u potrazi
trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....
Taj topot divljih konja,
jednako tutnji po unutrasnjem enterijeru.
Rusi postavljene prepreke i nosi na kopitima bele zastavice.
Samo vodene prepreke na tren se rasprse u iznenadne kapljice.
Kao cudljiva kisa koja se inati Suncu.
A prostor se siri u zaboravljene prerije vremenom ispregradjivane.
Jednom ce se zaokruziti u celo
kad se isprazne rafovi i na policama slegne zaborav.
Prstom ces preci najkraci put kroz lavirint,
shvatices jednostrukost u svim visestrukostima
koje su te saplitale
i reci ces:
bilo je vreme da konji ponovo galopom jure.
I pustices sve nanizane leptirove da se razlete,
raskitices dusu s jeseni,
ogolices svaki i najmanji izdan,
i ostaces miran dok konji zajedno s vetrovima budu jurili nekud…
Pisala bih…
Al’ me nece reci…
Prekinule su onaj, krhki sporazum u cetir’ oka, okrenule mi ledja i otprhnule negde gde ih ne mogu pronaci.
Ostao je samo sapat i poruka:cuti neko vreme. Neko…
Vreme…
I nemir na mestu gde su bile. Gde su pokusavale da se smeste. Ugnezde…
Samo zulj i bolna tacka na mestu uzdaha u grudima.
I prsti sto se trude da nadomeste sva izgaranja u uzaludnim trazenjima po izlizanoj tastaturi. Samo se koce od hladnoce u zamrznutom pokretu gde krvotok zastaje na zgrcenim pregibima
I noci u kojima nema sna,
gde iz procepa dubokih i neistrazenih, a u koje uporno iznova i iznova zaranjam, osluskujem sustanje tih istih, potonulih, reci kad se uznemire i san odagnaju…
Primirujem ih ravnomernim disanjem i topline ruke s druge polovine ulegnutog kreveta.
Kazem, sve je tu i nema potrebe za nemirom.
Najbolji talisman skriven u grudima za sve iznanadne vetrove nenajavljenih prognozom, a ocitanih samo elektrokardiogramom na grafikonu ispisanog teskobom srca koje se trudi da uhvati ritam, neki svoj ritam. Frekvenciju nedostupnu ometanjima pritisaka svakodnvnice ciji se porubi kidaju na rubovima svakog razuma i logike.
Bezuspesna misija nabacivanja praha sasusenog lisca i latica uvelog bilja. Mantre za iluziju prikrivanja nesavrsenstva ove stvarnosti koja se obrusava i osipa bas na kosinama koje uporno vlaznim dlanovima podupirem…
Na sobnim vratima, na utisnutom furniru, ruke umrlog drveta, kvrgavim, izduzenim prstima, stite srce. Ostatak godova se razlio u nemi krik.
Tu zaustavljam pogled i cisteci svaku misao stvaram prazninu za jos jednu noc u kojoj se odmara telo a dlanovima cuva srce.
Vreme ce, cudljivoscu sudbine, naslagati preostalo u godove.
Drvece sigurno zna tajnu jer lisce je samo maska za umiranje, a boje nacin da prevara uspe.
| « | Oktobar 2013 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2018 [2]
- Februar 2018 [2]
- Jul 2017 [1]
- April 2017 [1]
- April 2016 [1]
- Oktobar 2015 [1]
- Avgust 2015 [3]
- Jul 2015 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [3]
- April 2015 [1]
- Mart 2015 [1]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [1]
- Decembar 2014 [1]
- Novembar 2014 [1]
- Septembar 2014 [2]
- Avgust 2014 [2]
- Jul 2014 [2]
- Jun 2014 [3]
- Maj 2014 [2]
- April 2014 [2]
- Mart 2014 [3]
- Februar 2014 [3]
- Januar 2014 [1]
- Decembar 2013 [5]
- Novembar 2013 [4]
- Oktobar 2013 [2]
- Septembar 2013 [4]
- Avgust 2013 [5]
- Jul 2013 [4]
- Jun 2013 [2]
- Maj 2013 [4]
- April 2013 [5]
- Mart 2013 [6]
- Februar 2013 [7]
- Januar 2013 [7]
- Decembar 2012 [1]
- Septembar 2012 [6]
- Avgust 2012 [6]
- Jul 2012 [9]
- Jun 2012 [9]
- Maj 2012 [14]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [12]
- Februar 2012 [12]
- Januar 2012 [13]
- Decembar 2011 [10]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [17]
- Septembar 2011 [18]
- Avgust 2011 [21]
- Jul 2011 [28]
- Jun 2011 [12]
- Maj 2011 [1]
- Septembar 2009 [2]
- Avgust 2009 [4]
- Maj 2009 [3]
