u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Nada jedne lukovice
2011/09/07,20:35

 

   Sto se vise zahuktava septembar, to vecma moja zelja za snom. Eh, da mi se sklupcati u neko meko klupko suve trave, mirisljave! Klupko od lavande, nane i truncice ruzmarina. Pa se zavuci i ususkati. Zaspati...

       

   Prespavati. Spavati. Dugo...

   Sacekati neki trenutak bolji. Oslusnuti i zacuti zvonca koja bude. Pozivaju. Dozivaju. 

      

   Nude lepse mirise i boje... Zaspati i cekati. 

   Poci u san sa lukovicom cveta. Sanjati njene snove. I tako snenu i neopreznu je zapitati: "Sta je to sto je vuce, koje su to sile i koje volje da svakog proleca iznova nova bude? Da se ponovnom budjenju raduje? U istom ovom okruzenju bude?"

       

   Da li se i ona nada da ce jedno budjenje drugacije da bude?

       

  

 

Radost predavanja novom zivotu
2011/09/06,22:25

 

   Zasustelo lisce pod nogama. Breza ga stresla s' grana.

   Prerano pozutelo i uvelo. Lagano, uz poslednji ples na travnjak pada.

       

   Kisa je ovo leto zaobisla. Suncu je prostora dala. A, ono obradovano i ne prekidano razgrejalo. Punom zestinom uzvratilo toplinom.

       

   Zemlja dobrano ozednela... Otvorila se u milione malenih usta sto vape za kisom.

   Sasusila se i primirila. Za biljke u svojim bolima zaboravila. Zazmurila i ostavila ih da venu... 

       

   Dosta joj njenih boli...

   A, zivot jeste cudo! Na krajicku se drzi! Ne odustaje. Jos uvek suncu se raduje. Upija i lepotu pruza. Daje i kad lagano nestaje...

       

   Zahvalan zemlji, na njenoj dobroti, zivot se i u poslednjoj svojoj borbi njoj predaje.

   Stapa se i utapa. Uzvraca gostoprimstvo i radost jednog postojanja, uz mogucnost sve novih i novih radjanja...

        

    p.s. inspirisano temom vode na blogu kod anam i mediterranea.

Harmonija zacina
2011/09/02,20:01

 

   Zacinjeno da prija. Taman toliko da ne strci. Ni miris, ni ukus. U ravnotezi. 

   Odmerenost. Savrsena odmerenost. Dar ili carobnjastvo? 

   Kako zaciniti, a ne preterati. Harmoniju culima osetiti.

   Zatvorenih ociju namirisati.

       

   Pogoditi... Ljudima mirise dodeliti. U vrtu, zacinima ih nazvati.

   Svakom po nesto odabrati.

   Cimet, vanila, safran, kurkuma, bosiljak, luk, papricica, biber, anis, djumbir, zalfija, kapar, estragon, mirodjija, majcina dusica....

     

   Bezbroj biljcica sa mirisom i ukusom za svakog.

   Ukus, tek kad probas. Malo po malo... Razliju se po tebi u potpunom razotkrivanju.

   Neki slade. Neki gorce. Neki zavode. Neki opijaju, a neki i zapeckaju.

   Kako kome. I kako kome prija. 

   Zna se: o ukusima se ne raspravlja. Ukus se konzumira.

       

«Prethodni   1 2
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu