u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Prica ispred ptice
2011/09/23,22:05

 

    Umorna ptica sletela je na hrid. Glad je umorila. Predeo nepoznat.  Kamen i sunce iza i gore. Ispred obala nepoznatog mora. Tisina i san. Samo to je htela. Zaspati... Sklupcati se i zaspati. 

   Iznenada, cudna slika! Na obali, ispred, po belom pesku tri prilike hode. Pticu prizor izazove. Oci, gladne, u njih ureza. Prva prilika, umotana u zuti veo, na rukama hodi. Druga prilika, uvijena u narandzasto, unatraske koraca. A, treca, sva u svetlo plavom, pazljivo i strasljivo koraca. Sa svakim napravljenim korakom zastaje i okrece se prema tragu. Gleda... Onda, sledeci. Isto... Proverava...

  Sretose se negde na pola, ispred ptice. Zamalo sudarise. Zastase, zacudjene. Zatecene. Svojim hodom zanesene ne ocekivase nikoga vise. Ptica, sa strane pazljivo promatra. Sva je cula napregla. Oci za prilike prikovala. I slusa...

       

   Prilika u zutom, u hodu na rukama, nasmesi se prva. "Hej, bas smo cudno drustvo! Ja hodam na rukama jer mi se ovako vise svidja. Pogled je lepsi i zabavniji. Drugaciji. A vi?"

       

   Uvijena u narandzasto  odgovara:"Volim da gledam u ono sto prodjoh. Na oku da ga imam. Uzivam i upijam. A ti?" Okrete se poslednjoj od njih. Prilici u svetlo plavom.

       

"Ja-rece prilika tiho, okrecuci se plasljivo za sobom-ja, ja cekam da nestanu. Prate me stalno... Ti tragovi u pesku. Cekam, da kad jednom okrenem glavu unazad, njih ne bude vise..." Okrecuci se ponovo, spade joj veo sa glave i zasja plavo oko. Pticu privuce sjaj u trenu i rece:"Ta, ta je moja!" Uzlete, poslednjom snagom, visoko, zatim se sjuri strelovito i zari u plavo oko. Duboko... Do srca samog. I tu se u zgrusaloj grudvici raspuce, sita...

       

   Sunce zaroni na horizontu. Krvavi talas zapljusnu plazu i prekri dve prilike zatecene, upletene u klupko straha sto drhti i zmuri... 

    

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu