u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Filigran | Main | Poslednji znak »

Crkvena zvona u kutiji od cipela
2015/03/12,18:18

 

         

 Juče su zvonila crkvena zvona. Težak, skoro gust zvuk rasparao je uspavanost kotline međ' bregovima. Zvonilo je tri puta s prekidima. Kažu, umrla je neka žena.
Smrt je bespolna. Smrt je bezvremena. Umro je neko u dubokoj starosti, sad već, sigurno jako mlad rasterećen ovovremenske prolaznosti.
Danas sija sunce. Udahnjuje radost užurbanoj bumbarevoj putanji. Njegovu, krivudavu i pomalo nervoznu, seče lagani i graciozni let dva leptira.
I opet, zanosno radovanje buketića malih zvočića, okačenih na tremu. Bistrim, veselim zvukom vibriraju treperavim trenutkom prolaska sunčevog zraka kroz raširene prste ispruženog dlana.
Vetar, negde u krošnjama, upliće ono od juče s ovim od danas. Ostaće dovoljno prostora za neko sutra. Tu, pod korenom, bagremovog drveta ispranog kišama, na vetrometini usamljenosti granice seoskog groblja i atarskog puta, kruni se i rasipa sipka zemlja. Ona stara s ovom sveže iskopanom koja čeka pokop pokojnice.
Dva muškarca sede pod bagremom za grubo sklepanim drvenim stolom i rasklimatanom klupom. Međ' dlanovim, uprljanih žutom ilovačom, drže pivske flaše i tiho se kikoću nekoj svojoj priči.
Njihov voz još uvek klopara. Stanice se lagano primiču i još uvek negde na horizontu u zlatastim smirajima zamiru obrisi neotsanjanog. Titraj suvih, bagremovih mahuna i šuštavo zvonki zvuk nad njihovim glavama je siguran znak da se i u ovom popodnevu voz kreće ustaljenim redom.
Ova saputnica, čiji su silazak s kompozicije, juče oglasila zvona, danas definitivno zaustavlja svoj časovnik s poslednjim poravnanjem lopata , koje trenutno stoje u paru naslonjene sa druge strane stola.
Bila je stara, tiha i dobra žena. Njen lik će izbledeti s dolaskom proleća. Još ponekad će u nejasnim obrisima iskrsavati u srcima odraslih sinova i velikih unučića.
-Samo neka ide redom-rekao je neko, jutros pred prodavnicom.
Vazduh je mirisao na topli hleb, a želudac oglašavao glad.
Sutra će kiša.
Spraće mirise od juče, a zvukovi su već odavno razbili i poslednji svoj ton o brda.
Na podu, u kutiji od cipela pohabanoj od duge upotrebe, stoji pravilan raspored jenog ispalniranog životnog prostora. Na minijaturnoj kuhinji su mali prozori s cvetnim zavesama, u spavaćoj sobi bračni krevet od kutije šibica, dečija soba obiluje bojama i igračkama...
Na šporetu se nešto krčka u odsustvu vlasnika.
Zlatokosa je iz druge bajke i neće se pojaviti.
U ovoj priči važe neka sasvim drugačija pravila i likovi još uvek nisu izmišljeni.

     

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu