u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Ljuljaska i beli dud
2012/06/24,23:20

 

   Miruje nedelja i klizi niz akvarelno obojeno nebo rukom nevestog deteta. Samo strujne zice asimetricno narusavaju mir popodneva i jedna duga, paukova nit koja se tek zabelasa u trenutku kad laki vetar zatitra medju granama drveca. Na prvi pogled to je jedini pokret posle nedeljnog rucka...kao da su se svi sklonili da svare hranu ili jos jedan dan...na prvi pogled...

  Jedan leptir lagano pravi krug nad osuncanim travnjakom. Leti nisko... Prvi krug. Hvata zalet.  Drugi krug...Neka poznata slika bljesnu zajedna sa paukovom niti! Lepim je u mrezu i pokusavam je uhvatiti okom. Treci krug! Leptir mi krilima dotice kolena i...slika je jasna. San! Letim. Letim lagano i pravim okrete zadrzavajuci se nisko nad linijom poznatog horizonta. Tako opusteno i stvarno odsanjano...Leptir prekida svoje krugove i odlece.Moj san ostaje upleten u nit umesto leptira. Pauk ostaje razocaran.

  Dud, davni predratni starac, veteran vremena okacenog o polusuve grane odjednom postaje otvorena menza. Tiho, jedna za drugom slecu ptice. Samo kratak lepet krila otkrije pridoslicu, a zatim marljiv rad kljuna sto se sladi plodom. Bogato je podario slast svoga cveta, bez obzira na starost. I, sad znam zasto ga  necu dati poseci! Jos jedan razlog vise. Moje detinjstvo je musavo lice crnog i belog duda. Deca sto se veru po njemu i nokti crni i lepljivi od soka. Fleke i majke koje se ne ljute, jer zna se sta je za dvoriste, a sta za "paradu". A, onda je posecen prvo crni dud...Prljao je novo lice sivog betonskog dvorista. Jos neko vreme odolevao je beli dud, krupan ko shne nokla, ili je mojim detinjim ocima samo izgledao velik. Na njemu je bila okacena ljuljaska, sa strangom od nekog brodskog kanapa i jedna drvena daska sa dve rupe. Moje detinjstvo odsanjano je na dudu i toj ljuljasci sto je letela visoko preko kapije, dok su se pletenice vijorile za mnom. Posecen je i on kad sam tu ljuljasku prerasla...Beton je odneo pobedu. Ostao je da ga vreme guli i sasipa u ruznu mesavinu prolaznosti i ljudske zaludjenosti... Zalila sam ga suzama na mestu oba duda i prvu pukotinu iz ciste nemoci, od mrzne napravila.

  Sad imam novi dud. Beli. I, ljuljasku za neke nove snove i letove. I, jednog novog drugara.

         

 Dosao je iznenada, ljubak i drustven. Sa krpeljom koga sam pincetom odstranila, a njega pocastila mlekom

          

 

Samo, nije tacno da jezevi vole mleko. Neko gresi. Prosetao je dvoristem i slasno mljacnuo dud. Proteglio se i odgegao pod gomilu drva da prespava dan, ostavljajuci zapanjenog Flekija i dva polu sludjena macora.

 

          

 

  I, eto, ne dirajte mi dudove, jer ko ce hraniti sve te sladokusce koji se tu hrane i gde da se okace ljuljaske za snove, ako dudova nema...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu