u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Filigran | Main | Poslednji znak »

Crkvena zvona u kutiji od cipela
2015/03/12,18:18

 

         

 Juče su zvonila crkvena zvona. Težak, skoro gust zvuk rasparao je uspavanost kotline međ' bregovima. Zvonilo je tri puta s prekidima. Kažu, umrla je neka žena.
Smrt je bespolna. Smrt je bezvremena. Umro je neko u dubokoj starosti, sad već, sigurno jako mlad rasterećen ovovremenske prolaznosti.
Danas sija sunce. Udahnjuje radost užurbanoj bumbarevoj putanji. Njegovu, krivudavu i pomalo nervoznu, seče lagani i graciozni let dva leptira.
I opet, zanosno radovanje buketića malih zvočića, okačenih na tremu. Bistrim, veselim zvukom vibriraju treperavim trenutkom prolaska sunčevog zraka kroz raširene prste ispruženog dlana.
Vetar, negde u krošnjama, upliće ono od juče s ovim od danas. Ostaće dovoljno prostora za neko sutra. Tu, pod korenom, bagremovog drveta ispranog kišama, na vetrometini usamljenosti granice seoskog groblja i atarskog puta, kruni se i rasipa sipka zemlja. Ona stara s ovom sveže iskopanom koja čeka pokop pokojnice.
Dva muškarca sede pod bagremom za grubo sklepanim drvenim stolom i rasklimatanom klupom. Međ' dlanovim, uprljanih žutom ilovačom, drže pivske flaše i tiho se kikoću nekoj svojoj priči.
Njihov voz još uvek klopara. Stanice se lagano primiču i još uvek negde na horizontu u zlatastim smirajima zamiru obrisi neotsanjanog. Titraj suvih, bagremovih mahuna i šuštavo zvonki zvuk nad njihovim glavama je siguran znak da se i u ovom popodnevu voz kreće ustaljenim redom.
Ova saputnica, čiji su silazak s kompozicije, juče oglasila zvona, danas definitivno zaustavlja svoj časovnik s poslednjim poravnanjem lopata , koje trenutno stoje u paru naslonjene sa druge strane stola.
Bila je stara, tiha i dobra žena. Njen lik će izbledeti s dolaskom proleća. Još ponekad će u nejasnim obrisima iskrsavati u srcima odraslih sinova i velikih unučića.
-Samo neka ide redom-rekao je neko, jutros pred prodavnicom.
Vazduh je mirisao na topli hleb, a želudac oglašavao glad.
Sutra će kiša.
Spraće mirise od juče, a zvukovi su već odavno razbili i poslednji svoj ton o brda.
Na podu, u kutiji od cipela pohabanoj od duge upotrebe, stoji pravilan raspored jenog ispalniranog životnog prostora. Na minijaturnoj kuhinji su mali prozori s cvetnim zavesama, u spavaćoj sobi bračni krevet od kutije šibica, dečija soba obiluje bojama i igračkama...
Na šporetu se nešto krčka u odsustvu vlasnika.
Zlatokosa je iz druge bajke i neće se pojaviti.
U ovoj priči važe neka sasvim drugačija pravila i likovi još uvek nisu izmišljeni.

     

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu