u potrazi

trenuci odmora.... uz pletenje i jos ponesto.....

Svasta po malo
2009/08/25,22:12

         Inspirisana poluuspavankinim knedlama sa sljivama, jedva sam docekala slobodan trenutak da se dam na pravljenje te poslastice. Kako sljiva nemam, a mrzilo me ici na pijacu, iskoristila sam po prvi put, zamrznute kajsije. I..... Isplatilo se!!!! Cak, su moji momci, zakljucili da im je ovako lepseInnocent, naravno da sam za mladjeg, okorelog cokoladoljupcaSealed, morala napraviti posebno sa eurokremom.

   Kad su stomaci napunjeni i svi zadovoljni ostaje mi vreme za moje male hobije. Pa tako, nastavljam sa mojom pletackom avanturom i posle letnje majice za mene, polako zavrsavam dzemper za najmadjeg. Moram priznati da sam neskromna i da sam izuzetno zadovoljna kako napredujemEmbarassed.

 

 A, evo i dzempera

 

  Zurim sa radom jer se hladni dani opasno priblizuju......

U medjuvremenu....
2009/08/15,20:38

   Volim ove divne tople dane i caroliju koju nam samo priroda moze podariti. Kada bih morala da odaberem najdrazi mesec bila bi to nemoguca misija. Pocev od aprila sa bozanstvenim mirisom proleca i bogatstvom cvetova, pa u nizu sa majem i podatnim tresnjama, junu  sa omamljujucim mirisom lipe, julu prvim socnim kruskama, zavodljivom kajsijom, neodoljivom lubenicom, zamamnom dinjom, pa u nastavku sa podatnim avgustom i bogatstvom plodova koje on nosi..... A, jesen!!!! Prosto, neizvodljivo i vrlo delikatno  za opredeliti se, a da se ne ogresis i zameris bilo kome od njih.

   Zato cu i ostati po strani, jabuku odluke prepustiti nekom drugom, a sama cu uzeti ono najlepse od svakog i poneti sa sobom u hladne  dane da zracak sunceve svetlosti unesem na uspavanu zimsku trpezu.....

 

 

Utisci
2009/08/11,18:05

   Posle tacno 19 godina ponovo na hrvatskom primorju! Napokon! Davne 1991. bila sam poslednji put u Dubrovniku. Sumorna situacija, ogromni bilbordi sa tadasnjim aktuelnim politicarima, parole koje su najavljivale sve samo ne nista lepo, ostavile su bljutav ukus toga leta.... Ipak lepote Dubrovnika ostale su kao nesto sto se ne zaboravlja, nesto sto se nosi duboko u srcu i pamti. Tada, kao devojcurak sa drugaricom, obe pomalo prestravljene, nismo mogle ni zamisliti da cemo se ikada ponovo vratiti na hrvatsku obalu. Bilo je to oprastajuce  i osecanjima zagrcnuto leto. U proteklim godinama ceznja za tim delom obale bila je ogromna, ali situacija, a posle i dobrim delom strah, billi su dovoljni da ni ne pomisljam na odlazak tamo. Pa,  kad postanes roditelj, odgovornost ti ne dozvoljava da se igras sa sigurnoscu svoje dece. Tvoje osecaje i zelje  potisnes, a zastitnicki roditeljski stav postane glavna smernica za planiranje svih stvari i desavanja u sopstvenom domu.  I tako.... godinama...... cekas.... da se situacija smiri, usijanje splasne, navuce tanak veo zaborava, uboji zacele, a rane manje bole..... Znas, da vise nikad nece biti isto. U stvari, ni ne zelis vise da prodjes kroz sve te paranoje i lazi. Zelis samo uspostavljanje razuma i moralnosti, tolelerantne korektnosti i uvazavanje licnosti. Zelis samo da mirno odes, podignute glave i ne razmisljas da li ce nekom zasmetati tvoj naglasak ili registarski broj. I, eto, desilo se!!!! Vredelo je cekati. Vredelo je sakupiti hrabrost i otici. Bilo je divno, neoptereceno, opustajuce i nadahnujuce.... Ljudi su isti, pomalo umorni, izigrani, razocarani, uglibljeni u svakodnevnicu istih nam problema, ophrvani sopstvenim brigama i mislima. Komunikacija vrlo prijateljska. Kompletan utisak vrlo povoljan i stvara zelju za ponovan povratak na najlepsu morsku obalu.

Prelepa morska noc i setnja uz obalu....

 Deo marine u Vodicama....

odmor
2009/08/10,23:17

   Odmor!!!!!

  Mozda izjava mog mladjeg sina najbolje odslikava celu situaciju u kojoj se trenutno nalazim, a otprilike ovako glasi:"ne mogu da verujem, da u trenutku kad imamo najmanje para i kad vam posao toliko skripi; kad ni pod tackom razno nisam pomisljao na more, mi bas tad odemo na odmor!" Da, bas tako. Kad sve izgleda tamno, neprozirno, kad siluete trepere pa se ni konture ne naziru, kad pocnes da se plasis samoce i susreta sa samim sobom; prosto je neverovatno kako se u trenu razbistri i zasvetli..... A, potrebno je tako malo! U stvari,  potrebno je imati one prave prijatelje, nesebicne, iskrene i one koji te znaju saslusati bez ikakvih zamerki i prigovora na bilo kakav tvoj stav ili gest. Takvi su moji prijatelji! Uvek tu za tebe i u radosti i u "muci". Moji pravi "andjeli". Jednostvano, kad sam bila vec pred "pucanjem" samo su mi dali kljuceve od svoje kuce na moru i pitali za termin kad nam odgovara!!!!! Nisam mogla rec da izustim od iznenadne navale raznoraznih osecanja.... Boze, koliko sam im zahvalna i koliko sam zahvalna sto ih imam! Sreca, nemerljiva sreca, je imati takve ljude u svom okruzenju i jos, pri tom,  imati ih za prijatelje! Da, volim Vas puno i znam da je to sto Vas imam jedna od najvrednih vrednosti koje posedujem!

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu