u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« U makovoj čauri | Main | Otkazano »

Moljac iz škrinje
2014/06/29,16:10

 

 Nema tu neke vidljive veze između današnjeg mirisa ispletenih buketića lavande i onih davnih zimskih večeri u kojima je šuštalo vreteno dok je veselo poskakivalo kuhinjskim itisonom, nošeno sigurnim majčinim prstima.
Nema…
Možda samo neka tanka rasparana nit od koje smo sami, neznajući, izatkani.
Protkani nebeskim usudom.
Iz škrinje zapakovanog štafira, pod uticajem sunčanog dana, izletela je ta nit ušuškanog mirisa lavande na krilima nejakog moljca.
Ono nasleđe poneseno vekovima taloženo u škrinjama naših duša.
Ta šarenica, od čijih pruga, bojenih snova i nadanja tkalja rasprostire krpare preko utabananih staza ili pokrstice bod što vremenom rastegljeno i razvučeno posunovraćuje u dupli šav zaraslog tek, jedva vidljivog ožiljka…
Ili su te zimske večeri ostale zauvek zgrušane u venama,
isprepletane prigušenim glasom mog oca od navale osećanja dok je glasno, majci i meni, čitao Veselinovićevog Hajduk Stanka, udvostručene i pojačane zvukom vretena.
Ma, ko zna od kog nasleđa je ta duša ponesena, rasparana pa nanovo izatkana.
Tek, uplete se poneki končić
sasvim nepriličan i teško objašnjiv,
čak potpuno nepristao u današnji dan i splete se čvrsto uz vrat do lančića,
pa gutljaji teško klize niz grlo…

       

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu