u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Detoksikacija | Main | Irisi »

Prolaznici
2014/04/19,23:25

 

 

Obgrljena dugim, mršavim rukama izgubljenih u dubinama ogromnog, maslinastog, mantila, zabacivala je lako nestašni pramen. Jedini beo u tankom snopiću potpuno crne, i retke kose. Tren, pošto ga ukloni s očiju, ponovo zaroni pogled u široki nabor na grudima, nagužvanog, već pomenutog mantila…

Svaki pokret učinjen da se pramen skloni, proprati širok, nervozni smeh i kratak fleš niza belih, sitno, pravilno rasporedjenih zuba.

Jedino tad, vide se oči… Duboko utisnute na mršavom, bledom licu, fino izvajanih kostiju nežno prekrivenih prozirnom, svetlom kožom. Kad utihne poslednji ton tog zalutalog krika, zaglibljenog u spirali njene stvarnosti, podigne se vetar i zašušte mladi, prolećni izdani stare topole u čijoj bogatoj krošnji ostane obgrljen i upleten smeh.

Tu, pored, na praznom dečijem igralištu, bez prisustva svedoka, njišu se lagano napuštene ljuljaške u otpozdravu na neočekivan susret. Niz tobogan veselo, prvo kap po kap, a onda u mlazu, spušta se dugoočekivana kiša.

Pod nogama prazno šušte kamenčići, potpuno slični po boji i veličini. Nesmotrenom pogledu, isti, ali…

Ima i onih što, u magličastom prizoru isprepletanih dimenzija, podsećaju na:

        

Komentari

Comment Icon

Prelepo opisano:))pozz

Posted by: endzylove at 2014/04/21, 19:32
Comment Icon

endzylove, Hvala :)
Pozdrav, veliki!

Posted by: merkur at 2014/04/27, 22:54
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu