u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Vremeplov kroz album
2011/09/13,19:03

 

    Cudo je taj porodicni album za slike! Vremeplov za secanje! Za neke drage i blede uspomene. Podsetnik. Volim da ga uzmem u ruke, legnem na pod i gledam... Tu je sve sto je nekada bilo i znacilo, i ono cega nema vise. Neke su smesne,  neke tuzne, neke vesele... Sve na jednom mestu.

  One najstarije vec pozutele. Na jednoj baba. Mlada, sa svoja tri decaka. Najstariji moj otac. Ta je najstarija, skoro vec izbleda. Iako je najvise cuvam i pazim. Bledi. Vreme je brise. Izviru uspomene. Ogromna veranda, drvena. Ispred loza koja se s' krovom uplela. Na ogradi muskatle. Crvene. I plava vrata! Leti uvek otvorena. Za goste. Putnike namernike. Da se nahrane i napoje. Unutra skromno. Crna pec na drva, maleni stocic, drveni krevet sa dusekom od kukuruzne ljustike... I stolica puno. Plus jedna klupa da se svi smeste. Radost okupljanja i smeh jos uvek odzvanja u srcu. Desno i levo su sobe. I jedna uvek spremna za prenociste, ako kome ustreba. U najvecoj drveni razboj. U uglu naslonjena preslica. Ispod visog kreveta kutija sa pletivom i iglama. Jedna natkasna sa starom vekericom i umornim kazaljkama. Iznad kreveta slika Bogorodice i brojanice okacene da budu pri ruci za vecernju molitvu.

      

Soba moje bake. Jednostavna. Sva od niti i molitve. Od ruku i rada. Od otkucaja vekerice. Od cekanja...  

   Ne, nema je vise. Vec dugo je dugo nema. Ni bake, ni verande, ni sobe, ni vekerice. Razboj je sada kod mene , jos uvek radi. Preslica okacena na zidu stoji. Pletivo i igle su nove, al' ritam isti. Niti uz niti...

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu