

Disanje
2012/04/21,17:50
 
Pre par godina cula sam pricu o zeni koja je u godinama ovog poslednjeg rata, negde na prostoru Sarajeva,
hodala potpuno odevena u belo sa korpom u ruci i tiho mrmljla sebi u bradu:
"Priroda, ptice i cvece. Priroda, ptice i cvece...
Samo o tome treba misliti. Samo o tome treba misliti..."
Ta slika ocaja, nezne, usamljene zene, odevene u cistu belinu koja hoda izmedju rovova i metaka koji zvizde na sve strane, ostala je duboko urezana u mom umu kao "Vrisak" od Edvarda Munka.
 
 
Otisak besmisla i ludila.
Ovih dana, predizborne histerije, trzam se na svaku zvonjavu telefona. 
Te ova agencija za istrazivanje javnosti o politickoj opredeljenosti, te ona agencija, te ova stranka, te ona stranka...
 
 A, ja imam potrebu da, isto tako uzmem korpu i odlutam u ovu moju Frusku.
Podizem oci ka nebu, sve cesce ostajem prisivena uz krosnjaste, bele oblacke i mrmljam:
Priroda, ptice i cvece...
Da prevazidjem sopstvene okolnosti mog bitisanja u ovom besmislenom pojavnom obliku.
1, 2, 3, 4-uzdah, 1, 2, 3, 4-zadrzaj; 1, 2, 3, 4-izdah, 1, 2, 3, 4-zadrzaj...
Usredsredjujem se na disanje, bar njega da produbim ako stvarnost nosi plitkost barustine.
I, koliko god pokusavala da pronadjem smisao,
koji se krije iza pojavne ogranicenosti trenutnog histericnog, stranackog opredeljivanja mladih,
jednostavno...ne pronalazim. Ne vidim smisao.
Cemu nade da ce kalupljenjem i ponizavanjem svoga mladog bica u status glavoklimajuceg papagaja, biti bolje,
kad sveopsti utisak odaje beznadje.
Supljina zvuci na sve strane.
Zrnce samomislece pameti luta lavirintima kao u onim decijim igricama strpljenja
"ubaci kuglicu."
 Leluja i klizi, nekako uvek na pogresnu stranu.
Zato, korpa i suma. Priroda, ptice i cvece...
I, boje!
Zatvoriti se u osamljenost, oslobodjenu ega i dati svojoj kreativnosti na volju.
 
 
 
 

 
 
Zivot stvara oblik
2012/04/03,18:05

 

Cesto, ovih dana, voda mi okupira misao. Zazubori i potece.

Cesto ovih dana prosetam do potoka, podno vocnjaka. Pronadjem neko sruseno, suvo drvo, sednem i slusam zubor. Pustam misli da prate tok.

 

                    


Prisecam se price moje bake, koja je ceo svoj vek prozivela uz brzu planinsku reku, tu se umivala, kupala, decu prala, a govorila je: “Vodi je dovoljno da predje sedam kamenova, pa da ponovo bude cista!”.

E, tako je to nekad bilo.

Tada su, samo sneg koji se topio s proleca i iznenadne letnje kise

mutili tok … Tada je bilo dovoljno da predje preko sedam kamenova pa da ponovo bude cista.

A, sad?

Gledam kako je vodi lako da sebi oblikuje put. Dubi ga i prosiruje, bilo da je kamen ili neka meka zemlja. Onako kako njoj odgovara. Prilagodljiva je. Uzima oblik mog dlana…
Bare, u koju se smesti, kad s kisom se ponovo vrati zemlji. Mocna je i vecna. Neukalupljena. Promenljiva.

Tako daleka od nas malih ukalupljenih ljudi, zatvorenih u ramove zabrana i granica koje nosimo od prvih dana. Ona tece izmesana sa zemljom, biljem i stenama. Ona struji i plese sa vetrom. Lebdi nad nama i travama. Ona kaplje i zubori u nama, u nasim venama.

Ona je zivot koji stvara sebi oblik.

                  

Uprkos svemu
2012/03/28,21:10

 

Tu, odmah iza poslednjih zgrada sakupio se jedan mali prostor. Samo na prvi pogled jos uvek netaknut i svoj. U njemu mlade vrbe svakoga proleca ponavljaju isti obred. Okruzene trskom sto susti poradjaju  nove, mlade listice. Rit,  zivi ritmom kise i vetra. Njise se u religijskom ritualu obnavljanja i razbudjivanja. Poneki krik uplasene ptice rasece tisinu na kriske. Rasparca jutro i rasani sunce sto sanjivo u trski drema.

 

                      

Mali, zaboravljen kutak u urbanom svetu.

Zivi zivotom kise i vetra.

Tik uz beton i sive bedeme podignute za odbranu ko zna cemu.

I, svakog proleca, negde u martu il’ pocetkom aprila, najlepseg meseca radjanja i obnavljanja, zaleprsaju crni leptirovi spaljene trske. Uzari se taj mali prostor divljine i plameni jezichci polizu tek rodjene listice vrbe…

Ostane gar i crni trag pupova koji su tek poceli da se bude.

     

Raspe se pepeo i zakovitla ga vetar, besom nekim, u daljinu. Na tren. Na cas. Ostane siv trag na plavom horizontu i ponek leptir crne, tek uzdrhtale, tuge.

A, onda padnu kise!

I, speru!

Sve crno odnesu u dubinu i pepeo postane tlo za rodjenje novih zelenih vlati trava.Neverovatnom lakocom iscure boje iz nagorelih grana i

raspe se miris zivota na tom delicu koji jos uvek zivi ritmom kise i vetra, uprkos svemu...

         

 

«Prethodni   1 2 3 ... 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 ... 20 21 22  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu