u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

« Kolebljivost | Main | Ponovljeno ponavljanje »

Obican, beli koverat
2011/07/26,21:01

   Danas mi zatrebale koverte. Obicne, bele za pismo. Najobicnije pismo.

       

Jednu od mogucih komunikacija medju nama smrtnicima. Al' koja, nazalost, polako odlazi u proslost. Zaborav. Out! Da, setih se! Moja baka, Staramajka, zvala ih "kuferte". Jedna od dragih uspomena su i pisma koja je moj otac razmenjivao sa svoja dva brata. Redovno i UVEK, kao po pravilu, zapocinjala su sledecim recima: "Dragi brate, mi smo dobro, koje i Vama zelimo od Boga i srca svoga!" Puna ceznje i topline. Svako dugoocekivano i svako s' radoscu docekivano. Pisao ih je u setnji. Lagano, a reci i slova crtao. Pazljivo, kao da nakupljenu tugu,  od dugog rastanka, zeli zatvoriti u koverat i poslati da se sa njima izgrli.

   Elem, podjoh po te koverte do poste. I, naravno da ih nije bilo. Imaju samo one sa "prozorcetom", sto stizu u njima neveseli racuni. Sluzbenica me cudno pogledala, pa ko jos pisma pise! Toliko mogucnosti za komunikaciju! Fiksni telefoni, mobilni telefoni. mailovi, skyp, razno-razni chatovi... A, ja bas za koverte zapela. Potragu nastavljam u knjizari. Mada, nisam sigurna da se to knjizarom moza zvati. Igracke, novcanici, ogledalca, tasnice, sminka...i tek u jednom cosetu, nesto sto se moze podvesti,  pod redovnom knjizarskom ponudom. "Imate li koverte za pisma. Obicne, bele koverte?" Upitah u pola glasa, sigurna u negativan odgovor. "Imamo. Hocete li ove dugacke ili vise cetvrtaste?" Poskocih od radosti! Napokon! "Cetvrtaste. Destet komada, molim." 

   Placam i izlazim. Srecna.U rukama drzim buduce pismo. Gledam. Koverte prazne! Nemaju papir za pisanje! Zjapi praznina u njima.

       

Ovakve su obesmisljene. Nepripremljene. Usamljene. Kao da su sopstvenu sustinu izgubile. Nemaju srce. Obdukciju su pretrpele. Spremljene za pokop, dusu sam im recima udahnula i cvet zatakla. Ne, ne dam pismu da zamre!

       

Komentari

Comment Icon

Сад можеш да провучеш папир кроз штампач, претходно га у ворду исцрткаш, па писмо буде и модерно и с прошлошћу повезано. :)

Posted by: pricalica at 2011/07/27, 12:36
Comment Icon

Eh pisma. S koliko su se nestrpljenja očekivala i s radošću iščitavala.
pozdrav

Posted by: mandrak72 at 2011/07/27, 12:46
Comment Icon

kad pisma ispuniš ljubavlju koverte će same odleteti na naznačenu adresu
Prijatno!
P.S. kad mi je drugarica poslala razglednicu, poštar se popeo do stana da mi je donese. da vidi kakvi to dinosaurusi žive u gradu:)

Posted by: domacica at 2011/07/27, 19:26
Comment Icon

I sama sam nekada pisala i primala pisma...i danas ih cuvam,ali priznajem da su danas samo deo proslosti,zamenila su ih pisma u elektronskom obliku...nazalost.
Pozdrav

Posted by: unajedina at 2011/07/27, 19:44
Comment Icon

Eh, dinosaurusi zive, samo sto se kriju ;)
Pozdrav svima!

Posted by: merkur at 2011/07/27, 21:17
Comment Icon

Pisanje i citaanje pisama, pa to je ritual.
Taj ritual meni mnogo znaci. Mozda su pisma prespora za ovo vreme, ali ovo vreme i ne treba da podrzava i neguje pisma. Pismo je trag i deo lica koje ga pise, a ne vremena.
Oni, kojima znaci pismo, negovace ga i ostaviti u amanet buducim vremenima i licima.

Posted by: Tamara at 2011/09/20, 23:43
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu